понедељак, 8. септембар 2014.

Divergent (2014)


Divergent (2014) on IMDb
Kod nas nazvan: Drugačija
Žanr: Akcija | Avantura | Naučna Fantastika | Triler
Režija: Neil Burger
Glumci: Shailene Woodley, Theo James, Kate Winslet...

Priča:
U svetu koji je na osnovu ljudskih vrlina podeljen na frakcije, Tris će naučiti da je drugačija od ostalih i da ne može da se uklopi. Kada otkrije zaveru, uz pomoć misterioznog saborca mora da spase ljude i otkrije koja je uopšte tajna njenih vrlina.

Moj osvrt:
Distopija bolest najmilija. U današnje vreme ovakvi filmovi i knjige idu ko alva. Pazi, nemam ništa protiv ali ovo je ipak veliki izazov. Treba smisliti nešto dobro, nešto realistično, nešto ubedljivo. Treba imati kefalo da daš ideju. Ne mora to da bude komplikovano. Divergent se trudi baš da reši velika pitanja. Može to da bude vazda jednostavno ali opet efektno kao recimo u odličnom Ekvilibrijumu. Hunger Games je ponudio nešto prejadno. Kao imamo sistem koji vlada i iživljava se nad svima. Svi umesto da popizde na sistem uživaju u "Igrama Gladi" gledajući kako im deca umiru. Neki čak i spremaju decu za ovo pa deca radosno trče da se napiju krvi vršnjaka. Na sve to, ceo sistem zasnivaš na reality  programu što je opet težak slučaj mozgosloma. Zbog Igara Gladi opako sam se naoštrio na Divergent. Naravno, nisam imao plan da gledam ali ne možeš odbiti poziv dragih prijatelja niti ne gledati nešto na TV-u na kom je audiovizuelni događaj ravan orgazmu. 

I prvi utisak na mene naoštrenog je bio začuđujuće dobar. Zemlja je podeljena na frakcije. Svaku frakciju odlikuje jedna osobina. Jedni su neustrašivi borci - oni predstavljaju policiju i čuvare u tom sistemu. Drugi su učeni - zna se šta je njihov zadatak. Treći su opet neki koji brinu o svim ostalima osim o sebi. Čoveče, takav sistem i nije teško zamisliti i takav sistem zapravo ima svoje prednosti. Pre svega, za razliku od našeg sistema, tu se zna ko šta radi i zna se ko ima kakvu ulogu. Elem, klinci su genetski predodređeni gde treba da odrastaju ali kada dođu u određene godine mogu da promene frakciju. I to je ok, imaš slobodu izbora da budeš ono što želiš. Ubedite me da je sistem iz Igara Gladi bolji. Ovde zasnivaš sistem koji ti daje slobodu da odlučiš o svojoj sudbini. Šta tamo imaš? Tako da slobodno mogu da kažem da je inicijalnu ideju za razliku od Igara Gladi osmišljao neko ko zapravo ima nešto u glavi. Van toga, nema puno nekih epohalnih ideja ali one koje postoje mogu da prihvatim.

Sve posle ovog uvoda je baš pravljeno za tinejdžerke. Ne bih se preterano zadržavao na toj nekoj ljubavnoj priči između likova jer ona nije ispričana. Premalo je ovde hemije između ovo dvoje pre svega zbog preplastičnog lepotana kojeg su zaboravili malo prizemljiti. Kao je opasan dasa kome ne možeš da se obratiš jer će te raščiniti pa je ondjednom ranjivo pile koje treba da tutneš među grudi i puštaš mu Vladu Georgijeva da se oseti voljenim. Srećom nema puno patetike jer priče o likovima je premalo ali ključni momenat je na žalost morao biti u fazonu "patetika nas je održala, njojzi hvala". Mislim zašto odlučujući potez ne bi bio neko mudadžijstvo ili kefanje? Zašto nas neki treći lik nije iznenadio? Zato što to ne izmamljuje uzdake trinaestogodišnjakinja. Film zapravo ima potencijal da nam ispriča priče barem nekolicine likova. Na žalost sve je to prežvakano kroz neke teške odluke i traume iz detinjstva gde muškarci mere alatke a žene broje uzdahe i sve je to nabacano kroz smešne dečije postupke pakosti i dobročinstva. Ne može manje da me sve to zanima od ovoga. Ali eto, kao što ni ona ljubavna priča nije ispričana tako ni ova priča o likovima nije ni bitna. Kako tako, ovo je opet gledljivo. 

Onda imamo i ono što očekujemo. Sistem koji naizgled savršeno funkcioniše pokazuje da je truo iznutra. Ekvilibrijum je to uspeo da ispriča na odličan način. I što se ovoga tiče, inicijalna ideja je mogla da nam donese nešto prihvatljivo. Ovo što smo videli ovde je smejurija. Zapravo nije sve smejurija. Prepucavanje između frakcija mi deluje nešto kao pravi politički okršaj. Naravno ne mislim na okršaj domaćih političara gde svako svakome meri posed, broji švalerke, dok se svi mi prepucamo zbog njih bezglavo im puneći džepove novcima. Rekoh da je inicijalna ideja dobra, da je ta podela na frakcije sasvim solidno osmišljena. Sukobljenja između frakcija su po meni sasvim prirodna. Učeni bi smatrali da oni treba da vode sve jer najviše znaju. Ovi darežljivi i milosrdni (šta već) vode igru zato što su u stanju da brinu o svima. To zvuči kao logičan izbor. Ali opet učeni imaju najviše znanja. Svako ima svoje vrline i mane. Mogli su malo više forsirati tu priču i ja bih bio zadovoljan. 

A šta onda tu ne valja? Način na koji jedni stupaju u akciju. Ako već imaš logičnu političku borbu, imaš onda i istomišljenike. Ali jok, neka glupava kontrola uma je lakši izbor od verbalnog savezništva. Buuuuuuuu smorovi jedni dosadni. Ta priča je nedopadljiva, nezanimljiva, nebitna i ne može da drži pažnju koliko je neubedljiva. Jednostavno je to kretenija koja nema logike. Neustrašivi koji treniraju i gaze sve pred sobom, koji ne promašuju metu, odjednom kao negativci kojima upravlja neko drugi ne mogu vola da ubodu. Čak i taj njihov koncept treninga mi je malo išao na nerve. Ok, treba biti strog, treba napraviti dobru i spospobnu vojsku, ali sva ova izdrkavanja "mi smo najbolji i ne odustajemo" jednostavno ne piju vodu jer mentalna snaga ovih likova nikako nije na zavidnom nivou. Sve što ima veze sa ovim borbama između sistema van same politike je loše. 

Drama ove devojke je ok ako ste devojče. U tom slučaju verujem da će vam se ovo dopasti. Meni je to bilo u najbolju ruku gledljivo. Problemi su nastali kasnije. Imaš neki razvoj ovog lika. Sasvim sam ok sa tim. Ima onu stvar da donese veliku odluku, ima strpljenja, ima borbenog duha, ima volju - hej, pa to je sasvim dobra pričica i za mlađe. Međutim kada ona treba da se pokaže tu su mnogo odlutali. Prvo su nas izbombardovali patetikom. Ljudi moji, kao da ova devojka bez toga nije mogla da izraste u nešto veliko. I te kako je mogla ali realno nije ni morala. Nije potrebna ova patetika, nije potrebno da ona postane vođa. Svakako nas očekuju nastavci. Sasvim je ok da bude jedna jaka članica grupe. Ali eto, mora taj uspon da bude stazama suzoliptanja. Ceo film gradiš lik na prihvatljiv način, ceo film se ona bori da postane neko i ti mi daš neko Ketnis Everdin balavljenje koje mi se gadi. Ne samo da si udaljio ovaj lik od običnog gledaoca, učinio si ga šablonskim i plastičnim. 

Ono što film želi da nam ispriča i nije tako loše. Ok, da preskočim ovo o sistemu koji naizgled savršeno deluje. Da bi nešto savršeno delovalo, ne sme da sadrži mnogo ljudi. Ali bitno je da nešto deluje dobro a inicijalna ideja je sasvim ok za to. Naslov filma je preveden kao Drugačija što nije ni blizu onog što Divergent znači. Pokušaću malo da objasnim bolje ovaj naslov za ljude koji možda ne znaju šta divergencija znači. Ljudi su podeljeni u okruge na osnovu toga gde pripadaju kao osobe, tj. gde genetski pripadaju. Ova devojka je redak slučaj koji ima razvijene mnoge sposobnosti i može pripadati svakoj od grupa. U filmu, to se smatra velikom opasnošću. Iako to možda deluje malo smešno i plitko, zapravo nije tako. Svaki sistem se potencijalno plaši ljudi koji mnogo znaju. Oni lako mogu da vide šta u celom sistemu ne valja, oni su sposobni doneti promene koje su potrebne sistemu. Međutim, pitanje je da li te promene odgovaraju određenim ljudima. 

Očekivao sam da će Divergent biti poput Igara Gladi. Nije ovo ni blizu tako užasno. Međutim nije ni naročito kvalitetno niti zanimljivo. Likovi su plitki, plastični i nebitni osim donekle glavnog lika koji je tokom filma osakaćen patetikom. Inicjalna ideja o podeli u društvu je sasvim ok. Mali problem je što su ponekad preterali u nekim banalnim isticanjima tih podela. Politički sukob između tih frakcija je dobar ali je morao biti više zastupljen. Razvoj glavnog lika je ok ali nema tu puno materijala koji bi nas držao prikovane za ekran. Ta unutrašnja borba između sistema je užasno loše napravljena i kulminira preslabom završnicom filma. Premalo je ovo mesa za ovu dužinu trajanja. Barem pola sata kraći film sa potpuno drugačijom završnicom bi mogao imati kakvu takvu osnovu za solidne nastavke. Ali ipak, forma je zadovoljena. Napravljeno je nešto plitko za klinceze. Ako ste jedna od njih, uživajte u filmu. U protivnom, momenti zevanja su neizbežni.

Zanimljivosti:
Teo Džejms nije koristio dublera. Kejt Vinslet je za vreme snimanja bila u petom mesecu trudnoće. Šejlin Vudli i Majls Teler su imali dosta problema da snime scenu borbe zato što su bliski prijatelji. Međutim, tokom snimanja scene, Šejlin je slučajno udarila Telera u grlo. Ta scena je ostala u filmu. Šejlin Vudli i Ansel Elgort u The Fault in Our Stars glume par dok su ovde brat i sestra. Scena u kojoj se Tris bori protiv krupnije devojke u borbi za zastavu ne postoji u knjizi ali postoji borba gde je Tris porazila ovu devojku i poboljšala svoj rang.

Naj scena:

Priča o frakcijama

Moja ocena: 5/10

2 коментара:

  1. https://www.youtube.com/watch?v=qPUZo3dQSEM

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. To je to. Igre Gladi su na žalost otvorile vrata gomili istih takvih distopijskih gluposti tako da ćemo biti bombardovani takvim naslovima u vremenu koje dolazi. Teško da će tu biti ičeg kvalitetnog ali će devojčice svakako uživati

      Избриши