The Grand Budapest Hotel (2014)

Žanr: Avantura | Komedija | Drama
Režija: Wes Anderson
Glumci: Ralph Fiennes, F. Murray Abraham, Mathieu Amalric...

Priča:
Avantura Gustava H, legendarnog nastojnika čuvenog hotela izmišljene Republike Zubrovke između dva rata, i Zero Mustafe, potrčka koji mu postaje najbolji prijatelj.

Moj osvrt:
Ono što filmu ne može da se ospori to je da izgleda prelepo. Boje pršte na sve strane, scenografija je veoma upečatljiva. Ono što je za mene prajsles, dosta scena je usnimljeno da opasno podseća na eru nemih filmova. I kada gledam tu scenu koja ovog puta ima boju, to mi izgleda opasno šarmantno. U isto vreme deluje originalno iako to nije a opet odaje počast starim majstorima koji su pravili veličanstvene stvari uz pomoć štapa i kanapa. Što se mene tiče, za estetiku u filmu ide čista desetka i ona diže ocenu ovog filma za 1. Da je kvalitet filma ovo ispratio, nema sumnje da bismo gledali masterpis. 

I od samog starta film leti užasno brzo. Taj tempo je odličan ali moraš za njega da imaš dobar sadržaj i odličan humor. Tu dolazimo do prvog problema a to je sam sadržaj. Grand Budapest Hotel mi izgleda kao jedan sitni isečak kolosalne priče. Ima film odličan temelj u priči o hotelu. Mogli su fino nabaciti još malo legendi tj. dešavanja koja su se zbila tu i to je to. Upoznavanje sa Gustavom (vazda sjajni Fajns) ide u par kratikih crta. Ovo je on, bam bam bam, ovo su neka događanja, bum bam bum, idemo u akciju. Čekaj malo. Sem uloge nastojnika koji voli poeziju i insistira da je sve na svom mestu (kako je on zamislio), šta je ovaj čovek? O tome pričam. Ovo izgleda kao isečak iz nečeg o čemu bi već morali imati dobro predznanje. 

Nisu samo likovi osakaćeni ovim. Imamo period između dva rata. Imamo izmišljenu državu Zubrovka. Zašto? Mislim zašto nismo mogli reći da je ovo u nekoj tamo državici ili državi. U svemu ovome ne vidim nikakvu potrebu za izmišljanjem. Da su se još igrali sa Zubrovkom, prikazujući narod, državu i dešavanja pri čemu bi kritikovali neku poznatu zemlju, to bi moglo biti odlično. Takođe, ne vidim nikakvu sprdnju, kritiku ili filmski obračun sa drugim svetskim ratom. To se pojavljuje tek u tragovima koji nisu ništa neviđeno. Prazinu u priči nisu uspeli da barem prikriju simbolikom ili kritikom.

I iz svega ovoga sledi da film neverovatno liči na strip koji je deo većeg serijala. Nemamo jak temelj u likovima ali na sreću imamo neretko solidan humor. Fajnsove upadice su povremeno vrhunske. Imamo i nekoliko opasnih ideja. Recimo testament se čita pred ovelikom porodicom u sobi koja je prepuna oružja. Neprocenjivo. Više ovakvih stvari je trebalo da gospodari filmom i u takvim scenama je bilo potrebno smanjiti tempo. Naravno, humor vezan za likove bi bio još bolji da zapravo imamo bolje razvijene te iste likove. Ovako oni su legende "majke mi" i ovo su neke njihove zgode i nezgode iz određenog perioda. Premalo naspram onoga što je film mogao biti. 

Najveći problem za mene je što je Gustav (Fajns) ceo film u ulozi nastojnika koji se ponaša kao da je u hotelu u svakoj prokletoj situaciji. Inicijalno, to zvuči ok. U praksi to nije tako sjajno. Ako je ovaj čovek vredan priče i ako je legendaran, nije legendaran zbog toga što u svakoj prilici želi da miriše na određeni parfem. Imamo tek ponegde izletanja iz uloge i ona su tako sjajna. On sve vreme pokušava da drži neku atmosferu kao da upravlja hotelom i kada napokon iskoči iz uloge nastojnika koji sve ima pod kontrolom, to izgleda odlično. Ne razumite pogrešno, ni ta uloga nastojnika nije tako loša ali nema tu mnogo širine. Film vam više puta prodaje iste fore. 

U osnovi, ovo je iskarikirana detektivska priča. Da li je bitno šta se dešava, ko je zamrsio sve, šta je razlog - na žalost nije. Prvo, ta priča nije ni malo originalna. Sve ovo gledamo zbog trenutnog trika. Nismo zainteresovani ka čemu priča vodi. Drugo, svu našu pažnju drže fenomenalna scenografija i odlično iskarikirani stripski likovi. Na sve to, u sporednim ulogama imamo Nortona, Defoa, Svintonovu, Kajtela, Mareja, Goldbluma, i njihove pojave obično budu dovoljne da budemo srećni likom. Zamislite da je ova bombastična komedija bila još kvalitetnija, da su se originalni fazoni ređali jedan za drugim - pojava takvih likova bi bio odličan usputni bum. Ovako, samo nam je drago što ih vidimo. 

Upravo akcija na kraju donosi ono što je ovaj film trebao biti. Gustav iskače iz te uloge nastojnika. Ne totalno ali u tome i jeste lepota. Sav haos ga tera da paniči, da luduje ali onda povremeno uskoči sa nekom forom iz hotela i to bude odlično. Upravo te scene liče na one iz nemih filmova i izgledaju perfektno. Za mene je to i najbolji deo filma. 

Još jedna stvar na kraju je mogla da bude nešto veće. Kada druge kolege istog položaja saznaju da je Gustav u opasnosti, kreću da se organizuju i onda vidimo da postoji to neko internacionalno udruženje nastojnika. Ovo je opaka ideja ali je ostala nekako da visi. Samo su nam dali nagoveštaj kao i za većinu stvari. Ovo su morali da eksploatišu više. Ne samo ovo, bilo kakva slična i slično suluda ideja bi bila i više nego dobrodošla. 

Grand Budapest Hotel je na kraju krajeva veoma fino obojen filmić, opasno prija oku, ima sjajno iskarikirane i odličo odglumljene likove ali je isto tako užasno siromašan sadržajem. Previše stvari je ostalo neprikazano, nedorečeno i premalo mesa smo dobili ovde. Mnogo šarenila, šminke i stripolike radnje jesu ok za jedno gledanje. Na estetiku ide ocena više ali film nam ostaje prilično dužan zbog ovako siromašnog sadržaja.

Zanimljivosti:
Saoirse Ronan je izjavila kako je pravljene deserta bila najteža stvar koju je radila u bilo kom filmu. Šminkanje Tilde Svinton kako bi ona izgledala kao 84-godišnjakinja je trajalo oko pet sati. Svake novine koje se pojave u filmu imaju tačan opis događaja. Ves Anderson je izjavio kako su svi iz glumačke i filmske ekipe bili u istom hotelu za vremen snimanja filma. Zubrovka (Poljski) je tip votke. Prvi film Vesa Andersona koji je dobio oskara. Sedmi put da sarađuju Bil Marej i Ves Anderson. Beleg na Agatinom licu ima oblik Meksika.

Naj scena:

Jurnjava koja užasno podseća na neme filmove.

Moja ocena: 7/10