Léon (1994)

Alternativni naziv: Léon: The Professional (1994)
Žanr: Kriminalistički | Drama | Triler
Režija: Luc Besson
Glumci: Jean Reno, Gary Oldman, Natalie Portman...

Priča:
Matilda je dvanaestogodišnja devojčica koju igrom slučaja, posle smrti njene porodice, čuva Leon, plaćeni ubica. Leon i Matilda ostvaruju neobičnu vezu i tako ona postaje njegov šegrt, učeći zanat plaćenog ubice.

Moj osvrt:
Kada vidiš u kakvom okruženju živi Matilda potpuno ponervoziš. Budale od roditelja, nered u stanu, bez trunke harmonije, konstantna nervoza, nasilje u porodici, bez šanse za napredak. Na sve to dođe masnica na njenom licu kao obeležje. Onda pomisliš nešto mora debelo da se desi da se ta situacija promeni. Mora da dođe do otkrovenja, do promene ličnosti, do hrabrog spasioca. Do toga i dolazi ali Leon funkcioniše upravo zbog toga što nam daje sve suprotno od standardnih filmova. Nemamo princa koji je neuprljan, koji će da morališe. Imamo čoveka koji nosi smrt, čoveka koji je neuk a on dolazi kao neko ko edukuje. 

Leon izgleda kao užasno prazan lik. On nam dolazi u scenama kada rutinski eliminiše gomilu zlikovaca. Posle toga bi pomislili da je ovo neki samouvereni bata koji je kombinacija Bonda, Transportera i još nekih opasnih likova, ali kada ga vidimo van onog što radi, on deluje totalno nezainteresovano i prazno. Ispada da nema svrhu van onog što radi a videli ste šta mu je posao. Da li je onda ovo neko ko treba da bude saputnik jednoj devojčici?

Film upravo funkcioniše zbog tih, uslovno rečeno nelogičnosti. Konstantno nam se, na dobar način, uklapaju stvari na koje nismo navikli i dobijamo nešto neočekivano. Imamo ubicu, moš misliti. Ali imamo ubicu koji uživa u mjuziklima, pije mleko i zaliva cvet koji nosi svuda sa sobom. Koliko je to samo blesavo i simpatično. Ovo me je tako podsetilo na crtani film iz mog detinjstva o biku Ferdinandu koji može da bude nezaustavljiva mašina u koridi ali najviše od svega voli da sedi u hladu drveta i miriše cveće. Da, braćo i sestre koji se sećate tog lika, ovde imamo tog Ferdinanda. 

Drugi kvalitet filma je što ume savršeno da vas razgali a potom i opasno ohladi. Malo gledamo Ferdinanda koji sedi i miriše cveće i dok se smeškamo tome film nas ošamari brutalnim smaknućem jedne cele porodice. I celom dužinom filma gledamo ove prelaze. Upravo posle ove jezive scene i dolazi do udruživanja devojčice (Matilde) i Leona. Potpunom grozotom ova priča dovede do opasne scene u kojoj Matilda zvoni na vrata Leonu i tu zapravo prvi put vidimo Leona na pravi način. Ljudi nas kupuju malim gestovima ali i mali gest može biti veličanstven. Upravo ti gestovi definišu osobu. Posle ovoga, da li je bitno šta Leon radi, da li je do tog momenta bio ovakav ili onakav? 

I u ovom udruživanju vidimo nešto što je totalno neočekivano. Vidimo ubicu koji deluje toliko mirno i bezazleno kao da ništa osim dobrote ne postoji u njemu. Sa druge strane vidimo devojčicu koja je divlja, koja ne ulaže veliki trud da se ponaša kao odrasla već joj to dolazi prirodno. Vidite koliko je ovo šareno - odrasla osoba deluje kao dete dok dete deluje kao odrasla osoba. Sada, pogledajte realno. To što ovaj čovek deluje kao detence nas prilično nasmeje. Sa druge strane, to što se Matilda ponaša kao odrasla osoba nije tako lepo. Prosto je tragično što je neko ubio dete u ovoj devojčici. Ovo nam dovoljno govori o tome da su deca zapravo ono najbolje u nama. 

Kroz film se provukla i scena gde Matilda, kako bi pokazala da je spremna da uđe u isti posao kao Leon, nasumično puca kroz prozor. Ono što je meni neprihvatljivo je to da neko ovo prihvati kao "ha ha" scenu. Ovo nije otkačena klinka, ovo je tragično. Dete jeste nesvesno zla koje ga okružuje, o tome sam pisao gazilion puta, ali neko je ubio dete u ovoj devojčici davno. Ne samo što je dete u njoj skoro nestalo, ova scena je strašna iz još jednog razloga. Neko je ubio nadu u dobrotu ovom detetu. Ona poistovećuje odrastanje sa gubljenjem dobrote. Jedina osoba za koju ona kaže da je dobra je njen mali brat. Zašto je Leon onda kupuje? Zato što se on upravo ponaša kao nevino detence. Samim tim što je dete u Matildi ubijeno, ubijena je vera u bilo šta osim trenutka u kom živi. Metak koji nasumično leti kroz prozor je za nju totalno nebitna stvar. 

Ovaj tim radi odličan posao iz prostog razloga što jedno iz drugog izvlače ono najbolje. Do ovog momenta mi smo videli kako Leon voli mjuzikle i zaliva cvet. To je to. Van toga, on je užasno prazan lik koji živi po nekom šablonu. Matilda tu dolazi kao neko ko totalno razbija taj učmali šablon. Od totalno praznog lika dolazimo do lika koji i te kako pokazuje emocije. Čak i one koje zadrži u sebi mi vidimo kroz tikove, izraze lica i odličnu Renoovu glumu. Rekoh da je dete u Matildi skoro nestalo. Leon se upravo bori da oživi to dete. To ne radi tako što će joj objašnjavati šta je njena uloga, šta neko njenih godina treba da radi, on to radi tako što će je naterati da se oseti detetom. 

Kako god to zvučalo, Leon nam pruža jednu odličnu ljubavnu priču. Zanemarite fizički aspekt ljubavi, gledajte na ljubav kao na situaciju u kojoj vas neko upotpuni, u kojoj ste svesni da ne možete bez nekog, u kojoj znate da taj neko izvlači ono najbolje iz vas. Borba ovog dvojca oko "fizičkog" je zapravo borba devojčice da pokaže da je žena i borba čoveka da još uvek ne prizna tu ženu u devojčici. Verujem da ne moram da vam pričam o tome koliko je tu borba ovog čoveka bitna i koliko je Reno odličan u tim momentima. 

No, nisu tu samo Reno i Natali. Imamo tu još jednog majstora kojeg ne smemo zaobići. Geri Oldmen briljira kao negativac. Dopada mi se što je predstavljen kao stari likovi iz vesterna. Prilično su se trudili da tim likovima ubace neke kerakteristike koje će im biti zaštitni znak, bilo da je to karakterna crta ili fizička osobina, tik ili nedostatak. Ovaj lik je takav. Prvo se pojavljuje sa svojom bandom. Drugo, zaista deluje opasno. Treće, baš podseća na te old skul zlikovce. I naravno, Oldmenova gluma ovde i te kako dolazi do izražaja. Čovek je, po mom mišljenju prilično potcenjen glumac. 

Skoro svi dobro napravljeni filmski negativci imaju opasne govore. Evo baš nedavno u Pobesnelom Maksu smo imali situaciju gde Immortan Joe kaže narodu da se ne navikava na vodu kako ne bi imali problem kada je ne bude. Džon Kramer iz Saw priča o ljudima koji ne cene život. Hanibal Lektor priča gomilu sjajnih stvari. Da ne idem dalje. I ovde su se potrudili da zašećere negativca jednom takvom pričom. Oldmenov lik priča o tome kako tek kada se počne plašiti smrti, tada zaista počinje da ceni život. To je ona dobra stara, da tek kada izgubimo nešto ili imamo šansu da izgubimo nešto, zaista vidimo koliko nam to znači. Međutim, ovde onaj ko to izgovara nije neko ko ceni život uopšte, ovo je neko ko ceni samo svoj život. To ga čini iskreno zlim. 

Na kraju, imamo i čuvenu scenu pred sam rasplet, scenu u kojoj se opraštaju Leon i Matilda. Ova scena je savršeno pametno napravljena. Na prvi pogled, izgleda kao laž koju ćeš prodati detetu samo da bi ono uradilo ono što treba. Ako mislite da je to u pitanju, pogledajte ponovo scenu i porazmislite o celom filmu. Da li je Leon prodavao laži Matildi kada je želeo da joj kaže nešto bitno, kada je želeo da utiče na nju? Naravno da nije. Sve vreme on ju je pridobijao svojom iskrenošću. Nije imao tajni, pokazao joj je sve što on jeste. Zašto bi je onda lagao? Ono što joj govori je iskreno. U tome jeste i lepota te scene.

Zanimljivosti:
Tokom snimanja scene gde su policijski automobili na ulici, desila se prava krađa. Kada je lopov istrčao iz radnje, nije znao da je snimanje filma u toku i predao se statistima. Prvi film tada jedanaestogodišnje Natali Portman. Kada Oldmenov lik ispituje Matildinog oca (Majkl Badaluko), on ga je u jednom momentu onjušio. Badaluko je izjavio kako nije imao pojma da će Geri to da uradi i da ga je to učinilo prilično nervoznim. 

Roditelji Natali Portman su bili zabrinuti zbog scena u kojima Natali mora da puši. Dogovorili su se sa Besonom da u filmu bude najviše 5 scena u kojima će Natali držati cigaretu. Ako se obrati pažnja, vidi se da Portmanova nikada ne udiše niti ispušta dim. Sve scene u untrašnjosti Leonovog stana su snimane u Parizu dok su scene u hodniku zgrade snimane u Nju Jorku. Po originalnom scenariju, Leon i Matilda su trebali postati ljubavnici. Beson je više puta menjao scenario zbog Natalinih roditelja.

Naj scena:

Oproštaj

Moja ocena: 8/10

Ted 2 (2015)

Kod nas nazvan: Meda 2
Žanr: Komedija
Režija: Seth MacFarlane
Glumci: Mark Wahlberg, Seth MacFarlane, Amanda Seyfried...

Priča:
Nedavno venčani Ted i Tami-Lin žele da imaju bebu ali kako bi se kvalifikovao za roditelja, Ted će na sudu morati da dokaže da je osoba a ne vlasništvo.

Moj osvrt:
Prvi Ted je za mene bio zabavna komedija. Znam da nije za svačiji stomak, ipak ide na one niske fazone ali hej, nekada taj vulgarni humor ume da prija, pogotovu nama momcima. Ne možemo ovde tražiti neki humor koji će nam kazati nešto veliko, nešto simbolično npr. poput Čaplina. Ne. Priznajem, ovo je prosto, nisko, bljutavo, ljigavo, vulgarno, odvratno ali u isto vreme tako prokleto zabavno. Ko ne voli takav humor, slobodno nek preskoči film. Ako mu nije prijao prvi, neće ni ovaj. Ako mu je pak prijao taj film, onda je ovaj dobrodošao. Nema patetike kao u prvom ali ne odskače mnogo ni kvalitetom. Negde su u istom rangu. 

Najveći kvalitet filma je to što su fazoni konstantni. Film ti ne da ni trenutak da razmišljaš o onome šta gledaš. To je odlično iz razloga što je sve sem tih fazona užasna glupost. Prvi deo je bio patetičan, ni ovaj nije ni malo bogatiji pričom ali mesec dana posle gledanja pamtićeš samo fazone. Nećeš imati pojma o čemu se tu radilo. Film leti sa situacije na situaciju i u svakoj priređuje novu pizdariju koja vas prilično nasmeje. 

Imamo nekoliko odličnih kamea... kameoa... kam..eh kako god. Kad u film ubaciš kameo to obično bude "hej, vidi ga ovaj". Likovi koji su pristali da budu ovde su baš spremni za šalu na sopstveni račun. Leno je gej koji spopada ljude u wc-u, pominje se skandal u kom je učestvovao Tom Brejdi, Nison se sprda sa svojim ulogama. Zapravo to Nisonovo pojavljivanje mi je najbolji momenat u filmu. Čovek je odličan i ovo je onaj neprejebivi Nison koga gledamo u akcijama ali koji kaže "hej, gle kako mogu da se sprdam na istu foru na koju sam tamo opasan". Ovo je toliko dobra scena da sam jednostavno želeo još Nisona u filmu. Svakako je mogao začiniti još neke scene. 

Iako rekoh da je ovo prazan humor, ipak prodaje jednu zanimljivu stvar. To je način na koji se zaraćene strane mire što je opet na neki način mala kritika društva. Recimo znate onu našu "ne daj Bože da se Srbi slože". To je otprilike to. Retko kada su mirenja normalna, uz obostrano priznavanje grešaka i odavanje priznanja. Obično se ljudi mire tako što nađu zajedničkog neprijatelja. To film eksploatiše na sve strane. Čak imamo scenu u kojoj se svađaju susedi u zgradi i kada treći uleti u priču on automatski postaje krivac za sve. To je ovde napravljeno da opasno zabavi iako je to deo naše svakodnevice. 

Sledeća stvar koja karakteriše film je gomila planova. Likovi imaju silne planove a svi ti planovi zvuče opasno blesavo, besmisleno pa i glupavo. Na sreću, svi ti planovi izrode gomilu urnebesnih scena i užasno dopadljivih besmislica. Većinu ovih stvari je nemoguće pretpostaviti. Toliko su moćno glupave. 

Na sreću, većina fazona je neočekivana. Ako unapred znate u čemu je fora, to onda i nije fora. Takva scena vas recimo čeka na kraju filma. Uglavnom, većina scena su užasno neočekivane. Ponavljam, oni kojima prvi deo nije legao, tek ovaj neće. Ovde su fazoni brutalniji, eksplicitniji, teži za nespremne stomake. Naravno, rade posao u svom silnom besmislu. Ted je sam po sebi besmislica ali je ideja na mestu i ona uspešno radi posao i ovog puta. 

Prvi deo nam je prodavao neku patetičnu priču o odrastanju jednog momka i davao nam je njegov odnos sa devojkom koji je bio teška šablonjara. Da film nije bio nafilovan konstantnim humorom, ta patetika bi smrdela na daleko. Ni sada nema neke velike razlike. Ovog puta je u centru priča o tome da li Teda shvatiti kao normalno ljudsko biće ili igračku tj. vlasništvo. Mislim čoveče, sama ideja Teda je bolesno besmislena, sad mi trubi o njegovim osećanjima. Kapiram, kao i stvari u prvom delu, i ove su iskorišćene za gomilu ludih fazona, ali cela priča je takva da te ne zanima i samo čekaš neku glupariju na ekranu. Zbog toga ovaj ludi meda ima realnu šansu da izrodi nastavak koji će biti još bolji od prethodnika. Sve što treba je da održe tempo kojim gruvaju fazone i da ubaci neku priču koja će biti sluđena poput same ideje Teda.

Zanimljivosti:
Mila Kunis nije mogla da reprizira svoju ulogu zato što je bila trudna. Stiven Kolins je imao kameo ali je izbačen posle priznanja o zlostavljanju dece. U sceni sa Tomom Brejdijem, Tedova odeća je kopija čuvenog mede Padingtona. Četvrti film u kojem se pojavljuju Nison i Friman ali ni u jednom od njih oni nemaju zajedničku scenu. Kada Ted i Džon provaljuju u kuću Toma Brejdija, Ted priča o Brejdijevoj statistici. Scenario je morao biti menjan kako bi dodali statistiku posle poslednje utakmice.

Naj scena:

Nison

Moja ocena: 7/10

A Warning to the Curious (1972)

Žanr: Drama | Horor
Režija: Lawrence Gordon Clark
Glumci: Peter Vaughan, Clive Swift, Julian Herrington...

Priča:
Arheolog ide u lov na blago. Dolazi u engleski primorski grad u potragu za legendarnom krunom koja navodno čuva Veliku Britaniju od invazije.

Moj osvrt:
Ne znam da li smem ovo nazvati filmom zbog trajanja od oko pedeset minuta ali svakako mogu da kažem da za to vreme ovde ima više sadržaja nego današnji horori koji vas dobrano udave dok ne dostave nešto što valja. Do ovoga sam došao kada sam pogledao preporuke za savršeni Wicker Man (1973). Negde kada sam batalio pisanje hteo sam da se častim sa nekoliko horora koji mi deluju simpatično i slobodno mogu da kažem da sam sa ovim pogodio pravo u centar. 

Volim neke priče zasnovane na legendama ali i realnim događajima iz istorije. Ovaj film igra baš na tu kartu. Postoji anglo-saksonska legenda o tri krune koje su zakopane. Te tri krune štite Englesku od invazije. Ukoliko bi sve tri bile iskopane, Britaniji bi sledila propast. Prvo, legenda je opasno dopadljiva. Ok, ovo je niskobudžetni filmić iz sedamdesetih, ne očekujete da vidite na sceni propast Engleske ali dovoljan je nagoveštaj ili mala sličica neprijatelja koji nadiru. Inače film je snimljen po priči M.R. Džejmsa, čoveka koji je poznat po svojim pričama o duhovima i njegov rad je bio inspiracija brojnim delima iz sveta umetnosti. 

Elem, ovakva legenda ima potporu u samoj istoriji. To vam ceo filmić prodaje. To je odlično. Vidimo razna dokumenta, stare knjige (i tu, iskreno vaš, nabaci blagoteleći osmeh na lice) koje glavni lik istražuje i čita. Drugo, vidimo crkvu na kojoj imamo tri krune koje su predmet legende. Vidite sada o kojoj potpori pričam. Nije kao da se pojavi neko ko dolazi niotkud, ne ide nikud a evo ga ovde i bam, kaže vam novo pravilo i novu legendu ni iz čega. Ovde vidite legende i vidite potporu tih istih legendi. Umesto da budete u fazonu "ma daj, kakve su to gluposti" ovo vam baš zagolica maštu i počnete da pomišljate da bi ovde i moglo biti nečeg. 

Imamo legendu, imamo potporu, imamo priču. A šta je sa glavnim likom i radnjom filma. E taj batica žarko želi da dođe do te poslednje preostale krune. U ovih pedeset minuta su se iz sve snage potrudili da stvore opasno dobru atmosferu pretnje. Bukvalno sve govori da čovek ne treba da nastavi svoju potragu. Zašto on to radi? Obično se filmovi ne trude da vam objasne razlog za postupke likova. No ovde imamo kratku priču o ovom čoveku i u toj priči je jasno koliko je on neispunjen onim što je do sada postigao. Ova kruna treba da bude njegova kruna. Ako ste svesni da možete da trijumfujete, spremni ste podneti rizik i opasnosti. 

Kako ceo film stvara tu atmosferu pretnje, sve to kulminira, pogodili ste, u sceni kada glavni lik iskopava krunu. Ovo je školski primer kako stvoriš atmosferu jeze. Devedeset posto stvari ovde radi zvuk. Vidno polje je suženo tako da imate utisak da ste u rupi sa ovim čovekom. Vidite njegovu uzbuđenost i parče noćnog neba. U zvukove kopanja se samo povremeno umeša neki drugi šum i to je to. Naravno, neke od pretnji se moraju ostvariti i u kasnijoj fazi filma počašćeni smo jednom opako sablasnom scenom. 

Mali je ovo film, mali je i prikaz zbog toga. No, onim što sam video sam zadovoljniji nego u 90% odgledanih horora u životu. E sada, ako volite krvoliptanje, nabudžene efekte, Babadook davljenje i balavljenje, Oculus "redefinisanje žanra" ničim, Deliver Us From Evil svetu vodu toči a svetu vodu ne pije, preskočite ovo. Ako ste pak fan pravog, atmosferičnog horora, odvojte malo vremena i uživajte. Prijaće vam.

Zanimljivosti:
Film je zasnovan na istoimenoj priči iz knjige Warning to the Curious and Other Ghost Stories (1925) M.R. Džejmsa. To je njegova četvrta i finalna knjiga o pričama o duhovima. Ovaj film je bio deo BBC-evog serijala Ghost Story for Christmas.

Naj scena:

Gost

Moja ocena: 8/10

A Walk Among the Tombstones (2014)

Kod nas nazvan: Šetnja Među Grobovima
Žanr: Kriminalistički | Drama | Misterija | Triler
Režija: Scott Frank
Glumci: Liam Neeson, Dan Stevens, David Harbour...

Priča:
Diler unajmljuje privatnog detektiva kako bi otkrio ko mu je kidnapovao i ubio ženu.

Moj osvrt:
Braćo i sestre, evo nečega pristojnog ali nečeg što opet upada u šablon današnje hiperprodukcije smešnih akcija. No, kako god bilo, rezultat je sasvim dobar. E sada, ne očekujte mnogo, ipak ne odskače ovo toliko od današnjeg proseka ali kad pogledate šta se sve pakuje, ovo je barem malo bolje. Volim Nisona i rado gledam filmove sa njim iako je jasno da retko šta sa njim u novijeg datuma valja. Ako krenemo samo od idiotskog Unknown, prenapucanog Non-Stop, The Grey koji je baš prepun rupa a mogao je mnogo, nastavka Taken, jasno je vidljiv šablon po kojem se ovo radi. Nison ima opasnu harizmu i to je dovoljno da privuče gledaoce, radnja je taman takva da ima nešto u njoj da vam drži pažnju ali realno, nema tu nekog velikog kvaliteta. Ovo je za nijansu ozbiljniji film od navedenih, samim tim mi je nešto više prijao. 

Film nam odmah daje sve što je potrebno. Prvo imamo tu priču o otmici i ona je razvijena dobro. Ono što treba da nam daju, dali su nam. Prvo, imamo Nisona kao nekog ko treba da juri negativce. Drugo, imamo tu priču o otmici koja baš i ne prija stomaku. Treće, imamo priču o žrtvama i ljudima koji traže Nisonovu pomoć što svakako nije zanemarljivo. Time se dobija na još nekoj drami. Nekako je sve to odlično ukomponovano na početku i zaista vas uzdrma i drži pažnju. Prava je šteta što film nije završio u tom tonu. 

Budimo realni, previše je akcionih trilera i teško možeš tu da ponudiš nešto novo. Ali ako nemaš nešto originalno, začini film nečim i začini ga dobro. Ono što daješ, neka bude kvalitetno. Ovde su napravili pun pogodak sa negativcima. Svojski su se trudili da vam ih ogade a opet da oni izgledaju realistično. Ti detalji nisu baš zgodni za stomak ali hej, nisu ni oni u Se7en pa su doprineli da taj film bude vrhunski. Ovde čujemo snimak zlostavljanja jedne žrtve kao i glasove tih likova. Braćo i sestre, naježio sam se od toga. Konstantno vam dostavljaju šta ovi likovi rade, na šta su spremni i šta im je namera. U svemu tome kreirali su opako odvratne likove i samim tim jurnjava za njima je napetija i bitnjia. 

Ono što mi se dopada, nema iznenadnih dokaza koji pomažu u potrazi za ovim likovima. Recimo Taken koji je neuporedivo bolji od ovog filma ima nekoliko tih "kako zgodno" momenata kada se baš nekako pogodi da glavni lik dođe do informacije i/ili dokaza koji ga vode dalje. Ovde lik mora da kopa za najsitnijim dokazom a to radi tako što proučava sve likove sa kojima dolazi u susret. To svakako doprinosi realističnijioj priči. 

Stvar koja mi je išla na nerve je suvišan lik jednog klinje koji je beskućnik. Prvo, njegov vazda prenadrkan i vazda prekorišćen stav za ovakve likove mi je prilično išao na živce. Ne moram da slušam njegove stavove o bogatim belcima, životu na ulici, borbi, njegova durenja, njegova preseravanja. Ne vidim čemu to služi. Ima to momče neku ulogu ovde ali ne vidim da je krucijalna. Kontam da su hteli da ubace još malo drame glavnog lika jer ono što smo videli ne čini ga dovoljno upečatljivim ali who the fuck cares. Vidimo priču, neka nas Nison vodi kroz nju. Zašto moram da znam da li je mekog srca, da li je čovečan ili šta već. Mogao je biti i najveće govno ikada, to ne bi menjalo suštinu priče. 

Imamo tu i neku priču iz prošlosti. Obično me to nervira. Znate onaj fazon, greh iz mladosti koji pokušavamo da okajemo. (Ne znam zašto mi ovde uvek Alpinista padne na pamet). Pa se nešto desi što to ispravi. Prc. To jednostavno nema logike. Ovde je lik kriv za smrt devojčice. I šta, kao će kroz ovog momčića moći da se iskupi. E pa neće. Tu me je ovaj film kupio. Ovde vidimo da čovek jednostavno pokušava da se pomiri sa svim tim. Mora da bude svestan toga što je učinio, mora da se potrudi da se tako nešto ne ponovi, ali ne može da ispravi nešto što je definitivno. Takva stvar te progoni dok si živ. Moraš samo da naučiš da živiš sa tim. 

Najbolja stvar u filmu za mene je mračna atmosfera. Priča je sama po sebi jeziva i mračna, likovi su tmurni i nesrećni, stvarnost je isto takva. Nekako se sve odlično uklopilo u taj mrak. Tako je i film usnimljen. Tamne i mutne boje preovladavaju. Uvek imate utisak da je oblačno i hladno. Nešto što je recimo Se7en doneo sa onim sumornim, jesenjim vremenom, uspeli su i ovde da preslikaju. 

I što se film bliži kraju, to postaje kao i svi ostali. Priča ubrzava kada jedna devojčica bude kidnapovana. Tada pomislite "čoveče, neće valjda dete?". Dobro, nisam bolesnik koji u tome treba da uživa, ali zašto ne dostaviti totalni mrak? Sama činjenica da je kidnapovana devojčica je dovoljno jeziva. Svaki sekund je bitan. I umesto da se igraš sa utrobom gledaoca, da ga mučiš neizvesnošću, ti ovde igraš na drugu kartu. Umesto beznađa, servira nam se neka superherojska akcija. Ovo je finale filma, išamaraj me nečim bolesno dobrim. Nemoj mi praviti baju od Nisona. Nison je baja sve da sedi na wc šolji i čita blic ženu. 

Kapiram, vole svi te baje po filmovima. Ali daj mi mračni triler do kraja. Ne pravi mi akcionog junaka. Ne prave ga oni na loš način ali za to ovde nema mesta. Dobro, iako nema mesta, moram da priznam da su mi pregovori sa otmičarima bili baš zanimljivi. Verbalna prepucavanja i igre koje vodi glavni lik sa njima su sasvim dobri i dobro su vođeni. 

Kao što rekoh, kvalitet filma pada u finalu. Nekako je ono što smo na kraju videli suviše očekivano. Ok, kontam da je rezultat takav kakav jeste ali ne mogu da se otmem utisku da bi ona bolesnija varijanta donela vrhunski film. Baš me nervira kada odsustvo muda nešto što je trebalo biti vrhunski film odvuče u prosečnost. Recimo Fracture je takav film. Morao je Gosling da trijumfuje jer jebiga, ne možeš da razočaraš mamine maze koje traže srećan kraj i pravdu koja pobeđuje. Sami znamo da u stvarnosti to nije tako. Zato je Se7en vrhunski film, zato će ovo biti zaboravljeno. No, kako god bilo, nagradiću ovaj film ocenom. Nešto je bolji od prosečnih papazjanija koje dobijamo u zadnje vreme.

Zanimljivosti:
Zahvaljujući Nisonovoj popularnosti, film je napravio zaradu i pre prikazivanja. Nisonov lik je trebao imati partnerku u istraživanju (pošto u knjizi njegov lik ima partnera) i snimanljene su te scene sa Rut Vilson u ovoj ulozi ali su izbačene iz filma. Drugi put na filmu se pojavljuje lik Meta Skadera (Nison). Prvi put je to bilo u filmu 8 Million Ways to Die (1986) i tumačio ga je Džef Bridžis. Film je zasnovan na desetoj knjizi o ovom liku.

Naj scena:

Preslušavanje snimka

Moja ocena: 7/10

The Equalizer (2014)

Kod nas nazvan: Pravednik
Žanr: Akcija | Kriminalistički | Triler
Režija: Antoine Fuqua
Glumci: Denzel Washington, Marton Csokas, Chloë Grace Moretz...

Priča:
Čovek ostavlja burnu prošlost za sobom i veruje da počinje miran život. Ali kada upozna devojku o čijoj sudbini odlučuju gangsteri, on ne može da sedi skrštenih ruku.

Moj osvrt:
Za očekivati je bilo da imamo nekog specijalca koji se smirio, ustaje rano, čita novine dok pije kafu, šeta parkovima, hrani golubove i ponekad pomogne sredovečnim damama tako što će im poneti ceger sa povrćem koje su kupile na pijaci. Nisam čitao o čemu se radi u filmu tako da mi je glavni lik izgledao kao čova koji je celog života radio kao magacioner, živeo urednim životom u oskudnom stanu, samac tragičnim slučajem događaja i to je to. Tako da je način na koji su sakrili šta je ovaj čova zapravo bio odličan. Očekivao sam sposobnog lika koji će doneti pravdu ali nisam očekivao ovakvog brutalca. 

Film naprosto nervira koliko je naivan. Robert (glavni lik, Denzel) je dobrica koji će svima da pomogne, svima da učini uslugu,  da reši sve nevolje u svetu i ne traži nikakve zasluge za to. Sa jedne strane to je baaaaš smejurija. Sa druge strane imamo junaka iz starih stripova. Junak projaše kroz grad, reši ugnjetavane meštane zlikovaca, sačuva nevinost lepih dama i odjaše sam u zalazak sunca. Ok, ne gledamo neki bitan, dobar niti pametan film. Možemo da popasemo ovakvu priču. Zapravo ne možemo, ali možemo zbog jednog razloga. 

No, da sve ne bude tako slatko, bajno, sjajno i najlepše na svetu celom, potrudio se ovaj smireni Robi dečkonja još u prvoj akcionoj sceni. Da sam znao da je specijalac, očekivao bih možda neku jaču akciju, ali nisam bio pripremljen za gomile brutalnosti. Oooo da, braćo i sestre. Nije ovo obični Denzel akcioni heroj, ovo je obični Denzel akcioni heroj okružen hektolitrima krvopljusa. U ovako naivnom filmu, nešto što odskače i jeste dobrodošlo. 

Čak je i negativac solidan. Mislim nije ni po čemu poseban ali opet, deluje ubedljivo i efikasno. Ima tu nešto i do ledene face Martina Cokasa. Jeste ovo šablonski negativac, onaj najbolji operativac koga mafija ima, ali hej, barem deluje opasno a ne neko ko će biti topovska hrana našem Taličnom Tomu. Zapravo ovaj lik radi posao baš zato što non stop deluje kao da će da učini nešto zlo. Apsolutno ne vidite prostor za toleranciju niti šansu za oproštaj. 

Kažem, ovo je već sto puta viđeni film ali ima neke dodatke i detalje koji ga čine gledljivim. Još jedna opako naivna stvar je to što ovaj lik rešava gomile usputnih problema likova koje poznaje. Npr. u radnju uleti pljačkaš, nešto odnese nekom dobričini, Denzel se prošeta i sredi stvari vraćajući sve na svoje mesto. I tu su napravili nekoliko simpatičnih stvari. Recimo nekada nam ne prikažu akciju. Kako to može biti dobro? Naravno da može. Ako me non stop bombarduješ akcijom, velike su šanse da ću da se uspavam (ko je rekao Hobit 2). Ovde npr. Denzel ode u posetu nekom veselom momčiću i sledeća scena je ona u kojoj vidimo kako on briše krvavu alatku. Ovo nije dobro zvučalo. Ne mislim na onu alatku već na alat kao npr. lopata, čekić, britko pero fešn blogerke. 

Dve stvari zapravo izdvajaju ovaj film i zbog te dve stvari on ima moju preporuku. Prva su eliminacije. Koliko god to čudno zvučalo, naš glavni junak skoro i ne koristi vatreno oružje. Kako se obračunava onda sa hordama zla i silama mraka i haosa? Ima li nekog da nije gledao Sam u Kući? Tamo kada cigla padne na glavu čoveku, on dobije čvorugu. Ovde se glava raspukne. Sad već imate ideju. Ovde gledamo splet suludih "sam u kući" eliminacija i nešto brutalne akcije. 

Druga stvar je i ono što me sprečava da vam kažem da film treba preskočiti i zbog čega možemo da popasemo gomile gluposti. To je naravno Denzel. E sad, nije ovo neka opasna gluma. Čovek ovo odradi na autopilotu, nema tu šta. Fazon je što je to prokleti Denzel koji i od povlačenja vode u wc-u napravi opasan potez. Čovek prošeta kroz masu u fazonu "sad ću vas istresti iz gaća", pogleda čoveka u stilu "bolje da si se samozapalio nego što ti ja dolazim" i to je to. Vama ostaje samo da odgledate scenu do kraja i čekate sledeću pizdariju. Ovo nije naročito kvalitetan film ali je odlična sprdnja za ubijanje vremena.

Zanimljivosti:
Originalni scenario je imao segment o Robertovoj prošlosti u kom se vidi da lik ima opsesivno kompulsivni poremećaj. Uloga Teri je pisana za stariju glumicu ali je režiser bio oduševljen glumom Kloi Grejs Morec i odlučio je da ona glumi pomenuti lik. Film je zasnovan na istoimenoj seriji u kojoj glumi Edvard Vudvard. Pošto je film rađen u Sonyjevoj produkciji, svi telefoni koji se koriste u filmu su tipa Sony Xperia Z. Rupe u Denzelovim ušima su uklonjene specijalnim efektima.

Naj scena:

Razotkrivanje

Moja ocena: 6/10