Intouchables (2011)

Kod nas nazvan: Nedodirljivi
Žanr: Biografski | Komedija | Drama
Režija: Olivier Nakache, Eric Toledano
Glumci: François Cluzet, Omar Sy, Anne Le Ny...

Priča:
Posle nezgode na paraglajdingu čovek postaje kvadriplegičar. On unajmljuje mladog momka sa ne baš svetlom prošlošću da ga pazi.

Moj osvrt:
Teško se nateram da gledam filmove o ljudima sa teškim zdravstvenim stanjem. Obično to ispadnu dobri filmovi, nije tu ništa sporno ali zato što se saživimo sa ljudima koji su u problemu i dugo nas drži taj utisak. Ovaj film mi je preporučen više puta i jedna je od vaših najstarijih preporuka. Na kraju, ispao je sve suprotno od onog što sam očekivao. 

Potez aristokrate da zaposli mladića koji je na uslovnoj kako bi pazio na njega izgleda pajacki. Pre svega, svi ostali su predstavljeni loše, u potrazi su za novcem, raspredaju laži. Ovaj momak nije ni tražio posao. Nisu morali sve druge da predstave tako zato što su nam dali savršen razlog za ovakvu odluku. Zašto bi čovek unajmiožž nekog takvog? Savršen razlog - zato što će ga ovaj čovek gledati ravnim sebi. Svi ostali su tu da se odnose prema čoveku kao prema bolesniku. Ovaj momak neretko zaboravi na tako nešto. Zašto bi čovek ostatak života proveo sa nekim ko će ga negovati i samo brinuti o njemu kao o bolesniku? Zašto vreme ne bi proveo sa osobom sa kojom može normalno da razgovara, koja može da mu bude prijatelj?

Namerno su nam dali momka sa lošom istorijom. Na prvi pogled, nekulturan je, krade, znamo da je bio u zatvoru itd. Momentalno smo spremni da ga osudimo a budimo realni, ni ne poznajemo ovog momka. Ali ako daš šansu ovom momku, ako mu dozvoliš da pokaže šta može, upoznaćeš ga i on će pokazati svoju pravu stranu. I odjednom, umesto da sudiš nekome, prihvatiš ga i dobiješ najbolje iz osobe. Nekima je samo potrebno dati šansu. Ne kažem da će je iskoristiti, ne kažem da će se dobro pokazati, ali previše dobrog ljudi mogu propustiti ako nekog lako udalje od sebe. 

Kada sam već krenuo na tu stranu, mnogo je ljudi koji kukaju za šansom. Mnogi misle da su nezasluženo zapostavljeni, da mogu mnogo bolje od nekih koji su tu šansu dobili, da njihov talenat nije iskorišćen, da njihovo znanje nije upotrebljeno, da su u podređenom položaju. Intouchables je tu odličan. Ti momče, ti što kukaš, evo ti šansa, pokaži se. Ovo su ti pravila, ovo su ti zadaci, da vidimo da li možeš da ih izvršiš. Ispostavi se lako da su neki sami krivi za svoj neuspeh. Ali ispostvi se i nešto lepše - pronađe se skriveni majstor, genije, učitelj, znalac, prijatelj. 

Kao što rekoh, čovek je izabrao ovog momka baš zato što on nije profesionalni negovatelj već je neko ko će to da nauči dok traje upoznavanje. I upravo u tome je najveći kvalitet filma, u upoznavanju dva totalno različita čoveka. Jednog koji pripada višem sloju i drugog koji je iz niže klase. Upravo te razlike su ih učinile odličnim tandemom. Ceo film gledamo kako uče jedan od drugog, kako se sporazumevaju, kako se upoznaju i kako pomažu jedan drugom. Film je bogat gomilom savršenih scena koje ovo prate. 

U takvom ljudskom odnosu vidimo ono najlepše. Ako dozvoliš čoveku da ti priđe, ako ga upoznaš, ako mu dozvoliš da te upozna, i ti i on ćete postati bogatiji. Vaš život se može prilično promeniti. Upravo to gledamo u ovom filmu. Učen, bogat, obrazovan čovek u godinama dolazi dotle da uči nove stvari od momka koji razbija konvencionalno, malko prlja ono što je previše čisto i samim tim donosi nešto novo. Kao što rekoh, ovo nije jednostrano. Vidimo kako momak raste iz situacije u situaciju, kako više uči i menja donekle svoj životni stil. A znate šta je najlepše od svega, i dalje su to dve potpuno iste osobe. Patetične promene ličnosti na filmu mrzim više od ičega. Ovo je samo jedno odlično prijateljstvo. 

Film savršeno popravlja raspoloženje. Mnogi filmovi bi se ovde fokusirali na teško fizičko stanje osobe. Budimo realni, i da nam neko ne trubi dva sata o tome, vidimo i sami koliko je to stanje teško. Ali ovaj film ne želi da nam direktno priča o tome. To gledamo usput. Fokus je na prijateljstvu. Što je neverovatno, i sam lik se prilično šali na račun svog stanja. Ne sprda se film sa tim, samo se šali. Npr imamo scenu gde momak jednostavno zaboravi stanje ovog čoveka i ostavi mu pismo na grudima kako bi on to u samoći pročitao. Nenaviknut je na ovakvu situaciju ali samim tim je savršen. Stvar je u tome što neće uvek moći da pomogne ovom čoveku profesionalno, ali će mu pomoći iskreno i ljudski. 

Obratite pažnju na namere ove dvojice ljudi koje imaju jedan prema drugom. I jedan i drugi žele međusobno razumevanje ali i jedan i drugi žele da pokažu drugi način. Ako upoznaš nekog, možeš videti njegov potencijal koji on možda ne vidi. Nateraj ga da ostvari taj potencijal i da prihvati sebe onakivim kakav jeste. Te scene su ovde odlične. Prvo, bogate su šalom, drugo, prilično su emotivne, treće, koliko govore o ovom koji treba da primi taj savet toliko govore i o onom ko ga daje. 

No kako možeš tako dobro da upoznaš nekog? Kako možeš da mu priđeš? Kako možeš da dođeš dotle da te on sluša? Kako možeš da mu dozvoliš da te on upozna i da ti pomogne? Kako da dođeš u situaciju da on želi da posluša tvoj savet i primi tvoju pomoć? Kako možeš da kupiš osobu tako da želi tvoje društvo? Iskrenost, braćo i sestre. Iskrenost će pokazati ko ste, iskrenošću ćete kupiti one koji vas žele u svojoj blizini. I to gledamo ceo film. Svi dobri postupci, svi saveti i svi lepi momenti su vođeni iskrenošću. 

Jedina zamerka koju imam na film je to da je malo romantiziran. Ok je što svi prihvataju ovog momka jer vide da on radi sjajan posao ali nekako ovaj momak postaje savetnik, zaštitnik, prijatelj, učitelj i bukvalno postaje anđeo čuvar. Tu su malo odlutali. Ok je taj pristup i trebao je uticati na više ljudi ali ovo je malko previše. Zavoleli smo ovog momka i bez toga. 

Muzika u filmu je odlična i sjajno ide uz raspoloženje. Nije kao u Small Town Murder Songs gde je ona kreirala raspoloženje u sceni koja skoro nema ništa već je odlično ispratila trenutno raspoloženje likova i situaciju koju pratimo. Za nju je zadužen sjajni Ludovico Einaudi. Poslušajte nrp. njegovu numeru Primavera i uživajte. 

Intouchables je prelep film i ispričao nam je mnoge stvari. Prvo, dajmo šansu ljudima, upoznajmo ih, dozvolimo im da nam pomognu, da nas uče, da nam ispune dan. Ali naučimo i mi njih, pokažimo im drugi put, objasnimo im ono što ne znaju. Ako nekog upoznamo, mi znamo njegove probleme, mi vidimo njegove greške, mi upoznamo njegove strahove, mi vidimo njegove kvalitete, mi uvidimo njegov potencijal. Ono što je veličanstveno, ako nekog upoznamo, možemo mu pomoći. Ako to učinimo, velike šanse su da nismo pomogli samo njemu.

Zanimljivosti:
U stvarnom životu, Driss je mladi Alžirac i zove se Abdel. Režiseri su se odlučili na ovja izbor zato što su uživali radeći sa Omarom u filmu Tellement proches (2009). On je neko vreme živeo poput lika koji tumači. Sportski automobil koji Driss vozi je Maserati Quattroporte. Muziku koja se čuje kroz film komponovao je Ludovico Einaudi.

Naj scena:

Susret

Moja ocena: 9/10