Rohtenburg (2006)

Alternativni naziv: Grimm Love
Žanr: Kriminalistički | Drama | Horor | Triler
Režija: Martin Weisz
Glumci: Thomas Kretschmann, Keri Russell, Thomas Huber...

Priča:
U Nemačkoj, student diplomac Keti Armstrong istražuje ubicu, kanibala Olivera Hagena. Postaje opsednuta tom temom i uplovljava u svet sličan Hagenovom.

Moj osvrt:
Pre svega da kažem da je ovaj film poznatiji po svom alternativnom nazivu. Elem, prepisao sam ovaj segment priča sa imdb-a. Zaboravite da Keti Armstrong postoji. Ona nas samo šeta kroz priču i ne služi ama baš ničemu. Niti priča ima nekog velikog uticaja na nju, niti se njena ličnost menja, niti će ona išta da uradi osim da ide na mesta koja su povezana sa samom pričom. Taj deo gde nas ovaj lik provodi kroz ceo film je dodat iz dva razloga. Prvi razlog je što je filmu zbog nevelikog sadržaja trebalo dodati još vremena. Drugo, imamo Keri Rasel što ovom niskobudžetnom filmu svakako diže rejting. Mene je obradovalo što ću u jednoj od uloga gledati Krečmana i čova je svoj posao odradio sasvim fer. 

Film je zasnovan na istinitom događaju i ono što sam o tom događaju čitao, to sam i video u filmu. Po većini izvora ovo je verodostojna verzija onog što se desilo u stvarnosti. Lik koji želi da pojede nekog i lik koji želi da bude pojeden - bolesno je to do krajnjih granica. Tu bolest ćete i videti na sceni. Upozorenje - nije baš lako za gledanje. Sam nagoveštaj je dovoljno bolestan tako da scena samo pogorša to stanje nelagnodnosti. Ko voli nek izvoli. Ja baš i nisam naročito lud za tim. 

Kada sam pisao o Argu, jedan čitalac mi je rekao kako mogu da zameram filmu kada je preslikan istinit događaj. Zamislite sada jednoipočasovni film koji prikazuje mene dok pišem. Nemojte mu zamerati da je dosadan i besmislen - ipak je to istinita priča, zar ne. E pa neke stvari ipak nisu za filmovanje. Moje iskreno mišljenje je da ni ovo nije. Onaj najbrutalniji deo filma je kopija snimka koji zaista postoji. Ne vidim tu neki umetnički dojam. Do te brutalnosti mi gledamo dva lika i njihov put ka tom sudbonosnom susretu. 

Dva pomenuta lika su zapravo samo dve užasno bolesne želje. Ti ljudi nemaju apsolutno ništa druržgo u sebi. Osim "Želim da pojedem nekog",  Oliverov lik pokazuje slabo šta. Krečmanova gluma dočarava neki karakter koji je malo iščašen ali više on to dočarava glumom nego postupcima. Naravno tu izuzimam boleštinu u raspletu. Pričam o onome što vodi ka njoj. Možemo reći da donekle imamo temelj za Oliverove postupke, ali samo donekle. Nema ovde puno ubedljivih razloga za tako nešto. Kada je u pitanju lik Simona, on ostaje potpuna misterija. Imati želju da budeš pojeden, to je već bolest svih bolesti. Zašto ovaj čova ima tu želju? Niti ima motiva da bude nezadovoljan, niti mu je život loš, ali eto, on je neispunjen jer ga neko nije dovoljno izgrickao. Ne kažem da ta njegova bolesna želja nije dobro predstavljenja. Dobro je to odrađeno pa i gluma Tomasa Hubera je na visokom nivou. Ali samo postavljam pitanje "zašto?".

Najbolja scena za mene je zapravo ona kada vidim spremnost da se ostvare ove dve želje. Ok, bolesnjikavo je sve ovo ali nisam verovao ipak da može svesno doći do tog ostvarenja. Momenat u kom Oliver predano kreće na rad i kada vidimo spremnost da uradi to što želi i jeste onaj najveći užas. Taj momenat nije deo raspleta ali vam opasno nagoveštava šta vas čeka. Posle ove scene, jasno je da nema nazad, jasno je ka čemu film ide a vama kao gledaocu svakako neće biti svejedno. 

Ipak, sam rasplet i jeste veliki kvalitet filma. Šokiraće vas, zgaditi vam život, udariti u stomak, izvrnuće želudac, ali opet, to mu je i cilj. Ne mogu da osporim udarac koji on svakako nosi. Moja preporuka je da se pre svega informišete o slučaju Rotenburg. Ako vas to zainteresuje a niste naročito ludi za logičnim razvojem likova, pogledajte ovaj film. Verujem da većina vas nema dovoljno jak stomak za ovako nešto tako da još jednom pozivam na oprez. Od mene film svakako ima prelaznu ocenu.

Zanimljivosti:
Film je inspirisan stvarnom pričom o Kanibalu iz Rotenburga. Kada Oliver poseti forum o kanibalizmu, naslovi tema su "Meat Hook Sodomy," "I Will Kill You," i "Orgasm Through Torture". To su sve naslovi pesama benda Cannibal Corpse. Preko dvadeset minuta scena sa Keri Rasel je izbačeno iz filma.

Naj scena:

Snimak

Moja ocena: 5/10