четвртак, 1. мај 2014.

Noriko no shokutaku


Noriko's Dinner Table (2005) on IMDb
Alternativni naziv: Noriko's Dinner Table
Žanr: Drama | Horor
Režija: Shion Sono
Glumci: Kazue Fukiishi, Tsugumi, Yuriko Yoshitaka...

Priča: Tinejdžerka Noriko beži od svoje porodice i sreće Kumiko posle čega postaje član "Porodičnog Kruga"

Moj osvrt:
Uh, načekaste me se. Šta da vam kažem. Trudio sam se ali me je ovaj film prilično namučio. Znate da svašta trpim, i sporu radnju i konfuziju i štajaznam šta već ali ovo je bilo zaista teško. Nemojte pomisliti zbog ovakvog uvoda da je ovo loš film. Daleko je ovo od lošeg. Ono što film želi prikazati je prikazano. Problem je što je ceo film pogrešno koncipiran. Način na koji je koncipirana ova priča je užasavajuće daviteljski. Moglo je ovo trajati kraće svakako ali smatram da vreme nije najveći problem. Prvo, ceo film nam tuku po naraciji. Naracija treba da posluži za povremene dramske momente ili da se premosti vreme između scena, da se kaže nešto što se ne može videti na filmu (mada majstori uvek znaju kako da prikažu bilo šta). Ovde celom dužinom filma čujemo naracije i jednu te istu melodiju koja se vrti neprestano. Koga ovo ne ubije u pojam, svaka čast. Taj je neuništiv. No da se bavim stvarima bitnim za sam film. S obzirom na njegovu izvedbu, ne mogu da tvrdim da sam sve pohvatao. To vam je što vam je. 

Vidimo devojku (Noriko) koja je generalno nesrećna. Pre svega se tu povlači odnos sa ocem koji baš i nema razumevanja za nju. U jednoj naizgled nebitnoj sceni, ona se pretvara da izgleda kao svi drugi, kao najobičniji prolaznici. Jasno je kao dan da je ona drugačija. Učaurena u svet u kom živi ona i ne može da bude nešto više od ovoga. Ako ste se nekada tako osetili, šta je to što je potrebno da biste živnuli? Naravno, potrebna je velika promena. A šta je to što fali Noriko? Osećaj samostalnosti i zadovoljstva. To su u principu glavne stvari kojim se ovaj film bavi: odrastanje, odnosi u porodici i promene u čoveku. Rekoh da Noriko žudi za samostalnošću i osećajem zadovoljstva. U jednoj genijalnoj sceni ona sreće drugaricu iz detinjstva koja je sada prostitutka. Tu naravno očekujete osudu. To je prelako rešenje. Ljudi vide ono što vole da vide. Noriko u svojoj prijateljici vidi samostalnost i sreću. Bez obzira što radi to što radi, prijateljica izgleda zadovoljno, srećno i prelepo. Noriko želi taj osećaj. 

Do takvog osećaja je više puteva. Ne, neće ovaj film odvući u dramu u kojoj će ova devojka otići putevima na koje ste navikli - seks, droga i grand pr(o)dukcija. Do zadovoljstva, svako od nas ima drugačiji put. Potrebna je velika promena i rešenje je bekstvo. Pre svega, time se simbolizuje odvajanje dece od roditelja. Vidimo mi posle mnoge stvari u borbi oca da vrati svoje ćerke nazad. Stvari koje on radi jednostavno pokazuju na lepe detalje iz detinjstva ovih devojaka. Problem je što su devojke odrasle. Roditelji teško prihvataju to odvajanje. Shvataju ali shvatanje nije isto što i pomirenje i prihvatanje. Za bekstvo možemo reći da je izbor slabih ali da li je baš tako? Noriko nije slaba iako može da se stekne takav utisak. Problem je to što niko ne vidi njene pokušaje da pobedi trenutnu situaciju. Ona dolazi do pobede ali zapravo niko to ne primećuje, niko ne deli njeno zadovoljstvo s njom. Ako ljudi koji vas okružuju nisu tu uz vas ni u jednom momentu - menjaćete okruženje. Noriko je imala samo jedan izbor. 

Kada ste mladi, ko su vam uzori? Odrasli naravno. Ali kada vidite da neko ne toliko stariji od vas odrasta i uspeva u svojim snovima, nije li to dovoljan motiv za divljenje, nije li to dovoljan podstrek za vas šta vam je činiti? Noriko ima mlađu sestru koja jednostavno posmatra šta starija radi. Pazite, ne morate imati ista ubeđenja kao ti koji odrastaju i kome se divite na njihovoj samostalnosti. Krenućete da ih kopirate bez nekog velikog razmišljanja. Zbog toga vidimo kako mlađa seka odlazi dva puta. Jednom je to dečiji pokušaj da odraste, drugi put je zaista onaj pravi, onaj koji simbolizuje odrastanje. Postoje šanse da se i u kopiranju drugih izgubite ali spas je u toj situaciji na domak ruke. Sve što treba da učinite je da ponovo budete dete što zapravo i jeste. Zbog toga, seka ne deluje tako odlučno kada ponovo dođe u kontakt sa ocem. 

Vidimo oca koji želi vratiti svoje odbegle ćerke i vidimo majku koja je bez dece iskopnila. Jasno je da majkama to teže pada. Dete je fizički deo majke i majka odrastanje deteta oseća na sasvim drugačiji način od oca. Nešto što je raslo u njoj, što je deo nje, nešto što se hranilo njenim mlekom, nešto što je kupano, negovano, oblačeno njenim rukama je napušta. Nema tu puno mudrovanja. Majka oseća sav teret odrastanja. Otac se postavlja tako da će (u ovom slučaju) ćerke, biti uvek njegove male ćerkice. Kada je ovaj aspekt u pitanju, tu imamo više detalja. Prvo, njegov pokušaj da ih vrati je pokušaj vraćanja kroz vreme. To pokušava sa predmetima koji su obeležile detinjstvo ovih devojaka. Svako od nas reaguje na omiljenu igračku iz detinjstva, svako se rado seća svoje sobe, postera na zidu, fioke u kojoj je krio nešto od drugih itd. Ako vidite nešto od toga, probudiće to vaše emocije ali nećete uzeti tu igračku da bi se igrali ponovo. Vratiće vam to sećanja ali neće vas vratiti u nazad. Zbog toga ovaj pokušaj povratka devojaka kući nije moguć. Kao što rekoh, one su već odrasle 

Druga stvar je pokušaj oca da povratak izvede nadoknađivanjem stvari koje je propustio. Ako se danas ne igrate sa svojim detetom, nikada to nećete nadoknaditi. Ako mu sada ne pružite ono što mu baš sada pripada, nikada mu to nećete priuštiti. Zbog toga pokušaji oca da nadoknadi izgubljeno zapravo dovode do toga da se on ponaša potpuno drugačije od onoga na šta su devojke navikle. E tu smo došli do toga da u jednoj sceni Noriko vidi oca kao stranca tj. ne prepoznaje ga. Nije ovo neka mudroserska, čudna scena koju treba naročito prokljuviti. Otac pokazuje što nije nikada pokazivao. To nije onaj otac koga Noriko pamti iz detinjstva. Sa sekom je druga stvar, ona još nije definitivno otišla, ona je još uvek dete. 

U principu to je ono opako u filmu. Ima tu još detalja ali me zbog ove izvedbe nisu baš oduševili. Prvo imamo neki "Krug Samoubica". Elem, gledao sam Suicide Circle iz koga su pozajmljene scene i koliko se sećam nema to tri blage veze sa ovim filmom tako da mi je, bez obzira na suludost scena, ovo strašan višak i gubljenje vremena. Druga stvar je ogranizacija kojoj plaćaš da ti glume porodicu (pomenuti Porodični Krug). Ovo ima šmeka sa te strane što nam daju prostora da improvizujemo. Možda su ljudi koji plaćaju te usluge izgubili svoje porodice u tragedijama. Zapravo, sada kada prokefam, ovo može i simbolizovati udaju gde devojke (koje jedino vidimo da pružaju ove usluge) po udaji prelaze u druge porodice. Mislim, sve je to ok ali moglo je u manje detalja i mnogo manje mrsomuđenja oko ove organizacije. 

Tu je i jedan užasno jak lik koji organizuje veliki deo stvari. Saznajemo da je bila ostavljena na stanici kao beba pa saznajemo da ona treba da nam objasni porodične vrednosti. Ona kao treba da nauči ljude i otkrije im stvari vezane za njihove porodične odnose. Kontam da neko ko nije imao roditelje ne može imati ovakva rezonovanja i ovako poznavati sve te veze, osećaje i osećanja. Koliko god ovaj lik bio upečatljiv, bitan i simpatičan, nisam mu našao neku veliku ulogu osim nekog ko povremeno poveže ostale likove u filmu. 

To je to. Verujem da ovde ima još više od ovoga ali ovakvom mučnom izvedbom teško da su mi mogli prigrabiti jaču pažnju. Ovo što sam nabrojao je odlično prikazano ali sve ostalo je užasavajuće teško za gledanje. Da je neko to malo ubrzao i odlučio da snimi na drugačiji način, bilo bi ovo remek delo. Ovako, ako se odlučite na gledanje ovog, ipak dobrog filma, naoružajte se strpljenjem i nek taj arsenal bude opak.

Zanimljivosti:
Događaji u ovom filmu se odvijaju pre, za vreme i posle događaja filma Suicide Circle. Ovo je drugi film u planiranoj trilogiji. Na posteru u sobi devojaka se vidi bend Desert. Ovo je bend koji je izmišljen za potrebe prvog filma. Micuko, ime koje Noriko preuzima, koristi se za jedan od glavnih likova u prvom filmu.

Naj scena:

Drugi odlazak.

Moja ocena: 7/10

Нема коментара:

Постави коментар