уторак, 1. јул 2014.

American Hustle (2013)


American Hustle (2013) on IMDb
Kod nas nazvan: Američka Prevara
Žanr: Drama | Kriminalistički
Režija: David O. Russell
Glumci: Christian Bale, Amy Adams, Bradley Cooper...

Priča:
Prevarant Irving Rosenfeld zajedno sa svojom zanosnom partnerkom Sindi Proser, nateran je da radi sa FBI agentom Ričijem DiMasom koji ih gura u svet moćnih i svet mafije.

Moj osvrt:
Idemo na još jednu rekapitulaciju ovogodišnjih kandidata za oskara koji su doživeli svoje osvrte na blogu. 12 Years a Slave - ok filmić koji se zaboravi mesec dana posle gledanja. Gravity - kompletno đubre koje užasno prija oku. Captain Philips - da nema Henksa verovatno niko ne bi ni znao za film. Ok za gledanje i ništa više od toga. Dallas Buyers Club - solidna drama sa dobrom glumom. The Wolf of Wall Street užasno zabavna komedija koja je uspela da kaže nešto. I tu dođošmo do American Hustle.

Kako danas da uspeš u Holivudu. Jednostavno. Ako imaš veliki keš, uložiš u đubre od rimejka nečega što je zaista vredelo. Svakako će to već neko kupiti. Druga opcija, uzmeš neki nebitan događaj iz bliske istorije i trubiš na sav glas o njemu. Evo npr. Argo. To zaslužuje u vr' glave polučasovni dokumentarac na History, i to ako standardno ponavljaju svaku rečenicu pet puta. American Hustle opisuje verujem žestoko izmenjen, užasavajuće nebitan događaj i još nebitnije likove. Svakako je rezultat isti kao kod Arga - gledaćete jedno veliko ništa. 

Ima tu naravno i kvalitetnih stvari ali se poput Arga dese u početku i to je to. Ne volim kad u filmu vidimo neki obrt ličnosti. Čovek se ne transformiše lako i čovek teško može da glumi svoj život. Zbog toga mi je ovde situacija sa ovim varalicama (ili prevarama) odlična. Ako si neko ko vara na poslu, takav si i u privatnom životu. Nema tu velike mudrosti. Ok, možeš to da kriješ od ljudi, ali ako varaš na jednom mestu, sigurno to radiš i na drugom, barem povremeno. American Hustle je tu dosledan. Likovi su isti i u poslu i u privatnom životu. 

Onda imamo uticaj likova jednih na druge. Kada sarađujete sa nekim, harmonija u odnosima će svakako rezultirati dobrim poslom. Međutim, ako dođe do lošeg odnosa, bolje da dođe i do prekida saradnje. Imamo ovde neke male personalne ratove. Ljudi vole da dokazuju nešto jedni drugima tako što se inate, tako što rade isto to što im smeta kod druge osobe. Problem je tu što su to obično smešni likovi. Još veći problem je što takvi likovi prave od sebe budale veće nego što i jesu. Najveći problem u svemu tome je što ja ne želim da gledam nezanimljive budale sa njihovim idiotskim problemima kao nosioce filma. 

Što se tiče samih prevara i tu imam problem. Providne su, predvidive, nezanimljive pa i nebitne. Kontam da kada praviš priču o prevari, bitno je ko je prevarena strana. Ovde im baš i nije bilo bitno. Pisao sam već, ako želite da vidite kako se vara, gledajte Usual Suspects. Čoveka varaš poznatim terminima. Ako hoćeš da varaš idiotski, obećavaćeš kule i gradove, dovoditi šeike i mahati ljudima ispred nosa stvarima koje su im špansko selo. Recite mi iskreno vi koji ste gledali Porodično Blago, da li je vama prevara sa onim šeikom kojeg tumači legendarni Josif Tatić ubedljiva? E pazite sad ovo, i ovde imamo šeika. Uuuuuu. Moš misliti kako su inteligentni onda ljudi koji nasednu na celu priču. Znači imamo neubedljivu i nebitnu priču i nezanimljive idiote od likova u nečemu što konkuriše za oskara. Kontam da je bolje da oskara dodele nekim remek delima iz prošlosti koja nemaju tu nagradu. Ovako je ovo bitno kao i MTV nagrada za muziku. 

Još malo da se osvrnem na likove. Film non stop potencira na manama i problemima likova. Em su likovi odvratni, em su ti problemi takvi da jedva čekate da se scene završe. Nemam ništa protiv problema običnog čoveka. Ali imam problem kada te probleme ima lik koji ne vredi pet pišljivih para. U svemu tome ima jedna fina stvar. To je igrarija sa gubitnicima. Nisu naravno gubitnici oni koji su poraženi. Ti poraženi posle mogu da izvuku pouku i rade na tome da unaprede sebe. Gubitnici su likovi svesni svoje propasti a nesvesni da su sami krivi za to. Šta god uradili, oni ostaju gubitnici. Njima uvek sledi upravo ono od čega beže. Obavezno su zaluđeni time da vrede mnogo ali kada se treba pokazati, tu nikako ne mogu doći do izražaja na pozitivan način. E sada, da li želite da gledate film o takvim ljudima? Ja baš i nisam naročito lud za tim. 

Da sve ne bude tako bledo, potrudili su se da bude jadno. Tu recimo ubacite potpunog idiota koji je ključan za celu priču (Opra Vinfri stajl). Znate one likove koji su žestoko zaostali ali smatraju da su žestoko pametni. Bukvalno vas je sramota njihove gluposti. E i takvog lika smo naterni da gledamo. Vidite kakve sam sve kreature nabrojao. Da li vas zaista zanima njihova drama? Da li zaista želite da slušate trućanje gomile gubitnika i morona? Da li vas zanima njihova neispunjenost? Da li zaista želite da gledate film o prevarama gde nije bitno ko je prevaren, gde nemate veze gde ta priča vodi, gde same varke nisu naročito bitne? Tako smešnu priču pokušavaju da komplikuju ubacivanjem više likova. Mislim ubaciš mafiju i dobiješ komplikacije, to je lagano. Da li smo dobili neku dramu, neke komplikacije, neki humor - nismo. 

I sada, preko dva sata nebitne iskarikirane priče, preko dva sata užasnih likova, preko dva sata napornih scena, preko dva sata pokušaja neke priče trebalo je da rezultira nečim smislenim, zar ne? Zar ne? Hm. Pa i ne baš. Dobili smo kao neku prevaru koju smo videli u svakom filmu u kom postoji neka prevara. Nemam pojma ni zašto sam pisao i ovoliki tekst. Moglo je da sve stane u dve rečenice. Prva, pozitivna bi bila ovakva: Imamo simpatičnu glumačku ekipu sa vazda sjajnim Bejlom, zrno solidne karakterizacije i varalice i gubitnike prikazane onako kako treba. Druga rečenica bi zapravo oslikala ceo film. Ovo je film prepun očajnih likova, bez priče, bez smisla, dosadan do krajnjih granica poimanja, naporan za gledanje, precenjeno jedva prosečno delce za koje niko ne bi ni čuo da je pravde i da nije reklame. Ovakva mentalna tortura mi zaista nije trebala. Američka Prevara zaista jeste prevara, ali prevara od filma

Zanimljivosti:
Scena rasprave u spavaćoj sobi između Bejlovog lika i lika Dženifer Lorens je potpuna improvizacija. Bejl je izjavio kak je veći deo filma zapravo improvizacija. Kada je De Niro sreo Bejla na snimanju, nije ga prepoznao. Bejl se ugojio oko 20kg za potrebe filma. Frizura Ričija DiMasa je ideja Bredlija Kupera koji je i tumačio taj lik. Scenario je originalno nazvan American Bullshit što mu svakako više i priliči. Poljubac u toaletu između dve žene je ideja Ejmi Adams.

Naj scena:

Završna prevara. Ne zbog kvaliteta već zbog činjenice da je mučenju od filma došao kraj.

Moja ocena: 5/10

3 коментара:

  1. Po mom mišljenju, najveća slabost ovog filma je to što je O. Rasel zagrizao malo više nego što je bio u stanju da sažvaće.

    Priča je sasvim solidna, a bazirana je na stvarnom događaju (doduše, imena protagonista su izmenjena), koji je verovatno prvi istorijski slučaj prevare sa lažnim šeikom, što će reći da je i to nekad negde prošlo.

    Gluma je ujedno i jaka i slaba strana filma: Bejl je jedan od onih glumaca koji jednostavno postaju lik koji tumače, Lorensova je ovde u najboljem izdanju (iskreno mislim da je ona zaslužila ovogodišnjeg Oskara, a ne ona Lupita koja se samo kreveljila oko pet minuta u dosadi od filma koja uspeva da pokaže samo da 12 godina prođe dok trepneš okom), Kuper je standardno iritantan (što je u ovoj ulozi potpuno na mestu), a De Niro je... jbg, De Niro. Sa druge strane, Adamsova je kao kuvana noga, C.K. je protraćen, a onaj brka ne bi mogao da prođe ni kod Šotre.

    Ono što mi najviše smeta kod filma je što nekako ne može sam sa sobom da se dogovori da li je komedija ili drama, pa tako izgleda kao da Bejl, Adamsova i C.K. glume u drami, a Kuper i Lorensova u komediji i ta dva žanra nikako ne uspevaju da stvore neku koheziju kao što je to O. Rasel ranije uspevao (npr. u "Silver Linings Playbook").

    "American Hustle" je imao sve predispozicije da bude ubedljivo najbolji film 2013. godine, ali je od prevelikog truda da se dopadne svima napravljeno nešto u čemu će svako naći svoju zamerku. Ipak, i dalje ne razumem podelu koju su ovaj film i Skorsezeov "Wolf of Wall Street" napravili među filmofilima, tako da važi da ako ti se sviđa jedan film, moraš da mrziš drugi iz dna duše. Meni su se dopala oba, svaki na svoj način, mada "American Hustle" ipak malo više, jer mi je preko glave filmova punih "šala" sa polnim organima i telesnim izlučevinama.

    Od mene jaka osmica.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ni ja ne kontam tu podelu. Mislim zašto bi mrzeo bilo koji film zbog nekog drugog (osim ako se ne radi o remake-u)

      Избриши
  2. Sjajan komentar prijatelju, slatko si me nasmejao :)

    ОдговориИзбриши