понедељак, 3. фебруар 2014.

La habitación de Fermat (2007)


Fermat's Room (2007) on IMDb
Alternativni naziv: Fermat's Room
Žanr: Misterija | Triler
Režija: Luis Piedrahita, Rodrigo Sopeña
Glumci: Alejo Sauras, Elena Ballesteros, Lluís Homar...

Priča:
Četiri matematičara koja se međusobno ne poznaju su pozvani od strane misterioznog čoveka da zajedno reše veliku enigmu. Soba u kojoj se sastaju ubrzo postaje smrtonosna zamka čiji zidovi se skupljaju ako matematičari ne reše enigme na vreme. Oni moraju da pronađu odgovore na logičke probleme kao i na to ko je njihov misteriozni domaćin.

Moj osvrt:
Odlučih malo da pojačam sa vašim predlozima jer ih se fino nakupilo tako da povremeno bacite oko da li je tamo sve što želite da bude komentarisano. Uglavnom ću se bazirati na njima i na aktuelnim filmovima u nešto manjoj količini od predloga. Neke od predloga biraćete sami putem ankete, neke ću birati i ja jer mi se baš gledaju. Fermat's Room je svakako jedna od tih stvari. Ono što mi se dopalo je krajnje jednostavan i intrigantan zaplet. Četiri matematičara moraju da rešavaju logičke probleme kako bi ostali živi. Ovo može da ne zanima samo nekog ko mrzi matematiku i logičke probleme. Za mene postoje dve stvari koje su siguran pokazatelj vrhunske inteligencije: matematika i šah. Ništa lepše kad u filmu imaš zaista inteligentne likove. Opasnost od idiotija je mala, verovatnoća pogrešnih odluka takođe. 

Vidimo da sve oko ovih matematičara prosto simbolizira i vuče na matematiku. To je genijalno jer svet oko nas uglavnom i gledamo kroz svoj posao, strast ili hobi. Družimo se sa ljudima istog interesovanja, šalimo se sa tim ljudima i najlepše nam je u njihvom okruženju. Možda to jesu sitnice u filmu, npr. čamac na kom piše Pitagora, ali i te kako ima smisla. Pre svega zbog izazova. Evo na šta mislim. Ovi ljudi dobijaju pismo u kom piše da ako reše neki matematički problem, biće pozvani na sastanak na kom treba rešiti neku veliku enigmu. Zar ovo nekom ne bi bilo sumnjivo? Niko ne kaže da ovim ljudima to i nije. Zašto to čine? Zbog izazova. Svako od nas ko radi posao koji voli, voli i izazov, voli da pokaže da zna mnogo, voli da se istakne. Ako želiš da uspeš, da budeš jedinstven, da se proslaviš u nečemu, moraš da se suočiš sa rizicima. Samim rešenjem komplikovanog problema postaju kvalifikovani za rešavanje velike enigme. Ako to nije izazov, pogotovu za matematičare, ja onda ne znam šta je. Inteligentni su to ljudi, svesni rizika, ali se upuštaju u njega.

Zanimljiv je način na koji oni posmatraju svet oko sebe. Iz njih prosto sipa matematika i matematički pristup kroz najuobičajeniji razgovor. Oni dobijaju logičke probleme koje treba da reše da bi preživeli. Tu imamo odličan pristup. Nemaju nekih velikih problema sa tim zadacima, problem je što uz te zadatke rešavaju i glavni problem - kako preživeti u sobi koja se sužava. Dok su zadaci za nas publiku interesantni, verovatno i problematični, oni ih rešavaju veoma brzo. Iskerno volim logičke probleme i pauzirao sam film na nekim momentima kako bih rešio neki od njih. Zašto je dobro što oni nemaju puno problema sa tim problemima? Ako ja kao gledalac rešim neke od njih relativno lako, siguran sam da će se naći neko među vama ko može rešiti svaki od tih problema bez i malo muke. Kako onda mogu da nas ubede u genijalnost ove četvorke ako mi lako rešimo te probleme a oni ne mogu. Zato je to veoma dobro. Veća enigma je kako izaći iz nezgodne situacije i otkriti ko zapravo vodi igru i zašto se dešava to što se dešava. 

Film je tako koncipiran da vam ne da vremena da razmišljate puno o tome ko, zašto i kako. Sve to leti relativno brzo. Naravno da svaki od likova ima neku pozadinsku priču koja daje deo odgovora na rešenje. Da se ne lažemo, to se i očekivalo. Da je sve to nasumično, ovaj film ne bi vredeo pišljivog boba. Ali odlična je stvar što ništa nije ovde toliko zakomplikovano. Vrednost ovog filma nije u tom rešavanju misterije i zagonetaka. Kao i npr. film kocka, i ovaj se dosta igra sa ljudskom prirodom i ljudskom psihom. Videćemo sve. I laž i iskrenost i spletke i mini preokrete i genijalnost i hrabrost i ludilo. Sve je to odlično napakovano. U prkos svemu, čak i kada se ne radi o matematičkim problemama, sve opet podseća na matematiku. Kreće se od jedne hipoteze, teorija se razvija sve dok se ne nađe problem. Onda se vraća u nazad i ponovo ispituju određeni uslovi. E sada, ubacite celu priču o konekst ove rečenice. Vidite koliko to može da vas vodi na mnogo strana. 

Zamislite da je ovo rađeno novijim holivudskim principima. Ova priča bi imala tako sulude obrte i težila bi spektaklu. Ceo film simbolizira na matematiku, na problem i njegovo rešenje. Rešenje problema je najčešće jednostavno. Čak iako ne rešite neki od logičkih problema, reći ćete sebi "a da, ovo je bilo jednostavno, samo da sam imao u vidu..." , ili "samo da sam mislio o...". U tome je štos svega. U jednostavnosti je savršenost. Rešenje svakog problema, koliko god on bio komplikovan, je nadasve jednostavno. Ko je pravio Fermat's Room i te kako se držao toga. Bravo. Da bi došli do rešenja misterije, moramo odlično iskoristiti znanje i resurse i moramo razumeti problem. Naravno, u celom tom rešavanju imamo spoljne faktore koji su tu da nam skreću pažnju sa rešenja i otežavaju sve. Ti spoljni faktori su neretko usputni problemi koje moramo rešiti. Da bi našli konačno rešenje tj. da bi pronašli izbavljenje, likovi u sobi moraju da sarađuju i koriste mudro stvari koje imaju u sobi. Dobijaju logičke zagonetke koji predstavljaju usputne probleme koje svakako moraju da reše. Mislim da je simbolika više nego jasna. 

Kako se soba sužava, bliži se potencijalna smrt. E ovde vidimo dosta simbolike na kraj života. Ljudi se otvaraju, presabiraju šta su uradili, šta su propustili, iznose svoje greške i priznaju stvari koje do sada nisu mogli. U tom ogoljavanju se i nalazi rešenje svih problema. Ljudi su duboko u sebi krili tajne, želje, strasti, mračne strane ili šta već i samim oslobađanjem ogolili su činjenice i došli nadomak rešenja. U matematici imamo nepoznate. Cilj je pronaći im vrednost. Pomoću onoga što znamo, dolazimo do vrednosti nepoznatih. Što više poznatih elemenata imamo, lakše otkrivamo vrednost nepoznatih. Još jedna odlična simbolika. 

Šta je poenta svega, osim paralele između ljudskog života i matematike. Poenta je u pronalaženju rešenja i uspehu. Ako želiš da uspeš, pronađi rešenja velikih problema, ostvari neki veliki cilj. Ako ceo život posvetiš tome i uspeh dođe, ostvario si se. Ali šta ako ceo život posvetiš nečemu i dođe neko drugi i to ostvari za kratko vreme? Ako vam neko tek tako pokupi slavu. Da li to degradira vas u vašim očima, da li sav vaš rad i trud postaje besmislen? Zavisi od toga da li ste to što radite radili zbog sebe ili zbog drugih. Tri stvari su sigurne. Prva, ako svoj uspeh zasnuješ na laži, ostaćeš neostvaren. Druga, svi želimo da naš uspeh bude primećen. Ne dokazujemo se samo sebi, već i svima ostalima. I treća, koliko god bio inteligentan, genijalan, mudar i odličan u svom poslu, i dalje si čovek koji ima slabosti kao i svako drugi, kao i onaj koji ti nije ravan ni po čemu.

Zanimljivosti:
Kada rešavaju zagonetku sa dva stražara, Sara se poziva na film Labyrinth (1986) u kom istoimeni lik u tumačenju Dženifer Koneli rešava isti problem. Crvena šara na zidovima i interfejs PDA uređaja su potpuno isti kao dijagram na tabli koji pokazuje kako treba spojiti police.

Naj scena:

Igra počinje

Moja ocena: 7/10

Нема коментара:

Постави коментар