Triangle (2009)

Kod nas nazvan: Trougao
Žanr: Misterija | Triler
Režija: Christopher Smith
Glumci: Melissa George, Joshua McIvor, Jack Taylor...

Priča:
Priča se vrti oko putnika koji plove Atlantikom. Čudni vremenski uslovi ih ostavljaju bez jahte i primorani su da se ukrcaju na brod gde nastaje totalni haos.

Moj osvrt:
Na početku veliko upozorenje. Ako imate u planu da gledate ovaj film a gledali ste odlični španski Timecrimes, preskočite ga. Još veće upozorenje: ako niste gledali ovaj film a želite ga pogledati, ne čitajte ovaj prikaz dalje od drugog pasusa jer će biti prepun spoilera. Nikada ne otkrivam stvari iz filma bez preke potrebe ali ovog puta sam primoran. Pre svega zbog činjenice da ste izglasali ovaj film za komentarisanje. Kada izglasate neki film, iskreno se nadam da je to zbog njegovog kvaliteta ili zato što ga možda niste razumeli pa vas interesuje moje viđenje. Kako smatram da je ovaj film kvalitetan za vas a na meni je da branim stav da je ovo veoma loš film, moraću da spoilujem. 

Iznad svega u filmu umem da cenim ideju. Može da naleti film koji je slabašan ali bolesno dobra ideja doprinese da on na mene ostavi dobar utisak. Čak i jednostavan filmić sa dobrom idejom može biti odličan. Najbolji primer toga je pomenuti Timecrimes. Triangle ne da nije doneo novu ideju, Triangle je POKRAO Timecrimes. Izmenio je priču, kako bi mogli da tvrde da ovo nije rimejk. Ok, prihvatićemo da ovo nije rimejk jer i ovi koji su ga pravili ga ne smatraju za jedan i nazvaćemo film krađom. Najbolje mi je još i režiserovo objašnjenje da Timecrimes nije imao uticaj na njega jer je ovaj film pravio pre nego što se pomenuti španac pojavio. Čoveče, skoro istu masku si stavio na lika kao u tom filmu. Zaista misliš da su ljudi slepi? Triangle ima ukupno 0 (slovima NULA) novih ideja, novih fazona, novih elemenata priče. Ne kažem da moraš da imaš išta novo da bi napravio dobar film, ali ono što ljudi upravo hvale u Triangle je nešto što je ukrao. Ja ne mogu da gledam na ovo kao nezavisan film. Ako vi možete, uživajte u rimejcima a batalite originale. 

Kada hoćeš da mi skriješ nešto u filmu kako bi napravio obrt ili obrtić, uradićeš sve suprotno od ovog filma. Prvo, imamo majku koja je u frci sa autističnim detencetom. Ona dolazi na plovidbu okeanom a kad god je pitaju šta je sa detetom ona se čudno ponaša i kaže da je dete u školi. Hm. Njeno ponašanje iritira za medalju sve vreme i lako je skontati da će se cela priča i vrteti oko nje. Drugi problem je upravo to otkriće da sve ide u krug, kao u Timecrimes. Timecrimes je genijalno odradio taj deo filma. Davao nam je po malo detalja svaki put i činio je film konfuznijim i zanimljivijim. Triangle nam odmah daje zbrku ali nam je već servirao celu priču u dvadesetak minuta. Ostaje da se pomučimo još nešto manje od sat vremena gledajući sva ta lomatanja po brodu koja smo već videli. Da imam kratkotrajno pamćenje, možda bi mi ovo bilo zanimljivo. Timecrimes je odlično tempirao svaki nov detalj. Ovde svaki novi detalj služi da otkrije nešto što smo znali. Niste znali ko je iza maske? Pogledajte prokleti poster za film. Otkrili su vam to i pre gledanja. Toliko o nesposobnosti likova koji su pravili ovo. 

Kada posle dvominutne užasavajuće vremenske nepogode likovi dođu na brod i utvrdimo da sve ide u krug, tu se kao stvori neki problem i dođe se do rešenja da lik treba da pobije sve da bi izašao sa broda. A to je logično zbog razlozi. Ok, hajde da posmatramo to sa druge strane. Mislim mnogo njih se odluči da nam prebaci na platno nešto što je u glavi glavnog lika. Tu bi ovo možda imalo smisla. Recimo ako ste gledali solidni Stay (ocena 7), tu ste mogli videti stvari koje se odvijaju u glavi osobe. Čovek je konstantno proganjan svojim greškama i neuspesima, svojim sećanjima i detaljima iz prošlosti. Mi to vidimo bukvalno na ekranu ali to ipak predstavlja njegovo viđenje, njegova sećanja koja su utkana u scenu, nešto što njega proganja. To je fino predstavljeno tamo. Hajde da prokefamo onda šta ovo može biti. Ova djeva je na brodu sa drugim likovima i konstantno mora da ih elimiše. Pa to onda sigurno mora da bude prolaženje kroz prošlost. Možda ih je stvarno na ovaj ili onaj način eliminisala. Možda ih je ubila ili još bolje, možda su to likovi koji su doprineli da njeno dete nastrada npr. Odakle mi to da sa detetom nešto nije u redu? Otišla je na brod i čudno odgovara na svako pitanje o detetu. Ne možeš da ne posumnjaš u ovom momentu. Elem, krenušmo na put da je sve ovo prezentacija duševnog stanja ove devojke i da su ovo likovi kojima možda treba da se osveti ili kojima je nanela zlo pa ne može toga da se otarasi. E pa prc. Ti likovi ne postoje, ti likovi nemaju nikakvog uticaja na priču, ti likovi nisu ni prezentacija i jedne jedine osobine ove žene, ti događaji na brodu nemaju nikakve veze ni sa čim iz života ove žene. Da da, braćo i sestre, gledaćete sat i po ničega. 

Sad neko može da pita, "pa kako je odrađeno to u Timecrimes". U timecrimes smo imali jednostavnu priču i nije se igralo sa glavom lika. Ovo je kao sve u glavi lika a zapravo ne predstavlja ništa. Čak ni neki lični pakao ove osobe. Ako hoćete korektan film na tu temu, pogledajte Cello (7). Tu vidimo kako osobu proganjaju demoni iz prošlosti. Ovo što gledamo može da predstavlja neki pakao ove žene. Ako već ne gori u ognju, ako je već bata sa kopitima ne natiče na trozubac, onda hajde da je ubacimo u vremensku petlju gde će ona da se bori protiv nepostojećih likova i same sebe. Uuuuu kakva ideja. Prosto sam se oduševio. Da film nema tu blentavu potrebu da sve smesti u glavu ove žene, da su priču pojednostavili, mogao je biti donekle ok. Ovako on nabacuje brdo detalja koji film čine samo banalnijim, glupljim i iritantnijim. 

Evo za kraj nekoliko tvrdnji, čisto da udarim pečat da je ovo preslabo. Zašto bi ubistvo svih na brodu rešilo situaciju u kojoj se lik nalazi? Ok, pobiće druge koji su u tom delu filma još uvek mogli predstavljati neke grehove iz mladosti, neke probleme pa će se kao simbolički rešiti toga. Ali to nije slučaj. Zašto je uopšte umislila ovu priču sa putanjom kroz vreme. Sve što se ovde zapravo desilo je da su ona i sin imali udes i nastradali. Ona je u svojoj glavi ili se u njenoj verziji pakla razvila priča koja nema veze ni sa čim, razvijeni su likovi koji nemaju veze ni sa čim. I mi gledamo nešto što se ne dešava i ne predstavlja ništa iz prošlosti ove žene. Jedino što mi se donekle dopalo je pred sam kraj kada se ona vraća kući. Ali da ne ispadne sve kako treba, serviran nam je sam kraj koji je upropastio i ono malo što je valjalo. Ako je ovo njen lični pakao, onda je morala mašta mnogo više da radi. Morale su biti prikazivane stvari koje bi baš bolele ovu ženu. Ova priča je dosadna jer je vidite pa je reprizirate bez ikakvih novih detalja koji će vam reći nešto više. 

Evo i jedne koliko toliko valdine stvari u odbranu filma. Uz neku početnu misterijicu dok ne krene ponavljanje, ovo je jedino što mogu da prihvatim kao dobro. Na kraju filma vidimo da je ova žena priličan govnar kada je način na koji tretira svoje dete u pitanju. E sad, pošto joj se bliži strašni sud, ona konta kakva je bila pa kreće na neki put iskupljenja. Čak i tu su mogli napraviti nešto, recimo bolne situacije koje bi ponavljala sa svojim sinom. Tako bi barem imali dva lika relevantna za celu piču i imali bi simboliku u onome što gledamo. Ovako je cela ova priča isprazna i nebitna - kao i sam film.

Zanimljivosti:
Film sa nekoliko detalja referencira čuveni The Snining (broj 237, sekira...). Ime broda je Eol. To je ime grčakog boga vetra.

Naj scena:

Malo zasluženog krvarenja

Moja ocena: 4/10