понедељак, 28. октобар 2013.

Star Wars (1977)


Star Wars: Episode IV - A New Hope (1977) on IMDb
Alternativni naziv:  Star Wars: Episode IV - A New Hope
Kod nas nazvan: Ratovi zvezda - Nova nada
Žanr: Naučna Fantastika | Fantastika | Avantura | Akcija
Režija: George Lucas
Glumci: Mark Hamill, Harrison Ford, Carrie Fisher...

Priča:
Luk Skajvoker se udružuje sa Džedaj Vitezom, narcisoidnim pilotom, vukijem i dvojicom robota u cilju spašavanja univerzuma od zle Imperije. U isto vreme, oni pokušavaju da spase princezu Leu od zlog Dart Vejdera.

Moj osvrt:
Verovatno ste primetili da danas još nema ankete. Zbog negodovanja izborom i zbog prijavljenih zloupotreba, anketa će biti stopirana neko vreme. Takođe, u narednom periodu videćete nešto drugačiji izbor filmova. Dobićete velike filmove, klasike, dobićete hitove, dobićete vaše preporuke, dobićete Kjubrika, Hičkoka, Bergmana, Skorsezea, Linča itd. i nadam se da ćete biti zadovoljni izborom. U tom izboru sam odlučio krenuti od verovatno najvećeg filma kojeg ne naučna fantastika dala. 

Kada sam prvi put gledao ovaj serijal, krenuo sam redom po epizodama a ne hronološki kako je snimano. To me je onemogućilo u tome da realno sagledam kvalitet cele priče čiji se ipak glavni deo odvija u originalnoj trilogiji. Čekao sam da prođe dovoljno vremena da zaboravim ove filmove tako da moji tekstovi mogu biti što realniji. 


Karakteristično za ovaj Star Wars je to što nas odmah baca u središte priče. Gomila današnjih filmova bi izgubila brdo vremena na to da nas uvede u celu priču. Ovde nije taj slučaj. U nekoliko rečenica na početku i usputnim dijalozima smo dobili veliku istoriju cele ove priče i nije ni čudo što su odlučili praviti prethodnike. Da li su oni zadovoljili, o tome ću kada ih repriziram na tenane. Tema je ovaj film, toga ću se i držati. Tokom celog filma nam se servira neka priča o gomili stvari koje su se već izdešavale. To tako zvuči da neprestano imate želju da ih vidite na ekranu. A opet, sve te stvari ostaju misteriozne celim tokom filma. 

Roboti u filmovima su obavezno predstavljeni kao hladne jedinice za obavljanje određenih poslova, operacija ili čega već. Mnogi filmovi se sa većim ili manjim uspehom igraju sa tim da ove mašine dobiju svest i/ili emocije. Što se tiče emocija, Star Wars nudi nešto šarmantno do krajnjih granica. Naravno ni blizu duboko kao Blade Runner, ali svakako odlično. Roboti ne samo da su emotivni (ili samo tako deluju) već imamo situacije u kojima se oni šale ali i pokazuju naklonost, strah za drage osobe/robote. R2D2 i C3PO su svakako jedan od najboljih primera ovog o čemu pričam. Takođe, mnogi filmovi ubace likove koji su tu da zabave ali i imaju svrhu. Recimo Pacific Rim ima dva naučnika koja treba da zabave mada su meni oni delovali kao dve potpuno idiotske karikature. Ova dva robota su konstantno zabavni ali iako njihovo ponašanje izaziva smeh, njihova uloga je nemerljiva. Zbog konstantnih upadica, šala, gegova, postupaka i strahova, teško je ne gledati ih kao likove ravnopravne ljudima u filmu. 

Nauka je takve prirode da uvek izbacuje magiju iz svoje priče. Dela naučne fantastike se opet oslanjaju na teorije koje nauka daje. Star Wars je spojio na prvi pogled te dve nespojive stvari. Film je objedinio magiju i naučnu fantastiku uzimajući ono najbolje od jednog i drugog. Imamo Silu koja vlada svetom, objedinjuje univerzum i oni koji umeju da je kontrolišu poseduju neverovatnu moć. Bez obzira da li neko imao takvu moć, on mora verovati u nju da bi je pokrenuo. Lep pokazatelj da svako može da krije magiju u sebi. Opet, kad je ova sila u pitanju, i za nju važi ono što sam već napomenuo. Daju nam se samo neki detalji i ostaje da pretpostavimo šta sve ona može proizvesti, kakve sve sposobnosti imaju oni koji upravljanju njome i kako se sve ona može iskoristiti. I jedna i druga strana mogu da upravljaju njom, što prednost daje onima koji bolje vladaju Silom. 

Uslovno rečeno, glavni lik je Luk Skajvoker. Ovo "uslovno rečeno" stoji zato što je karakterizacija svakog lika besprekorna. Sada ću se zadržati samo na Luku. On nije klinac koji poseduje neverovatne magične sposobnosti same od sebe. Previše takvih knjiga sam pročitao, previše filmova pogledao. Ok majstore, imaš te sposobnosti, samo ih skontaj i postaješ najveći ikada. Obično to kontanje bude prilično brzo i to je to. Drugo, on nije fizički dominantan. Recimo u skoro komentarisanom Konanu, istoimeni lik je pokidao neko pleme divljaka i to još kao klinja. To je preterivanje. Lukov lik je neko sa kim može svaki klinja da se identifikuje. Svako može da smatra da u sebi ima nešto posebno. Luk ima svoje sposobnosti ali one su stečene velikim radom i odgovornošću. Magija u njemu nije ono što ga definiše, već osoba takva kakva jeste određuje magiju koju poseduje.  

Mislim da nisam gledao onu staru verziju već sam gledao ovu novu, ispeglanu sa nekolicinom dodatih efekata. Sumnjam da je to peglanje učinilo nepravdu originalu ali ne mislim ni da je znatno unapredilo izgled. Film se sastoji od originalnog, genijalno osmišljenog sveta. Ono što je uradio Tolkin za epsku fantastiku, nešto tako je Star Wars uradio za naučnu. Sve u filmu pokazuje spektar ideja koje više na žalost ne vidimo u filmovima. Da li se radi o okruženju, da li se tu radi o spektru likova i stvorenja, da li su u pitanju građevine, letelice, prevozna sredstva, oružja - sve to ima jedinstven šarm kome je teško odoleti. 

Luk sanja o tome da postane pilot, sanja avanturu a u tome ga sprečavaju obaveze oko održavanja imanja. Kada on dođe već u situaciju da može krenuti u avanturu, on to odbija. Pitanje je zašto to radi? Iz prostog razloga što tu imamo odgovornog dečaka koji poštuje staratelje. U većini slučajeva imamo avanturistu i bežanje u frku gde lik spase svet i trijumfalno pokaže zašto je bezglavo krenuo u nevolje. Ovde je situacija druga. U Lukov život dolazi rat, dolazi smrt, veliki gubitak i kao rezultat svega toga sledi odrastanje. Nije li to najbolniji vid odrastanja? Možda sve ovo do sada što sam napisao zvuči veselo i zvuči kao da je za klince. Nije tako. Dolaskom smrti odlazi sva neozbiljnost i priča postaje upečatljivija.

Kako se film odvija, sve je više priča iz prošlosti, sve je više legendi. U jednom momentu sam se zaista pitao zašto nisu snimili i to, da vidimo sve te scene. Pazite sada koliko su se tada trudili da naprave veliku priču. Danas u filmu nema toliko sadržaja koliko ima u jednom Kenobijevom razgovoru sa Lukom. Šta je danas pojam naučne fantastike? Sudija Dred?!?! Evo, na blogu Filmski Hitovi, premijerno ću vam ispisati ceo scenario tog filma. Evo, potrudio sam se i da ga prevedem: "Sudija Dred i njegova gušter pomoćnica koja je vidovita i izrašće u dobrog ratnika, ulaze u zgradu i ubijaju članove bande koji ničim izazvani prate bivšu prostitutku, a u celu priču su umešane i još neke sudije koje su se prodale za keš koji je zarađen prodajom nove vrste droge". Eto. Ko je gledao taj film, nek nađe da li sam išta propustio. Star Wars da je ostvario svoj puni potencijal sada bi pričali o filmu koji traje barem desetak sati. Sve što Kenobi priča može da bude materijal za vrhunski film. Prethodnici ove trilogije su napravljeni na osnovu toga ali kao što napomenuh, o njima kasnije. 

Ono što upada u oči je ponašanje Luka. Nema tu herojskog preseravanja. Ponaša se impulsivno, kao što bi se ponašao svaki dečak u avanturi. Luk upada u celu priču hrabro ali sa normalnim pristupom i rezonima. Koliko puta ste gledali da neki klinja nadmaši sve bez po muke. Toga ovde nema. Luk će sačekati svoj momenat ali trijumfovaće u nečemu u šta je uložio krvavi rad. Ništa ne pada sa neba, sve se postiže radom. Čak i sila koju on nosi u sebi ne deluje jako u njemu. I za nju će on morati da se bori, da unapređuje svoje sposobnosti kako bi uspeo da je kontroliše. 

Han Solo je fin dodatak družini. Imamo Luka sa kojim priča treba da raste, imamo Kenobija kao vođu i učitelja, kao nekog ko treba da usmeri Luka na pravi put, imamo robote da pomognu i zabave, imamo Leu koja je ovde jedini lik lepšeg pola. Solo je neko ko iskače iz ovog konteksta, ko nije ni na jednoj ni na drugoj strani. Vidimo da je prevarant, vidimo da non stop donosi frku i da ga ona prati, vidimo da ima petlju tako da kvaliteti ovog lika garantuju silnu zabavu. Sa njim i princezom Leom, Star Wars dostavlja jednu romantičnu priču koju romantične komedije kopiraju u beskraj. Imamo dva lika koja se na prvi pogled ne podnose. Svi njihovi dijalozi, sva frka u koju zapadaju im dozvoljavaju da pokažu neku netrpeljivost ali iz te netrpeljivosti jednostavno izbija jedna šarmantna priča i karakteristična povezanost. Hemija između likova je genijalna a nemamo dva lika čiji karakter je isti. To je već majstorstvo ukomponovati. 

Sam rat je predsavljen na jedan zanimljiv način. Prvo imamo samo nagoveštaj kroz uvodnu priču, posle je nekako ceo veseli ton filma uspeo da ga potisne ali kada vidimo jezivu i brutalnu smrt na ekranu, ozbiljnost situacije nas vraća u stvarnost. Snaga neprijatelja se vidi i u jednoj brutalnoj sceni gde oni uništavaju celu planetu. Sama pomisao na to je užasavajuće jeziva. Čitavo postojanje jednog sveta se završava. Čini mi se da je Fon Trirova Melanholija taj kraj predstavila na najbolji mogući način. Još ne mogu da prežalim mlak sadržaj određenog dela tog filma. Elem, sa onim brutalnim vraćanjem u stvarnost i sa tom scenom uništenja, već vidimo neverovatnu snagu neprijatelja. Tu je naravno i legendarni Dart Vejder koji opet pokazuje nešto od svoje moći ali taman toliko da zagolica maštu. 

Zanimljiva mi je i cela priča o sili. Deluje nešto kao religija koje se ljudi odriču. Ako je već u tome spas, ako je to nešto što može doneti blagostanje, zašto se čovek odriče tako nečega. Opet, ne bih išao toliko daleko i rekao da je to sto posto simbolika na religije koje vladaju na ovoj našoj planeti, ali ako se Sila u ovom filmu može koristiti u dobre i loše svrhe, onda je ipak ta sličnost jasna. Ono gde film beži religiji kao takvoj je što nam on zapravo nudi čudo. Vidimo da pojedinci mogu da upravljaju tom silom ali opet, ne vidimo njenu punu moć. To tek dolazi. 

Ono što ima možda najjaču snagu je priča koja prati živote Kenobija i Vejdera. Ne znam koliko vas ima iskustva u bilo kakvom podučavanju ali moram da vam kažem da je prelep osećaj prenositi znanje nekom. Kada taj neko uspe u tome u čemu ste ga učili, to je neminovno i vaš uspeh. Kenobi je imao učenika čiji potencijal je bio nesaglediv. Ako već znamo da je zbog tog učenika propao takav elitni red kao što su Džedaji kojima je Kenobi i pripadao, onda sami zamislite koliki je životni poraz ovog starog čoveka. Ako ste dali nekom sve što znate, ako ste se trudili da najbolje što imate prenesete nekom, zamislite onda kako bi bilo da taj neko svo to znanje i sve što ste mu podarili iskoristi da uništi ono u šta verujete. Kenobi je svakako najvredniji ali i najtragičniji lik ovog filma. On je taj poslednji trag magije i nju on pokušava da prenese na Luka. Da još malo približim njegovu tragediju: zamislite Gospodara Prstena bez čarobnjaka. Isto to samo još gore je Star Wars bez džedaja. 

U odsudnoj bitci, Luk u jednom momentu čuje Kenobijev glas. Nije to magija braćo i sestre, nije to duh Kenobija koji se tu pojavio kako bi Luka usmerio na pravi put. To ću vam najbolje objasniti na sledeći način. Ako neko čita ili ima u planu da čita Mračnu Kulu od Stivena Kinga, može da preskoči ovaj pasus. Spojler nije veliki ali za svaki slučaj preskočite. Kada Roland (glavni lik) prilazi mračnoj kuli, pre ulaska on nabraja imena svih ljudi kojima je zahvalan. Koliko god kritikovali Kinga govoreći da su njegova novija dela loša, Mračna Kula je nešto što opisuje čovekov životni put i pokazuje čovekovu svrhu. Ona je pravo remek-delo šta god ko pričao o njoj. Kada stignete do nekog svog cilja, kada dođete do uspeha, nikada ne zaboravite ljude koji su sebe utkali u vaš uspeh, ljude bez kojih ne biste bili tu gde jeste. Glas koji čuje Luk nije Kenobijev duh, to je poštovanje Kenobija kao učitelja, to je način na koji Luk uključuje Kenobija u svoj uspeh, to je postupak koji Kenobija ustoličava kao učitelja, oca, čoveka čiji put treba pratiti i na kraju, daje njegovom životnom pozivu svrhu i čini ga još većim. Tako se prave velike priče, tako se prave veliki likovi, tako se pravi veliki film.

Zanimljivosti:
Studio je bio nezadovoljan što čubaka nema odeću i hteli su da redizajniraju kostim da bi on imao barem bermude. Nisu korišćeni kaskaderi kada se Luk i Lea prebacuju užetom sa platforme na platformu. Mark Hamil i Keri Fišer su sami snimili tu scenu i to iz jednog pokušaja. U jednom momentu, u scenariju, Sila je zapravo bio kristal koji bi se zvao Kyber crystal. 

Dart Vejder je prvi osmišljeni lik. Alek Ginis (Kenobi) je izjavio kako je njegova ideja bila da njegov lik nastrada u prvom filmu i to iz razloga što mu se film nikako nije dopadao. Čak je i sva pisma obožavaoca Star Warsa bacio ne otvorivši ih. U jednom momentu, Lukas je planirao da Lukovi staratelji budu patuljci. On je lik Han Soloa zasnovao na svom velikom prijatelju, Frensisu Fordu Kopoli. Scenario je započet 1974. Prvi film koji je zaradio $300.000.000. Grudi Keri Fišer su bile zalepljene specijalnom trakom zato što kostim koji je nosila nije dozvoljavao donji veš. Najkraći Star Wars film. U jednom momentu tokom pisanja scenarija, Luk je bio devojčica a Han Solo vanzemaljac. Džejms Erl Džons je pozajmljivao glas Dartu Vejderu ali je tražio da ga ne pominju u spisku glumaca. 

Originalno, Lukas je želeo da Orson Vels pozajmljuje glas Vejderu ali je odustao od toga zato što je Velsov glas prepoznatljiv. Bilo je mnogo problema sa budžetom. Došlo se do cifre od $8.000.000 ali je studio uspeo da izdvoji još $3.000.000. 20th Century Fox je bio ubeđen da će ovaj film biti potpuna katastrofa a zapravo ih je on spasio bankrota. Harison Ford namerno nije naučio svoj dijalog kada se javlja na radio izmišljajući priču kako stražari ne bi ušli u sobu. To je uradio da bi zvučao prirodnije. Snimljena je jedna scena u kojoj Luk promašuje otvor na Zvezdi Smrti. Iako je sve izbačeno vezano za tu scenu, ostala je rečenica "They're coming much faster this time". Scene u pustinji su snimane u Tunisu. 

Lukovo prezime je trebalo biti Starkiller. Scena u kojoj Čubaka zaplaši malog droida je šala koju su osmislili na sceni i Lukas je odlučio da je zadrži u filmu. Ovo je jedini Star Wars film koji je nominovan za oskara. Džejms Erl Džons koji pozajmljuje glas Dartu Vejderu i Dejvid Praus koji ga glumi se nikada nisu sreli. Jedini Star Wars film u kom se ne pojavljuju niti su pomenuti Joda i Palpatin. Harison Ford i Mark Hamil su se često izmotavali tokom snimanja osim kada je tu bio prisutan Alek Ginis. Prvi film naučne fantastike koji je nominovan za oskara. Princeza Lea i Kenobi se zapravo nisu ni sreli u filmu. 

Lukas nije verovao u uspeh ovog filma i nije ni bio na premijeri već je sa svojim prijateljem Spilbergom otišao na Havaje gde su i osmislili Indijanu Džonsa. Dart Vejder se pojavljuje na ukupno 12 minuta tokom filma. Keri Fišer je izjavila kako je svoju glumu zasnovala na glumi Pitera Kašinga koji se takođe pojavljuje u ovom filmu. Većina planeta koje vidimo na filmu su zapravo ofarbane lopte. I C3PO i R2D2 su primljeni u Robotsku Kuću Slavnih.

Naj scena:

Završnica

Moja ocena: 9/10

3 коментара:

  1. Samo sad ukratko legendo.. Ovo u osvrtu sto si napisao me raduje. To se cekalo, drago mi je da si uvazio predloge.

    ОдговориИзбриши
  2. Jes vala... Malo si bio smorio sa onim hororima .:)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ko je rekao da neće biti horora :) Biće ih svakako, samo će biti oni koji spadaju u gore navedenu grupu

      Избриши