Lucy (2014)

Kod nas nazvan: Lusi
Žanr: Naučna Fantastika | Akcija | Triler
Režija: Luc Besson
Glumci: Scarlett Johansson, Morgan Freeman, Min-sik Choi...

Priča:
Žena koja nesrećnim slučajem postaje umešana u nelegalne poslove uspeva da preokrene stvari u svoju korist kada postaje nemilosrdni ratnik koji se razvio van svakog poimanja.

Moj osvrt:
Znate kako umem da kažem da je nekada prpuštena šansa za dobar ili čak vrhunski film. Obično su to filmovi od kojih i pre gledanja očekuješ nešto. Lusi nikako nije bio film od kog sam očekivao neku veličinu. Čak sam i očekivao totalnu propast jer nisam video šta mogu ovde valjano da naprave. Što je najgore, tokom filma se u jednom momentu vidi opasan potencijal. Ne smatram velikim problemom to što će to nekom gledaocu promaći. Prosto, film nije pretendovao niti je pravljen da bude nešto više od zabave. Problem je što je to promaklo Besonu i ljudima sa kojim je radio film. Ako mu nije promaklo a imao je nameru napraviti veliku stvar, onda je jednostavno nesposoban za tako nešto. Da li grešim kada kažem da Beson nije sposoban napraviti ovaj film kako treba? Teško jer bi morao da se otarasi zabavnih stvari na koje nas je navikao u Taksiju, Petom Elementu i ostalim filmovima. Ne možeš da prodaješ tako plitak ili veseo humor kad želiš ispričati nešto veliko. Zamislite takav humor npr. u Blade Runneru. Blade Runner je mogao povremeno da proda humor ali bi to bilo nešto sitno ili sarkastično. 

Ideja vodilja filma je osobina čoveka da koristi samo mali procenat svog mozga. Delfini su bića koja imaju najveću moždanu aktivnost (oko 20%) pri čemu imaju recimo mogućnosti sonara. I zaista se postavlja pitanje za šta bi čovek bio sposoban kada bi koristio sav svoj moždani kapacitet. Način na koji ovde Lusi dolazi u situaciju zapravo kreira neki triler. E ta priča mi je potpuno nezanimljiva. Ne samo da je nezanimljiva već je i nepotrebna. Pomoću droge koja joj je bila skrivena u stomaku (kesica je napukla) Lusina možda aktivnost konstantno raste. Mafija traži tu neprocenjivu drogu i ceo film juri i sukobi se sa ovom devojkom. Zamislite sad u Blade Runneru da 20 replikanata konstantno jurca za Dekardom i prekida svaku prokletu scenu. Zamislite kada na kraju slušate Rojev savršeni monolog da replikant uleti i krene da se šiba sa glavnim junakom. Još jedan veliki problem je to što je za negativca iskorišćen Min-sik Choi, čovek koji je glumuio Oldboya. Ne zoveš takvog glumca da glumi ovako šablonsku i jadnu ulogu. 

Da se vratimo na npr Roja iz Blade Runnera. Taj replikant je neka verzija unapređenog čoveka. On na samom kraju priča o fantastičnim stvarima koje je video. I to zvuči nejpojmljivo i daleko običnom čoveku. Ovde imamo čoveka koji uspeva da koristi 100% svog mozga. Inicijalno to je sjajna ideja koja daje veliki potencijal. Na žalost, Beson je pristupio suviše površno ovoj temi. Ponavljam, ne treba ti tu neki kolosalni okršaj sa negativcima. To je trebalo brzo biti rešeno. Beson tuče po onome u čemu je dobar ali to ovde nije dobro. Servira nam brdo akcije. Ponavljam, imaš čoveka koji je prvi u istoriji koji ima ovakve mogućnosti a ti mi daješ petominutno jurcanje automobilom. Sa 100% moždane aktivnosti ona može da vozi savršeno. Uuuuu neverovatno. To može neko i sa 10%. Ali eto, klinci vole jurnjavu, pa dajmo im malo toga. Imaš veličinu, ali se popišaš po njoj glupavom zabavom. 

Kada bi stekli neverovatna saznanja, kada bi shvatili funkciju svega na ovom svetu, kada bi stekli neverovatne mogućnosti - šta biste radili? To zaista golica maštu. Međutim ovde su zaboravili malo da se bave tim znanjem pa su nam dali sposobnosti. Imaš lik koji razume sve na ovom svetu a pokazuješ mi kako se ona lako obračunava sa mafijom i kako ih pobaca po prostoriji. Zaista? Ako hoćeš malo glupave zabave na taj račun, prikaži samo malo sposobnosti, na neobičan prikaži nešto što ljudi vide kao obično. Zašto moram da gledam mambo džambo stvari. Uuuu evo je upravlja uređajima i pojavljuje se na svim ekranima, uuuu vidi kako snagom volje razbacuje ove majmune po hodniku, uuuu vidi kako vozi u suprotnom smeru, uuu vidi kako se rastavlja na čestice, uuuuu vidi peva Cecu i Brenu u isto vreme". Ma daj. Pričaš mi priču o maksimalnoj aktivnosti ljudskog mozga a praviš priču koja traži da isti organ u potpunosti isključiš. Luk Beson je trebao da radi Kapetana Ameriku. Ne kažem da i dalje taj film ne bi bio glupav ali bi barem bio zanimljiv za gledanje. Beson nije sposoban za nešto više. Na počektu karijere je uspevao da ispriča nešto. Sad skoro da nema više šta da nam kaže. 

Zanimljiva stvar je to što kada Lusi stiče sve više znanja, postaje hladnokrvnija i gubi emocije. Ne kažem da je ovo loše ali time što ti lik ostaje bez emocija gubiš mnogo. Upravo te emocije su kod replikanata u Blade Runneru donose veličinu filmu. Evo zašto smatram da emocije nisu trebale da nestaju. Prvo, gubiš povezivanje sa likom. Ona više podseća na robota. Teško je poistovetiti se sa njom. Ako ona izgubi ličnost, to više nije ona. Druga stvar koja je još snažnija je ta što kada stiče toliko sposobnosti i znanja, emocije mogu da podstaknu gomilu odluka. Ovo su odluke mašine koja je donekle u službi čoveka. U početku ona malo još ima neke emocije, tad se sveti i to je to. Ono malo emocija je iskorišćeno za osvetu. Da li je to baš dobra odluka? Za mene svakako ne. Emotivan lik bi mogao da podseti na Roja iz Blade Runnera, samo što bi ovaj imao veća saznanja. 

Upravo ta saznanja su mogla ovom filmu doneti kultni status. Ne mogu da se otmem utisku da bi ovo u rukama nekog majstora moglo biti remek delo. Prvo, zanemariti priču o supstanci koja će ti doneti veću moždanu aktivnost. Mogao si samo da mi daš čovkea kome se to jednostavno desilo. Baš me briga za razlog. Na taj način bi kroz ovog lika i mi upoznali svet i saznali neke epohalne stvari. Pazi, ne moraš mi dati definitivni odgovor na velika pitanja. Martyrs je dao neverovatan kraj koji ostavi utisak bez obzira što nismo dobili odgovor. Dve stvari su ovde takve da mogu da kažem da su ih uradili donekle kako treba. U jednom momentu koji ne vredi ništa (pomenuta jurnjava), na konstataciju suvozača da bi Lusi morala da pazi da ne nastradaju, ona kaže da mi zapravo nikada zaista ne umiremo. Opa. E o tome pričam. Malo se zamisliš. E sada, zamislite da to nije glupava jurnjava automobilima. Zamislite da ona stoji na nekoj planini i gleda predele dok tu rečenicu izgovara nekom ko stoji iza nje. Vidite li jačinu tako nečega? A vidite li potpunu bezosećajnost koju je Beson pokazao? 

Tek na kraju mi zapravo vidimo nešto što može da ostavi utisak. Ok, preterali su 300% sa efektima i fantastikom. Nije mi trebalo ništa od toga. Nula efekata je ovde bilo potrebno. Samo su nam trebali servirati priču. Tek tu pomisliš "čoveče kakvo je to znanje". Ne možeš biti fasciniran smešnom borbom Lusi i mafije. Od svemogućeg znanja smo dobili mrvice a data nam je šarena laža. Priča i ideja su iznad svega. Na tome su se morali bazirati. Lusi nije smela da izgubi emocije jer si time opet izgubio priču i ličnost a proširio mogućnosti za glupiranja. Umesto drame, dobili smo još jednu Besonovu pizdariju novog datuma. Čoveče, ne bavi se više ovakvim stvarima. Pravi nov Taksi, uzmi Transformerse, ne možeš biti gori od Beja. Pravi takve stvari. Ovo više ne uzimaj. Taksi i Peti Element su tvoj vrhunac. Deset godina spremaš ovaj film a dobijemo ovo.

Zanimljivosti:
Beson je izjavio kako je ovaj film spreman deset godina. U sceni gde starac čita novine tokom jurnjave automobila, na novinama se može videti reklama za Pacific Rim. Beson opisuje ovaj film kao kombinaciju Leona, Inceptiona i Odiseje u Svemiru.

Naj scena:

Premotavanje

Moja ocena: 5/10