We Are What We Are (2013)

Kod nas nazvan: To Smo Šta Smo
Žanr: Drama | Horor | Triler
Režija: Jim Mickle
Glumci: Bill Sage, Ambyr Childers, Julia Garner ...

Priča:
Parkerovi, odbojna porodica koja poštuje drevne običaje ulaze u probleme posle smrti supruge i majke. Devojke moraju da preuzmu veliki deo tereta na sebe i obaveze koje nisu uobičajene za normalnu porodicu.

Moj osvrt:
Srž priče je zapravo vera. Ne mislim vera kao religija, već sveobuhvatno vera kao tradicija, običaj pa i religija. Tu ova priča ima solidno pokriće. Postoje stvari koje radimo upravo iz toga što verujemo da će nam to doneti sreću ili što na taj način izbegavamo nesreću. Neko drugi bi nam rekao da je to umišljeno ali to je stvar svakog od nas. Ako smatraš da ti to pomaže, verovatno te ti postupci čine rasterećenijim, pa makar stavljao prste u zadnjicu a potom iza ušiju pa na nos. Zašto to radiš? Zato što ti donosi pozitivnu energiju. Sa druge strane imamo i pravila koja su nasleđena ili zajednička. Nešto od toga je i "pomeri se s mesta". Vi koji ste vernici, kada ulazite u crkvu, krstite se. Zašto? Zato što je to pravilo i zato što je to simbol onog u šta veruješ. O tome pričam. Ako uzmemo tradiciju koja se nasleđuje, ako uzmemo veru koja ne samo da je jača od svih navika i običaja već ih ona i diktira, onda imamo odlično pokriće za ono što vidimo u filmu, bez obzira koliko to bolesno bilo.

Sada se vi pitate šta je to tako karakteristično za ovu porodicu. Mislio sam da vam ne govorim jer je tzv. spoiler ali mislim da je to veoma jasno posle nekih 10 minuta filma. Istom temom se bavi i simpatični Ravenous. U pitanju je naravno kanibalizam. Veliki problem imam što nisu bolje krili tu priču. Jednostavno ne volim kada misle da kriju nešto a šibaju sa aluzijama na sve strane. Nije ovo nešto tipa Usual Suspects ili Shutter Island da iako otkrijete glavnu priču, možete da uživate u prokleto odličnim filmovima. Pored tolikog aludiranja to forsirano skrivanje oko čega se vrti film mi je pomalo išlo na nerve. 

E sada, ako pogledamo upravo religije, sve one se zasnivaju na nečemu velikom i upečatljivom. Hrišćanstvo ima Isusa, Islam Muhameda, Budizam Budu itd. Sve su to likovi sa opasno velikim pričama i propratnim legendama. Ako na njima, njihovim stavovima i učenjima zasnivaš svoje stavove, to je ubedljivo. Međutim, ova priča me nije ubedila da ima tako jaku pozadinu za tradiciju koju nam prodaje. Potrudili su se da nam serviraju neku užasavajuće jezivu priču iz prošlosti ali misilm da su nas time malo smatrali idiotima. Umesto ljudske reakcije servirali su nam nešto što pokazuje da smo mi životinje i da ne razmišljamo ni o čemu. Ne mogu da prihvatim da je čovek spreman na užasavajuće odluke bez da ih dovede u pitanje, bez da razmišlja o razlogu zašto bi to radio. Drugo, ne možeš svoje verovanje da zasnivaš na ovome. Recimo, mnogima su u Prvom Svetskom Ratu spašeni životi tako što se marširalo preko Albanije. Ja ne vidim da mi sad poštujemo tradiciju tako što svake godine marširamo preko te susedne zemlje. 

Ok, u svom verovanju ćeš svakako biti slep za neku drugu opciju. Možda ćeš čak i isključiti razum i neće te zanimati to što čačkanje pozadine nije kulturan gest. Problem je to što ti to sam ne vidiš. Ti ne procenjuješ tvoj gest kroz opšte dobro već kroz ono u šta veruješ. Ovim što rekoh ipak dajem opravdanje što je iskorišćen šokantan događaj da se od njega stvori tradicija. Moglo bi ovo da bude dobro opravdanje da sam taj događaj, koliko god bio šokantan, nije preterano umobolan. Uz malo više pažnje, ovo je mogao biti opasan film. Što je najgore, nije mu mnogo falilo ali na određenim mestima su jednostavno napravili velike greške. 

Dve stvari su ovde odrađene sjajno. Pre svega imamo atmosferu. Konstantno je oblačno, na početku filma je čak i poplava. Ceo film je zbog svega toga prilično tmuran. Nije to samo nešto što bi trebalo da bude kao mali dodatak u filmu. Generalno, ovo je leglo u celu priču savršeno. Sama tema je mračna, sve je neverovatno crnilo i bedak. Ovakva atmosfera samo doprinosi svemu tome. Na samom početku filma, kada se radnja sporije odvija, ta atmosfera je prilično mučna. Druga stvar je već vezana za samu temu kanibalizma. Da li zbog toga što sam Ravenous gledao davno, ovo mi je leglo mnogo teže. To mislim u smislu da je scena večere prilično gadna. Što je najgore, ne vidimo ništa eksplicitno tu ali nekako su uspeli dočarati tu gadost na najbolji mogući način. Verujte mi, nije svejedno kada gledate ovako nešto.

Veliki problem u filmu osim predvidivosti su i nelogičnosti. Zamislite malo mesto od stotinak ljudi gde svako zna svakog. Zamislite da u tom malom mestu nestane troje ljudi za 2 godine. U mom selu od 5000 ljudi, od mog rođenja do dana današnjeg nestalo je 0 (slovima NULA) ljudi. Hoćeš da kažeš da u tako malom mestu ne bi skontao ko zapravo otima ljude? Onda lik koji je doktor, koji radi obdukcije pronalazi kost za koju sumnja da je ljudska. Hm, doktor koji vrši obdukcije ne konta da li je kost ljudska. I ta priča se muze opasno dugo. Zašto? Da mi ostanemo u dilemi? Da li zaista mislite da dilema postoji? Sem kraja je manje više sve predvidivo. Ima nekoliko iznenađujućih scena ali je ta priča o nestanku nekih osoba prilično providna. Vidi se sve, samo se čeka rasplet. I taj rasplet je mogao biti jeziviji s obzirom na užasnu sudbinu jednog čoveka. 

Na kraju o kraju. Složiću se sa većinom koja smatra da je kraj ovog filma opasan šok. Prvo je vrhunsko iznenađenje. Drugo je jezivo i bolesno. Treće je snimljeno sjajno i efekti su odlični. Ali ima i ono četvrto. Gledano sa strane priče, sa strane kvaliteta, sa strane logike, simbolike i poruke, taj kraj lagano baca film u prosečnost. Vraćam se opet na veru i tradiciju. Poći ću od sebe kako bi moji argumenti imali veću vrednost. Kada te vaspitavaju da veruješ u nešto, verovaćeš jer si vaspitan tako. Kao klinac sam poštovao sva ta verska pravila. Odrastanjem sam video da se ne pronalazim tu, da imam problem sa svim tim. Zašto bih lagao i sebe i druge da sam nešto što nisam? Ja želim da budem ono što osećam ali isto tako poštujem svakog ko ima potpuno drugačiji stav. Ceo prokleti film se radi o bežanju od tih običaja, od te jezive tradicije koju vidimo, o traženju izlaza. I šta nam na kraju kažu? Ne samo da ne možeš da pobegneš od toga, večno si zarobljen time. Ček ček ček. Znači niko ne može da doživi otkrovenje? Niko ne može da shvati da zapravo veruje u nešto? Niko ne može da bude izneveren? Zaista? Mislim prodaješ mi jednu priču samo da bi na kraju rekao da je sve to maska. Kao nema šanse da promeniš mišljenje, nema šanse da shvatiš da grešiš? Onda sam i ja trebao da dignem ruke. Ionako smatram da su 99% novih horora teška smeća. Zašto bih verovao da može neki od njih da me ubedi u suprotno.

Zanimljivosti:
Vrata od tamnice imaju rešetke na prozoru, međutim kad god je snimano kroz njih, rešetke su uklanjane.

Naj scena:

Pitanje. Čisto zbog drame. Mogla je scena nositi mnogo više da smo dobili odgovor.

Moja ocena: 5/10