Auggie Rose (2000)

Alternativni naziv: Beyond Suspicion
Žanr: Drama | Misterija
Režija: Matthew Tabak
Glumci: Jeff Goldblum, Anne Heche, Nancy Travis...

Priča:
Džonov život se menja iz korena kada bivši zatvorenik, Ogi Rouz, umre na njegovim rukama. Obuzet slučajem ovog čoveka, Džon Nesvesno preuzima njegov identitet čuvajući tu tajnu od ljudi koje poznaje.

Moj osvrt:
Iskopah napokon ovaj davno izabrani film. Premisa je jednostavna, zanimljiva ali u isto vreme neubedljiva i neozbiljna. Ono što je dobro je osećaj odgovornosti. Džon smatra sebe odgovornim za smrt čoveka. Dva izbora su tu ok. Prvi bi bio prikaz nekog psihičkog stanja osobe koja nosi taj veliki teret. S time su se igrali malo i sasvim korektno. Druga stvar bi bila neki pokušaj iskupljenja. Na ovome su se prilično bazirali. Način na koji Džon sebe smatra odgovorim scenaristi daje potpuno pravo da izabere ovaj put. Na tom putu pronalaska iskupljenja, Džon mora da nauči ko je zapravo Ogi Rouz. 

Koliko puta pričamo o tome da znamo šta bi uradili da smo na mestu nekog drugog. Znam šta bih radio da sam toliko bogat, znam šta bih radio da imam te mogućnosti, znam šta bih radio da sam u toj situaciji. Kad god pričamo tako nešto, zapravo veze nemamo sa životom. Da bi znao šta bi radio na mestu drugog čoveka, moraš da budeš u njegovim cipelama. To ne znači samo da iskoristiš šansu i mogućnost koji taj drugi ima, to znači da moraš da nosiš nečiji teret. Kroz potpuno opičenu priču ovaj film nam to pokazuje. 

Situacije u kojoj su drugi a u kojim mislimo da bi mi vladali su raznolike. U filmu su se potrudili da nam daju i one pozitivne i one negativne. U načelu sve bi trebalo biti negativno. Neko ko zarađuje mnogo, ima lagodan život, prelepu ženu uz sebe svakako ne bi želeo da se menja sa nekim drugim. Ali i takav čovek ume da kaže da bi znao šta bi radio kada bi npr. ostao bez novca ili šta već. Džon svesno nastavlja put kojim je započeo Ogi Rouz. To je na neki način i poštovanje prema nekom i pokušaj ispravljanja nepravde koja je zadesila tu osobu. Na žalost, film me nije ubedio u to. Simpatična stvar je i u tome što Džon, iako treba da nastavi neku tešku i negativnu priču, iako treba da ponese teret, pronalazi lepotu u svemu tome. Mogu to da razumem kao želju za novim izazovom. Problem koji imam je što je sve ovo i dalje neubedljivo. Umesto da sve ovo izgleda kao Džonovo novo rađanje, Džon sahranjuje sam sebe i potpuno postaje neko drugi. To mi se ne dopada. Ne samo što je neubedljivo već je i besmisleno. 

Sa druge strane imamo tu i lepe stvari. Braćo i sestre, sada ima mnogo lepih stvari koje su vam dostupne, koje su vam na dohvat ruke. Uživate i dalje u njima ali im se ne radujete kao nekada kada je bilo teško doći do njih. Daću jednostavan primer. Kada sam bio klinja, mama je jednom nedeljno iz mesta u kom je radila donosila seki i meni po limenku koka kole. Čoveče kakav je to praznik bio. Danas sam u situaciji da mogu da pijem na desetine litara koka kole nedeljno. Volim da pijem taj otrov ali ne osećam ono zadovoljstvo kao nekada. O tome vam pričam. Ekstremna promena na koju Džon pristaje je zapravo pokušaj oživljavanja nekog puta do uspeha. To je teži put do zadovoljenja ali uspeh je upravo u njemu. Kada uspeh dolazi lagano, uzimate ga zdravo za gotovo. Kada uložite težak rad i velike napore, uspeh donosi veće zadovoljstvo. 

Na žalost, opet se vraćam na ono pitanje - zašto, za čije babe zdravlje? Jasno je da čovek oseća krivicu ali neverovatno je da zbog krivice radi ovo što radi. Jasno je da čovek uživa u promeni ali neozbiljno je da promena uključuje potpuno poništavanje svega što si bio. Jasno je da pronalazi novog sebe ali ta nova osoba koju otkriva treba da bude procvat one stare a ne ponovno stvaranje. To je kao kada biste želeli malo da izmenite svoju kuću, pa umesto da je nadogradite, okrečite drugačije, promenite enterijer, vi je bez ikakvog razloga srušite i krenete od nule. Auggie Rose je blesav film. On je kao ona igra u kojoj preskačete priču. Ne interesuje vas o čemu se radi, igrate je samo zbog zabave i ubijanja vremena.

Zanimljivosti:
Kada Nolan priča sa Larkovima, jasno se može videti da šolja na stolu menja položaj iz kadra u kadar.

Naj scena:

Tragični događaj

Moja ocena: 6/10