Léon (1994)

Alternativni naziv: Léon: The Professional (1994)
Žanr: Kriminalistički | Drama | Triler
Režija: Luc Besson
Glumci: Jean Reno, Gary Oldman, Natalie Portman...

Priča:
Matilda je dvanaestogodišnja devojčica koju igrom slučaja, posle smrti njene porodice, čuva Leon, plaćeni ubica. Leon i Matilda ostvaruju neobičnu vezu i tako ona postaje njegov šegrt, učeći zanat plaćenog ubice.

Moj osvrt:
Kada vidiš u kakvom okruženju živi Matilda potpuno ponervoziš. Budale od roditelja, nered u stanu, bez trunke harmonije, konstantna nervoza, nasilje u porodici, bez šanse za napredak. Na sve to dođe masnica na njenom licu kao obeležje. Onda pomisliš nešto mora debelo da se desi da se ta situacija promeni. Mora da dođe do otkrovenja, do promene ličnosti, do hrabrog spasioca. Do toga i dolazi ali Leon funkcioniše upravo zbog toga što nam daje sve suprotno od standardnih filmova. Nemamo princa koji je neuprljan, koji će da morališe. Imamo čoveka koji nosi smrt, čoveka koji je neuk a on dolazi kao neko ko edukuje. 

Leon izgleda kao užasno prazan lik. On nam dolazi u scenama kada rutinski eliminiše gomilu zlikovaca. Posle toga bi pomislili da je ovo neki samouvereni bata koji je kombinacija Bonda, Transportera i još nekih opasnih likova, ali kada ga vidimo van onog što radi, on deluje totalno nezainteresovano i prazno. Ispada da nema svrhu van onog što radi a videli ste šta mu je posao. Da li je onda ovo neko ko treba da bude saputnik jednoj devojčici?

Film upravo funkcioniše zbog tih, uslovno rečeno nelogičnosti. Konstantno nam se, na dobar način, uklapaju stvari na koje nismo navikli i dobijamo nešto neočekivano. Imamo ubicu, moš misliti. Ali imamo ubicu koji uživa u mjuziklima, pije mleko i zaliva cvet koji nosi svuda sa sobom. Koliko je to samo blesavo i simpatično. Ovo me je tako podsetilo na crtani film iz mog detinjstva o biku Ferdinandu koji može da bude nezaustavljiva mašina u koridi ali najviše od svega voli da sedi u hladu drveta i miriše cveće. Da, braćo i sestre koji se sećate tog lika, ovde imamo tog Ferdinanda. 

Drugi kvalitet filma je što ume savršeno da vas razgali a potom i opasno ohladi. Malo gledamo Ferdinanda koji sedi i miriše cveće i dok se smeškamo tome film nas ošamari brutalnim smaknućem jedne cele porodice. I celom dužinom filma gledamo ove prelaze. Upravo posle ove jezive scene i dolazi do udruživanja devojčice (Matilde) i Leona. Potpunom grozotom ova priča dovede do opasne scene u kojoj Matilda zvoni na vrata Leonu i tu zapravo prvi put vidimo Leona na pravi način. Ljudi nas kupuju malim gestovima ali i mali gest može biti veličanstven. Upravo ti gestovi definišu osobu. Posle ovoga, da li je bitno šta Leon radi, da li je do tog momenta bio ovakav ili onakav? 

I u ovom udruživanju vidimo nešto što je totalno neočekivano. Vidimo ubicu koji deluje toliko mirno i bezazleno kao da ništa osim dobrote ne postoji u njemu. Sa druge strane vidimo devojčicu koja je divlja, koja ne ulaže veliki trud da se ponaša kao odrasla već joj to dolazi prirodno. Vidite koliko je ovo šareno - odrasla osoba deluje kao dete dok dete deluje kao odrasla osoba. Sada, pogledajte realno. To što ovaj čovek deluje kao detence nas prilično nasmeje. Sa druge strane, to što se Matilda ponaša kao odrasla osoba nije tako lepo. Prosto je tragično što je neko ubio dete u ovoj devojčici. Ovo nam dovoljno govori o tome da su deca zapravo ono najbolje u nama. 

Kroz film se provukla i scena gde Matilda, kako bi pokazala da je spremna da uđe u isti posao kao Leon, nasumično puca kroz prozor. Ono što je meni neprihvatljivo je to da neko ovo prihvati kao "ha ha" scenu. Ovo nije otkačena klinka, ovo je tragično. Dete jeste nesvesno zla koje ga okružuje, o tome sam pisao gazilion puta, ali neko je ubio dete u ovoj devojčici davno. Ne samo što je dete u njoj skoro nestalo, ova scena je strašna iz još jednog razloga. Neko je ubio nadu u dobrotu ovom detetu. Ona poistovećuje odrastanje sa gubljenjem dobrote. Jedina osoba za koju ona kaže da je dobra je njen mali brat. Zašto je Leon onda kupuje? Zato što se on upravo ponaša kao nevino detence. Samim tim što je dete u Matildi ubijeno, ubijena je vera u bilo šta osim trenutka u kom živi. Metak koji nasumično leti kroz prozor je za nju totalno nebitna stvar. 

Ovaj tim radi odličan posao iz prostog razloga što jedno iz drugog izvlače ono najbolje. Do ovog momenta mi smo videli kako Leon voli mjuzikle i zaliva cvet. To je to. Van toga, on je užasno prazan lik koji živi po nekom šablonu. Matilda tu dolazi kao neko ko totalno razbija taj učmali šablon. Od totalno praznog lika dolazimo do lika koji i te kako pokazuje emocije. Čak i one koje zadrži u sebi mi vidimo kroz tikove, izraze lica i odličnu Renoovu glumu. Rekoh da je dete u Matildi skoro nestalo. Leon se upravo bori da oživi to dete. To ne radi tako što će joj objašnjavati šta je njena uloga, šta neko njenih godina treba da radi, on to radi tako što će je naterati da se oseti detetom. 

Kako god to zvučalo, Leon nam pruža jednu odličnu ljubavnu priču. Zanemarite fizički aspekt ljubavi, gledajte na ljubav kao na situaciju u kojoj vas neko upotpuni, u kojoj ste svesni da ne možete bez nekog, u kojoj znate da taj neko izvlači ono najbolje iz vas. Borba ovog dvojca oko "fizičkog" je zapravo borba devojčice da pokaže da je žena i borba čoveka da još uvek ne prizna tu ženu u devojčici. Verujem da ne moram da vam pričam o tome koliko je tu borba ovog čoveka bitna i koliko je Reno odličan u tim momentima. 

No, nisu tu samo Reno i Natali. Imamo tu još jednog majstora kojeg ne smemo zaobići. Geri Oldmen briljira kao negativac. Dopada mi se što je predstavljen kao stari likovi iz vesterna. Prilično su se trudili da tim likovima ubace neke kerakteristike koje će im biti zaštitni znak, bilo da je to karakterna crta ili fizička osobina, tik ili nedostatak. Ovaj lik je takav. Prvo se pojavljuje sa svojom bandom. Drugo, zaista deluje opasno. Treće, baš podseća na te old skul zlikovce. I naravno, Oldmenova gluma ovde i te kako dolazi do izražaja. Čovek je, po mom mišljenju prilično potcenjen glumac. 

Skoro svi dobro napravljeni filmski negativci imaju opasne govore. Evo baš nedavno u Pobesnelom Maksu smo imali situaciju gde Immortan Joe kaže narodu da se ne navikava na vodu kako ne bi imali problem kada je ne bude. Džon Kramer iz Saw priča o ljudima koji ne cene život. Hanibal Lektor priča gomilu sjajnih stvari. Da ne idem dalje. I ovde su se potrudili da zašećere negativca jednom takvom pričom. Oldmenov lik priča o tome kako tek kada se počne plašiti smrti, tada zaista počinje da ceni život. To je ona dobra stara, da tek kada izgubimo nešto ili imamo šansu da izgubimo nešto, zaista vidimo koliko nam to znači. Međutim, ovde onaj ko to izgovara nije neko ko ceni život uopšte, ovo je neko ko ceni samo svoj život. To ga čini iskreno zlim. 

Na kraju, imamo i čuvenu scenu pred sam rasplet, scenu u kojoj se opraštaju Leon i Matilda. Ova scena je savršeno pametno napravljena. Na prvi pogled, izgleda kao laž koju ćeš prodati detetu samo da bi ono uradilo ono što treba. Ako mislite da je to u pitanju, pogledajte ponovo scenu i porazmislite o celom filmu. Da li je Leon prodavao laži Matildi kada je želeo da joj kaže nešto bitno, kada je želeo da utiče na nju? Naravno da nije. Sve vreme on ju je pridobijao svojom iskrenošću. Nije imao tajni, pokazao joj je sve što on jeste. Zašto bi je onda lagao? Ono što joj govori je iskreno. U tome jeste i lepota te scene.

Zanimljivosti:
Tokom snimanja scene gde su policijski automobili na ulici, desila se prava krađa. Kada je lopov istrčao iz radnje, nije znao da je snimanje filma u toku i predao se statistima. Prvi film tada jedanaestogodišnje Natali Portman. Kada Oldmenov lik ispituje Matildinog oca (Majkl Badaluko), on ga je u jednom momentu onjušio. Badaluko je izjavio kako nije imao pojma da će Geri to da uradi i da ga je to učinilo prilično nervoznim. 

Roditelji Natali Portman su bili zabrinuti zbog scena u kojima Natali mora da puši. Dogovorili su se sa Besonom da u filmu bude najviše 5 scena u kojima će Natali držati cigaretu. Ako se obrati pažnja, vidi se da Portmanova nikada ne udiše niti ispušta dim. Sve scene u untrašnjosti Leonovog stana su snimane u Parizu dok su scene u hodniku zgrade snimane u Nju Jorku. Po originalnom scenariju, Leon i Matilda su trebali postati ljubavnici. Beson je više puta menjao scenario zbog Natalinih roditelja.

Naj scena:

Oproštaj

Moja ocena: 8/10