петак, 4. април 2014.

It's a Wonderful Life (1946)


It's a Wonderful Life (1946) on IMDb
Kod nas nazvan: Divan Život
Žanr: Drama | Porodični | Fantastika
Režija: Frank Capra
Glumci: James Stewart, Donna Reed, Lionel Barrymore...

Priča:
Anđeo pomaže saosećajnom ali očajnički frustriranom biznismenu tako što mu pokazuje kako bi svet izgledao da on nikada nije postojao.

Moj osvrt:
Ovaj film predstavlja jednu od najlepših priča ikada snimljenih. Iako je pomalo naivan, iako karikira neke stvari, on predstavlja monumentalno ostvarenje iz prostog razloga što pokazuje ono najlepše u ljudima. Nije se to lepo izgubilo ali je danas veoma retko. Kada god se desi neki gest dobrote, svako normalan će ga ispratiti divljenjem. Takve stvari zaista imaju veliku snagu i pokreću. Ovaj film jednostavno sipa dobrotu. Kada sam pomenuo karikiranost, tu sam podrazumevao ono loše. Zlo je toliko iskarikirano i naivno da izgleda smešno. Mislite li da je to zbog godišta filma? Naravno da nije. Problem je što danas te odvratne stvari prodaju vesti, danas su zle gadarije glavna tema dok ove dobre prolaze jedva primetno. Kapra udara kontru na tu jadnu osobinu čovečanstva izvrćući zlo ruglu i ismevanju. Kada bi svi imali takav stav, zlo bi bilo lako poraženo. 

Preduslov dobrote i velikog gesta je dobar čovek. Najlakši i najefikasniji način da predstaviš dobrog čoveka u filmu je neki veliki gest. Kapra je izveo nešto maestralno, nešto što je nadasve jednostavno a užasno efektno. Film otvaraju molitve. Svi ljudi, bez obzira na položaj, bez obzira na zanimanje, pol, godine, finansijsku situaciju, svi oni se mole za jednu osobu. Danas je situacija da ljudi ne podnose one koji su iznad ili ispod njih, koji imaju bolje ili lošije uslove, koji su uspešniji ili manje uspešni itd. Ljudi ne podnose i one od kojih se razlikuju. Nekada imaju razlog ali nekada je to bez ikakvog smisla. Sada vi zamislite kakva je osoba neko za koga se mole svi. Posle toga shvatite da ste zavoleli lika u prvih nekoliko sekundi filma a da ga niste ni videli. Sve posle toga je čist penal koji film lako koristi. Još kao klinja ovaj klinac pokazuje veličinu. Ne mislim tu samo na dobrotu. Klinci ne ispadnu kako treba samo ako se mi ne trudimo dovoljno oko njih. Tu mislim na osobinu ovog klinca da razume i oprosti. Takvu veličinu retko pokazuju i odrasli. 

U osnovi ovog dobrog čoveka je poštovanje. Kada je poštovanje u pitanju naravno da krećeš prvo od onih koje prve upoznaješ a to su roditelji. Maestralne su scene u kojima glavni lik, Džordž Bejli (Stjuart) brani svog oca. Prvo time što poštuje sve što je njegov otac radio i uradio. Mi nikako da shvatimo da sve što gradimo ima temelj u onome što su gradili oni pre nas. Mislimo da su naša dostignuća veća zato što smo sagradili nešto veće, nešto efikasnije, nešto brže, ne shvatajući da to ništa ne bismo uspeli da nismo imali osnovu koju smo nasledili. Poništavanjem rada naših predaka dajemo apsolutno pravo da oni koji naslede nas gaze po svemu što smo mi stvorili. Ne samo da su naši stari izgradili svet oko nas, oni su izgradili i nas sa većim ili manjim uspehom. Džordž Bejli je remek delo svojih roditelja. Iz porodice prepune ljubavi i poštovanja izrastao je u dobrog čoveka. Braćo i sestre, ja bih bio presrećan kada bih bio deseti deo dobar čovek kao moj otac a ako moje dete ili deca izrastu u dobre ljude, smatraću to svojim najvećim uspehom. 

Dopao mi se način na koji je Kapra sukobio snove, obaveze i sreću. Neretko su ove stvari isključive. U situacijama kada čovek donosi odluke neretko bira između ovih stvari. Odabirom snova možda ćete izbeći nešto što bi trebalo biti vaša obaveza. Ako pak radite nešto što je vaša obaveza zanemarujući snove, možda ćete biti i nesrećni. Ne kaže se bez razloga da je čovek kovač svoje sreće. On mora da pronađe sklad između ove tri stvari. Mora da zna šta mu je prioritet ali ne sme da zbog obaveza izgubi svoje snove. Snovi uvek treba da budu tu jer niko ne može da tvrdi da neće postojati momenat u kom ih je moguće ostvariti. Kako god sve izgledalo, čovek uvek može pronaći način da bude srećan. On sam je odgovoran za svet koji stvara, on ga može stvoriti takvim da mu taj svet donosi sreću. Ne mora taj svet biti sve što posedujete, svi ljudi koje poznajete. Jedna osoba koja vam ispunjava dan može biti vaš svet. Krenuli na put da ispunite vaše snove ili ostali zbog obaveza prema nečemu ili nekome, uvek možete pronaći sreću. 

Tu dolazimo i do poštovanja drugih. Džordž Bejli se postavlja tako da je jedan od svih. Svakog dobrog čoveka poštuje i smatra ga ravnim sebi. Prema svima pokazuje poštovanje i ljubav. Svako normalan može samo pozitivno odgovoriti na ovo. Neko može ulepšati vaš dan poklonom, lepim gestom, rečima ili postupkom. Ali isto tako to i vi možete učiniti. Možete ispuniti nečiju želju pa možda čak i san. Ako je to u vašoj moći, učinite to. Osećaćete se ispunjenim. Shvatićete da ako ste nekom izmamili osmeh na lice, ujedno ste se i vi nasmejali, ako ste nekog učinili srećnim, usrećili ste i sami sebe. Čemu sve to doprinosi? Time da ćete biti poštovani, rado viđeni i ono najbitnije, bićete voljeni. Takve, svako će vas voleti, poštovati, svako će vas smatrati svojim. Ljudi cene dobrotu. Ne štedite je.

Čak i kroz nebitne stvari vi vidite čvrstinu karaktera kod ljudi kroz njihove stavove. Recimo na ovom blogu imate gomile rasprava povodom kvaliteta filma. Videćete odlične stavove ljudi koji će prihvatiti mišljenje čak iako se ne slažu sa njim i braniće svoje uprkos mišljenju drugih. Videćete promenu mišljenja ukoliko su ljudi ubeđeni da su pogrešili. To je sve genijalno. Problem su ljudi koji imaju jako izražen stav, koji trube nešto na sav glas a onda sami sebi skoče u usta promenom stava zbog bezveznih razloga. Zašto ljudi menjaju stav? Najčešće da bi privukli pažnju, da bi dobili odobravanja većine. Da sam takav, hvalio bih npr. Američku Lepotu na sav glas. Da sam takav, na prvi komentar koji sadrži obrazloženo mišljenje suprotno mom bih promenio mišljenje u potpunosti umesto da ga prihvatim kao suprotno. To je najbezbednija stvar, svi ćemo se menjati da bi dobili pažnju, da bi dobili odobrenje, da bi se svi slagali sa svima. To je laka varijanta ali to vodi jednoumlju i bledim ljudima. Džordž Bejli dobija ponudu koja se sukobi sa njegovim stavovima. Da je prihvatio ponudu, pogazio bi sve ono što predstavlja ali bi bio na finansijskom dobitku. Bejli ipak pokazuje da ima stav, da je neko čija reč vredi. Da je tu pogazio svoju reč, ko bi onda garantovao da dobrota koju pokazuje nije iz nekog cilja, da nije iskrena?

Samim tim što je dobar, što poštuje ljude, on pokazuje i da im veruje. Ljudi su pokazali da veruju u Džordža Bejlija. Isto tako on pokazuje da veruje u njih iako ga to u jednom momentu debelo košta. Mislite li da problem koji nastaje treba da sruši Bejlija ili je on onaj kojeg svi svojataju i vole i kome će svi uzvratiti dobrotom? Mislite li da je Bejli neko ko bi odustao od svega? Ne mislim tu na samoubistvo, to je ovde uzeto kao simbolika. Ono treba da pokaže odsustvo svega što je čovek bio. Svi stavovi, sve što učinite, sve to vas definiše. Samoubistvo u ovom filmu je zapravo prikazano kao odsustvo svega toga. Samoubica sebi oduzima život ali sve druge lišava sebe a to je strašno. Svi ljudi onda ostaju bez nekog ko ih je usrećio, bez nekog ko im je pomogao. Neko možda ostaje bez osobe koju najviše voli, neko ostaje bez svog sveta. 

Ponavljam, It's a Wonderful Life jeste pomalo naivan film ali je prelep u svoj svojoj naivnosti. Pokazuje svu lepotu ljudske dobrote, pokazuje da je gest dobrote večan, pokazuje da je poštovanje bogatstvo, pokazuje da je sreća dostupna, pokazuje da u kakvom god bio problemu, uvek postoji sklonište, uvek postoji kutak u kojem si siguran, uvek postoji svet koji je tvoj vlastit, kome uvek možeš da se vratiš, uvek da ga učiniš boljim i da te to učini srećnim.

Zanimljivosti:
Za scenu u kojoj Dona Rid treba da baci kamen na staru kuću i razbije prozor unajmljen je dubler ali je ona iznenadila sve i pogodila prozor iz prve. Malo ko je znao da je ona u srednjoj školi igrala bejzbol. Kada ujak Bili napušta kuću pijan, čuje se buka kao da je on srušio nešto. Zapravo je jedan od radnika na setu oborio gomilu kanti a glumac je improvizovao govoreći da je u redu. Kapra je nagradio radnika sa 10 dolara zbog zvučnih efekata. Stjuart je bio nervozan zbog scene poljupca jer je to prva scena koju je snimao posle rata. Scena na mostu, iako se vidi da sneg pada, snimana je po visokoj temperaturi. Vidno je da se Stjuart prilično oznojio u toj sceni. Film je imao mali uspeh u bioskopima kada je tek prikazan. Stjuart je zaplakao kada je snimao scenu molitve. Set za Bedford Falls je pravljen dva meseca i predstavlja jedan od najvećih setova u istoriji kinematografije. 

Stjuartov omiljeni film od svih u kojim je glumio i da mu je Džordž Bejli omiljeni lik. Umesto snega, korišćen je kornfleks koji je obojen. Zbog toga što je taj kornfleks proizvodio buku, dijaloge su morali snimati naknadno. Kapra je izjavio kako mu je ovo najdraži od njegovih filmova. Dvoje scenarista koji su radili na filmu izjavili su kako je film očajan i nisu ga ni gledali. 20 hrastova je presađeno na set. Prva glavna uloga za Donu Rid. Prvi i poslednji put da je Kapra producirao, finansirao, režirao i pisao scenario za svoj film. Iako se radnja filma odvija tokom Božića, film je sniman tokom leta. Jedan od postera prikazuje kako je Džordž podigao Meri ali ta scena ne postoji u filmu. Grad Bedford Falls ne postoji već je izmišljen za potrebe filma.

Naj scena:

Telefonski razgovor. Jedna od najlepših ljubavnih scena koju sam video.

Moja ocena: 9/10

3 коментара:

  1. Meni je ovaj u vrhu liste omiljenih filmova. Toliko mi se svideo kad sam ga, pre nekih sedam-osam godina, gledao prvi put, da sam seo i isprevodio titlove da bih mogao da ga prosledim ljudima koji ne razumeju engleski, pošto tada nije bilo prevoda za taj fajl. (Ili ja nisam mogao da ga nađem tada.)

    U svakom slučaju, divan film.

    ОдговориИзбриши
  2. Meni se ovde Henry Travers (Clarence) jako dopao. Koliko god da je film naivan toliko je i lep. Gledao sam ga vise puta i svaki put me nekako oraspolozi :)

    ОдговориИзбриши
  3. Ovaj Caprin klasik i biser sedme umjetnosti, zanra porodicnog filma, je zasigurno najgledaniji bozicni film svih vremena i jedna od najnezaobilaznijih stvari prilikom potpunog dozivljavanja i uzivanja u ovom svima nama dragom prazniku. Sa obiljem optimizma velica i odaje odu zivotu i uci nas da nijedan covjek nije ostrvo samo za sebe i da su prave vrijednosti i sreca blize nego sto mislimo. Prepun sa toliko prejakih emocija koje vjerno prenosi sa ekrana medju nama, docarava nam da na kraju u potpunosti osjetimo srecu Georga Baileya i njegovih najblizih.
    Ovo je film za svakog i sva vremena, jednom rijecju ovo je BEZVREMENSKA CAROLIJA!!!

    ОдговориИзбриши