Transformers: Dark of the Moon (2011)

Kod nas nazvan: Transformersi - Tamna Strana Meseca
Žanr: Naučna Fantastika | Avantura | Akcija
Režija: Michael Bay
Glumci: Shia LaBeouf, Rosie Huntington-Whiteley, Tyrese Gibson...

Priča:
Autoboti otkrivaju da je letelica sa Sajbertrona skrivena na mesecu i kreću u trku protiv Deseptikona kako bi otkrili tajne koju ta letelica krije.

Moj osvrt:
Prvo, nije mi jasno zašto mi se ovo svidelo kada sam gledao u bioskopu. Drugo, sada sam još sigurniji u stav da Majkl Bej ne sme da radi ponovo na ovoj franšizi. No da razbijemo ovo na delove da pohvalim što valja, da popljujem što ne valja pa da vidite da nas, fanove dobrih starih Transformersa, očekuje jadan film i ove godine. Film otvara neka priča sa Sajbertrona (planeta sa koje potiču Transformersi). To otvara pitanje zašto ne bi neko napravio takav film. Koji će mi đavo (ovakvi) ljudi u filmu o Transformersima. Mogli smo dobiti neku istorijsku priču jer svakako Transformersi su leglo ogromnog potencijala. Bej je trebao sesti da zapravo pogleda crtane filmove i našao bi dovoljno elemenata da napravi nešto što valja. 

Rekoh da mi ne trebaju "ovakvi" ljudi u filmu. Prvi deo je mogao tako da prođe. Ovde opet imamo iste stvari, samo što ovde više nisu ni zanimljive. Opet je tu luzer od Vitvikija sa istim problemima. Iako je luzer opet ima neverovatnu devojčicu, opet su tu isti fazoni. Na tu priču se gubi previše. Gledao sam tog Vitvikija u prvom delu u svom njegovom sjaju. On ne može više od toga da ponudi. Mogli su ubaciti u nekoliko scena gde bi paničio, upao povremeno u nevolju jer to izaziva smeh. Sve ostalo je višak. Opet on spašava svet, opet on hrabro uleće u svaku frku itd. Neću to da gledam. Naslov filma je Transformersi, ne "Vitviki i njegove životne frustracije, nesposobnost da nađe posao i nemougćnost hendlanja situacije sa prenapucanom manekenkom." Zapravo, mislim da je to prikladan naslov za ovaj film. 

I ta ljubavna priča mi je tako išla na nerve. Ona je bogata, prelepa, bez obzira na frku i situaciju uvek izgleda dobro, frizura joj je besprekorna, presvuče se između kadrova itd. Čemu ona služi osim za tu jadnu priču? Pa da stoji i bude lepa. Ne zanam šta bih tu pametno rekao. Ne postoji ništa lepše na ovom svetu od naših dragih dama, ali ne možeš da ih degradiraš do tog nivoa da su one ukras. Celom dužinom filma ta priča ide na nerve. Ljubomora i frustracija izbijaju na sve strane, patetika to sve začini. Ništa novo, originalno niti dobro tu nije prikazano. Na sve to, obična bljuzga o ljubomori dobija novu dimenziju kasnije kada se ispostavlja da je devojčin šef na koga je Vitviki bio ljubomoran nešto sasvim drugo (moš mislit). Kretenija kreteniju stiže. 

Priča je ista ona koju smo videli u prvom delu. Ne verujete? Opet imamo element koji donosi moć ili prevlast i trku za njim. Sve ostalo, pad broda na mesec, novi Transformersi, lokacije, povezivanje sa istorijskim događajima, sve je to šminka. Ok da je ta šminka naročito spektakularna. Problem je što je ovo prilično dosadnjikavo. E sada, kako film o Transformersima može biti dosadan? Može, pogotovu ako su Transformersi u njemu elementarna nepogoda. Majkl Bej je plićak koji je naložen na ljudsku hrabrost toliko da od tog njegovog preseravanja više ne može čoveku da ne bude muka. Armagedon je barem bio zanimljiv u svom besmislu. Perl Harbor je bio neoprostivo, patetično jadan. Ovo je u tom nekom Perl Harbor nivou. Ovde ispada da su ljudi takvi majstori da nam skoro Transformersi nisu ni potrebni. 

Setite se crtanih filmova. Tu su ljudi sarađivali sa Autobotima ali su bili samo pomoć. Mogu da budu i heroji ali u onome što je realno. Ovde svaki marinac vredi kao četiri Transformersa, a svaki čovek kao barem dva. Ako ne verujete, pogledajte koga je Vitviki sam savladao. Ako ste fan Transformersa, to će garant da vam ogadi film. Ali to nije sve. Ona manekenka u jednom momentu prilazi Megatronu bez trunke straha i pokušava da igra sa njim psihološke igre govoreći kako će on biti samo nečija kučka. AAAAAAAAAAAA. Da ju je lepo tu zgnječio prstom kao komarca, ovaj film bi mogao da prođe kao ok. Ali neeee, Megatron je opaki idiot na kojeg ove psihološke igre i te kako imaju uticaja. 

Dizajn Transformersa je odličan. Pojava Šokvejva i njegovog "ljubimca" je jeziva i šteta što to nije iskorišćeno. Umesto da makar gledamo praznoglavu akciju sa robotima, mi gledamo jadnu akciju sa ljudima u koju se roboti uključe povremeno. Od dva i po sata, dva sata ide na ljude i njihova patetično herojska i ljubavna sranja. Naravno ti roboti ne mogu nikog da savladaju bez pomoći ljudi. Gledamo beskrajnu akciju sa marincima i onda minut dva akcije sa Transformersima. Zaključak svega je da su svi ovi roboti elementarna nepogoda. Šta vredi što je ta akcija sa Transformersima odlična, šta vrede vrhunski efekti kada između njih ide beskrajna uspavanka. Moram da pomenem dizajn Laserbika. Ovo je još bolje od onog što sam očekivao. Bio sam besan što u prvom delu nije bio uključen Saundvejv jer bez njega originalni Deseptikoni nikada ništa nisu uspevali da završe. Sad sam besan jer samo njegov Laserbik ima neku ulogu. Saundvejv je, kao skoro i svi drugi Transformersi, samo šminka u celom filmu.

A što se tiče namere Deseptikona, to smo videli u jednoj crtanoj epizodi. Približiti Sajbertron Zemlji je opaka ideja. E ovde je to teška sprdnja i sve zbog saradnje sa ljudima. Mislim alo, kao Deseptikoni nisu toliko moćni pa im treba pomoć POJEDINACA iz naše vrste da odrade ono što hoće. Njima koji mogu napraviti bilo kakve mašine trebaju ljudi kao robovi. I odjednom dolaze legije Deseptikona i kreću da uništavaju ljude. Hm, ček, kako su znali šta treba da rade. Koliko znam nije postojala nikakva komunikacija sa Sajbertronom. Koliko znam, ti isti ljudi su im trebali kao roblje. Ali koga je to briga, ovo je pravio Majkl Bej. Ni njega ne zanima smisao, što bi mi lupali glavu sa tim. Daj nam patetkku u kojoj će ljudi izaći kao pobednici, luzeri kao heroji, paćenici će dobiti čedne, prelepe deve, bogataši će najebati zato što su u dubini duše zlikovci - to mase vole.

Posle fine pljuvačine, dolazimo i do nekih dobrih stvari. Pisah u prethodnom postu o tome kako možeš da serviraš smrt u zabavnom filmu. Ok, neke smrti Transformersa su baš izvrnute ruglu. Tipa imamo kao nekog dobroćudnog penzionera među Transformersima (!!! a neoprostivo je što je to dobri star i Vildžek) pa vidimo hladnokrvno ubistvo koje treba da bude samo patetično. To je sranje. Ali zato imamo nekoliko opakih scena. Ne kažem da su kao završna scena iz Terminator 2, ali su prilično snažne. Do vraga, ovde roboti dostavljaju bolju glumu i veći šok od ljudi. Zbog toga kažem da ovu franšizu skoro da i treba rešiti ljudi ali pod obavezno Majkla Beja. Ako nam smrt robota predstavlja šok, ako nam nije baš svejedno, onda je to ipak pokazatelj nekog kvaliteta. 

E sada ono najbolje, ono što doprinosi tome da ovaj film ne nazovem produktom sedenja na wc šolji. Imamo priču o starom vođi Autobota, Sentinelu Prajmu. Vidimo poštovanje koje Optimus gaji prema njemu. Samim tim što Optimus pokazuje poštovanje, mi uviđamo veličinu tog lika. Kako sam odrastao, sve više sam postajao svestan starosti mojih heroja. Kada sam gledao oproštaj Saše Đorđevića od košarke, prvi put mi je pala na pamet misao da mi nije žao što ja starim, već što takvi ljudi stare. Kasnije sam se nosio mišlju i da napišem priču o heroju koji je ostario. Šta može biti u glavi takvih ljudi? Nekada su vladali, nekada im se ceo svet klanjao, nekada su bili bogovi. Zbog stanja u društvu, neretko se desi da zaboravimo svoje heroje, da pljujemo po onome što su uradili. I tu sam neretko postavljao pitanje, šta ako se heroji okrenu protiv nas. Uvek će postojati ljudi koji će omalovažavati heroja ali će uvek i postojati oni koji ga poštuju. Zbog tih drugih, on bi trebao da uvidi da je napravio nešto veliko. Međutim ovde imamo potpuni obrt. Heroj ne može da trpi stanje u kom je sada. Ne može da prežali slavu koju je imao on i njegov rod. Te scene su odlične. Optimusova reakcija kada shvati šta se desilo je mestralno emotivna scena i sam finalni okršaj dobija na snazi. I ovo je još jedan pokazatelj da su ovde ljudi skoro i nepotrebni. Treba im držati ulogu kao i u crtanim filmovima. 

Šta da vam kažem, braćo i sestre. Ovo nisu Transformersi. Transformersi su snimani na istoj lokaciji kao ovaj film pa su se zadesili tu u nekoliko scena. Ovo je klasično sranje na koje nas je Bej navikao. Nije mi samo jasno kako je uspeo da naparvio onako dobar prvi deo. Što se tiče ovogodišnjih transformersa, ne nadajte se dobrom filmu. Nadajte se tome da će Bej napustiti franšizu. To joj može biti jedini spas.

Zanimljivosti:
Spilberg je dao otkaz Megan Foks. Omiljena scena Pitera Kalena (Optimus) je kada Optimus sreće Baza Oldrina. Megatron je jedini Transformer koji se u svakom filmu transformiše u nešto drugo. Tokom snimanja u Vašingtonu, Ševrolet Kamaro (Bamblbi) je oštećen u sudaru sa policijskim vozilom. 

Sentinel Prajm je modelovan po Šon Koneriju. Čak izgovara i njegovu rečenicu iz Highlandera, "there can be only one". Čak mu je i ponuđena uloga ali ju je on odbio pa je otišla Nimoju. Bamblbijevu transformaciju na kraju filma prati zvuk iz originalnih crtanih filmova. Kada se Laserbik transformiše u kopir mašinu, on proizvodi tonove koji podsećaju na naslovnu temu originalnog crtanog filma. 532 automobila su uništena za potrebe filma. Sentinel Prajm je originalno trebao biti žute boje. Patrik Dempsi je slučajno dobio ulogu. On i Bej su se sreli na Ferarijevoj izložbi i Bej mu je rekao da dođe sutra na snimanje. 

Optimusova prikolica je rađena po uzoru na onu iz crtanog filma. Wreckersi su alternativni modeli NASKAR vozila. Piter Kalen, Frenk Velker i Čarls Adler su pozajmljivali glasove Transformersima i u originalnom crtanom filmu. Dino je zapravo lik iz originalnih Trasformersa po imenu Miraž. Bej je iskoristio scenu iz filma The Island (2005) zato što se na snimanju jedne scene povredio dubler. Poslednji završeni film Frančeska Kvina.

Naj scena:

Optimus vs. Sentinel vs. Megatron

Moja ocena: 5/10