Predestination (2014)

Kod nas nazvan: Predodređenje
Žanr: Naučna Fantastika | Triler
Režija: The Spierig Brothers
Glumci: Ethan Hawke, Sarah Snook, Noah Taylor...

Priča:
Priča prati život agenta koji putuje kroz vreme. Na svom konačnom zadatku on mora da pronađe kriminalca koji ga je izbegavao kroz vreme.

Moj osvrt:
Tamo negde pre nego što sam batalio pisanje na sve strane su pitali "Jesi li gledao Predestination, jesi li gledao Predestination...". Elem, ljudi su tražili mišljenje pa sam posvetio vreme i ovom filmiću. Najveće diskusije se vode oko teme putovanja kroz vreme i kako je to prikazano u filmu na besmislen način. Vest za sve - svaki film koji se bavi putovanjem kroz vreme je inicijalno besmislen pa čak i neki klasici poput Terminatora. Ni jedan od njih ne gleda na paradoks putovanja kroz vremena, ni jedan od njih ne koristi Ajnštajnovu teoriju koja bi mogla biti potencijalno rešenje tog paradoksa. To nam ne smeta da Terminator smatramo masterpisom. Tako da ako vam se ovaj film ne sviđa, bolje smislite ubedljiviji razlog. 

Iskreno, očekivao sam film prepun putovanja kroz vreme i promena priče. Druga polovina filma je takva, prva je nešto sasvim drugo. Pozdravljam ovu ideju pre svega jer imamo priču jedne osobe i oko te priče se vrti sve ostalo. Evo zašto je to sjajno. Prvo, naracija je ovde odrađena odlično. Ceo tok priče će vam akteri držati pažnju bez ikakvog problema. Drugo, imamo tu neku priču o nekom tamo bombašu. Ako razgovor ova dva aktera gledamo kao na razrešenje te misterje, to opet pije vodu. Treće, kreira se kakva takva drama tako da imamo i motive a to često manjka u filmovima novijeg datuma. Moram još jednom ponoviti, naracija je perfektna i odlično vas uvuče u priču. 

E sada, tu imamo i jedan veliki problem. Imamo sjajnu naraciju koja vas drži u priči ali problem je što je priča užasavajuća gluparija koja ima mesto samo u crnoj komediji. Ima nekoliko odličnih elemenata koji treba da nose dramu, imamo tragične događaje koji treba emotivno da slome jednog od likova - a mi se sve vreme baziramo na igrama i igrarijama. Cela priča se bazira na "šta koji moj" momentima. Ne kažem da to nije zanimljivo. Ume to povremeno da nasmeje i priča u celoj svojoj bizarnosti uspeva da zainteresuje ali je u osnovi svega jedna tema za tabloide. Ako na tome zasnivaš dramu, u startu si pogrešio. 

Predestination pada upravo tamo gde je trebao da trijumfuje. Hajde da zanemarimo da je priča koju slušamo velika šarada. U njoj ipak ima stvari na kojima možeš da zasnivaš neki zaplet. Možeš da dovedeš do nekog vrhunca priče i kako tako pristojnog raspleta. Ispostavlja se opet da su cirkuski trikovi iznad svega. Ne kontam zašto to toliko fascinira ljude. Zašto su danas nelogični glupavi obrti cenjeni kao majsorstvo a smislena priča bačena u zapećak? Predestination je izrazito glup film. Razlog za to je glupa potreba da se prave obrti. Nemam ništa protiv kada imaš temelj za tako nešto, ali praviti obrte u filmu u kom imaš tri lika a zapravo samo dva bitna, priznaćete da je izrazito glupa odluka. Predestination ne poentira na drami gde je imao temelj. Nestalo dete je užasna tragedija ali očigledno je bitnije napraviti obrtovog obrta obrtov obrt. 

Druga stvar zbog čega je ovo neverovatno glup film je rezultat cele priče. Vi koji se ne slažete, sačekajte momenat. Ok, verujem da su vas iznenadili krajem i možda još nekim obrtima. Budimo realni, iako postoji i poneki solidan, ćešći su oni koji opasno vređaju. Ali nije u tome štos. Kada se film završi ako vam ne smrdi ono što ste videli onda moram da kažem da ste prilično otporni. Sećate li se onih slika iz južnoameričkih sapunica koje služe za tešku sprdnju. Predestination je upravo to. Veliki spojler ide do kraja ovog pasusa pa ukoliko želite da gledate film, pređite na sledeći pasus. Predestination je ostvarenje snova logike iz tih sapunjara jer zapravo možeš da budeš sam svoja keva. Ne samo to, možeš da postojiš zbog samog sebe i takvim postojanjem gde si sam sebi keva kreiraš širu priču koja uključuje mnoge likove. Ako si sam sebi svrha, zašto bi ostalima bio bitan? Zašto bi tvoja priča uopšte interesovala nekog? Ako vam ovo nije slomilo mozak, pogledajte Predestination.

Premalo je ovde sadržaja da bi ovaj tekst bio nešto veći. Moram samo da rekapituliram nekoliko stvari kako bih odbranio ocenu koja je visoka za ovakvu glupost. Imamo odličan dijalog između dva lika. On je toliko dobar da idiotska priča koju prodaje izgleda potpuno pitko. Imamo brdo obrta koji ćete videti i pre nego što se dogode ali neki od njih izgledaju blesavo i pripadaju ovako glupavoj priči. Van toga, Predestination je dobra hrana za one koji ne žele da misle već samo da odmore mozak uz neku glupariju. 

Međutim kako ovo prodaju kao odličan film, moram da napomenem još nešto. Kada sam obustavio pisanje, nerviralo me je i to što su gomilu smeća prodavali kao remek dela. Povraćalo mi se od poređenja prosečnog Interstelara sa Odisejom u Svemiru. Ne možeš porediti monumentalno ostvarenje sa filmićem o supermenima, ljubavi koja spašava svet i prevazilazi granice. Onda su poredili Gone Girl sa Hičkokom zbog nekih skrivenih psiholoških majstorija. Da li vam je Hičkok nekad servirao idiote kao likove? Da li vam je predstavio priču koja vređa inteligenciju da bi vam prikazao nešto veliko? Da li vam je dao nešto banalno da bi u tome tražili poruke? Nije. Zapravo, svo to forsiranje nedela za velike filmove je još jedan od velikih razloga zbog kojih sam prestao da pišem. Prestao sam da verujem u sopstveni izbor i pomislio sam da postajem džangrizalo. Možda sam postao prekritičan. Možda je većina zapravo u pravu. Ostavio sam stvari da odleže. Mislite da priznajem grešku? O ne. Nema tu greške. Stvari sam nazvao pravim imenom. Gone Girl je glupost, Interstellar je ok za razbibrigu, drugi deo Hobita je šareniš za bebe, Predestination je glup, Finčer je pokojni, Nolan se prodao za spektakl koji leži masama, a Džekson je netalentovani patetikoljubac. Nisam se naravno ohladio od novih filmova. Ima tu stvari koje i te kako želim da pogledam, ali da prihvatim period u kom mi svaki visokobudžetni film prodaju kao nešto što menja igru - nema teorije.

Zanimljivosti:
Film je zasnovan na priči Roberta Hajnlajna "All You Zombies". Jedna od njegovih knjiga se može videti u filmu kako stoji uz pisaću mašinu.

Naj scena:

Uvod

Moja ocena: 5/10