Elysium (2013)

Kod nas nazvan: Elizijum
Žanr: Akcija | Naučna Fantastika | Drama | Triler
Režija: Neill Blomkamp
Glumci: Matt Damon, Jodie Foster, Sharlto Copley...

Priča:
2154. svi bogataši žive na svemirskoj stanici dok ostatak populacije živi na uništenoj Zemlji. Čovek kreće na misiju koja bi mogla doneti jednakost između ova dva sveta.

Moj osvrt:
Braćo i sestre, evo nama još jednog filma kreatora veoma dobrog ali vazda precenjenog Distrikta 9. Distrikt 9 je bio uspešan jer je ponudio nešto novo, ponudio je priču koje se do sada niko nije setio i samim tim je sve svoje mane potisnuo u drugi plan. Upravo zbog tih mana on za mene ne može biti vrhunski film. Kad me ubede zašto tehnološki naprednija nacija koja dolazi sa svim svojim naoružanjem, robotima i tehnologijom u impozantnom broju dozvoljava da bude smeštena bukvalno na otpadu i maltretirana od debilnih primeraka ljudske rase, kad me ubede da je normalno da ne istražuju brod koji im visi godinama nad glavom, kad me ubede da je normalno to što nemaju komunikaciju za tim vanzemaljcima, što nemaju npr dogovor da im pomognu da poprave svoj brod i odjebu od zemlje, možda i poverujem da je to vrhunski film. Te stvari su nešto za šta moraš da mi daš osnov. E pa momak, ako ti je to prošlo sa Distriktom 9, ovog puta neće da može. Sa Elisiumom si pokazao da te je opako ukakilo sa prethodnim čedom i da ne možeš da se oslanjaš na to da ti publika gleda kroz prste. Tamo si barem imao dobru ideju, ovde nemaš ništa.

Elem, Zemlja je upropašćena, zaraze i virusi su odradili svoje tako da je zemlja opustošena biljnim svetom. Bogati su se preselili u svemir na Elisium što je neka vrsta svemirskog broda. Naravno, bogati su bahati, među njima ne postoji niko ko bi na bilo kakav simboličan način pomogao nekom siromašnom sa zemlje, niko od njih nikada nije imao poznanika, prijatelja, rođaka nemultimilijardera, niko od njih nikada nije pomogao nekom ko nije u dobroj finansijskoj situaciji, niko od njih nikada ništa nije učinio za civlizaciju. Ne, mi nikada nismo čuli za ljude koji su se obogatili nekim naučnim ili društvenim dostignućem. Ne znamo da npr. postoje pisci koje bi i nemilijarderski svet čitao i učinio ih milijarderima. Ma jooook. Ne znamo da su nemilioneri bitna radna snaga za ove milionere pa koliko toliko treba brinuti o opstanku te radne snage. Bitno je da su bogataši bahati idioti i da će živeti i zarađivati od svog bahatog idiotizma. Blomkamp, sedi jedan. 

Pazite sada i sledeće propuste, ja sam iskreno bio zapanjen glupošću scenarista/režisera. Sav biljni svet je propao na zemlji a na Elisiumu koji je veštačka tvorevina vidimo travu, šume i sve te lepote prirode. Ček ček ček, mogli su da u svemiru naprave okruženje u kom će normalno da funkcionišu biljke i mulitmilijarderi a to nisu mogli da urade na zemlji. Hm, vrlo zanimljivo. Potom, na Elisiumu svako ima mašinu koja leči BUKVALNO SVE. I naravno, mi imamo nekoliko dragih nam likova koji su teško oboleli i koji moraju baš da odu na Elisium da se izleče. Ček ček ček, zašto nisu mogli napraviti brdo ovih mašina i na zemlji. Recimo svaki doca da ima ovu mašinu i ćao zdravo, nema bolesti na svetu. Aaaa da, svet je uništila zaraza. Ček ček ček, zar ove mašine ne leče sve. Na Elisiumu su samo bahati bogataši. Nema naučnika koji bi sve ovo napravili. To indicira da su te mašine stvorene na Zemlji. Hm, ako su mašine stvorene na zemlji zar nisu zaraze onda mogle da se izleče pomoću njih za cirka mesec dana. Eto vam Nila Blomkampa i njegove logike. 

Za razliku od Distrikta 9, priča se napaja dobrom starom patetikom, jer patetika nas je održala - njojzi hvala. Imaš takvu suludu ideju, imaš neki tamo Elisium koji je zamenio zemlju a ti se baviš bolesnom dečicom i moralnim dilemama. Ok, glavnom liku treba izlečenje pa mora da se uvuče na Elisium, nema tu ništa sporno, ali njegova više nego očekivana transformacija u moralnu gromadu koja je spremna da se žrtvuje je klasično patetično bulažnjenje od kojeg se gnušam. Sledeća stvar koja me iritira je ta poetika o jednakosti - ono kao svi imamo ista prava, svi smo jednaki pred Bogom, zakonom itd. Nismo svi jednaki, nemamo svi ista prava, nema pravde na ovom svetu, nismo jednaki pred zakonom jer bi šljam trunuo po ćelijama umesto da se bahati, nismo jednaki ni pred Bogom ako postoji jer bi nas sve stvorio zdrave - pomirite se sa tim i o'ladite više sa tom patetikom. Svet funkcioniše na nejednakostima, inače bi živeli u kamenom dobu dan danas. 

Sam Elisium izgleda velelepno. Ok, postavlja se tu mnogo pitanja kako i šta tu funkcioniše ali to je validno kao i pitanje npr. zašto niko nije istraživao brod u District 9. To je ipak stvar preko koje mogu da pređem jer ne zahtevam to od filma koji ne pretenduje na najviše ocene. Što se tiče Zemlje, gledali ste District 9, ono što vidimo ovde izgleda baš kao taj Distrikt. Ono što moram da pohvalim je kamera. Ne da nisam ljubitelj već ne podnosim drmusanje kamere ali ovde to tek ponekad zasmeta. Ono gde me je film oduševio je način na koji je usnimljena akcija. Kretnja kamere kao i njena rotacija oko događaja ostavljaju odličan utisak. Sami efekti su odlični ali kada se pogleda District 9 koji je imao mizeran budžet na napravio vrhunske efekte, ovde se ništa drugo nije ni očekivalo. 

Šarlito Kopli zaslužuje da posebno bude pomenut. U District 9 on glumi morona koji upadne u gadan problem. Gledao sam ga u još u A-Team filmu gde glumi blentavog genijalca. Kada sam skontao na početku filma da on treba da glumi nekog zajebanog negativca, žestoko sam bio skeptičan. Moram da priznam da nisam imao pravo. Kopli je do samog finala filma odličan. Ne vidite da radi ono što radi samo zbog novca već iz njega izbija čisto ludilo i iskreno zlo. Ok, na kraju je sve to malo isholivudizovano i lov za moć mi je već preveliki kliše, ali generalno, Kopli kao ovaj zlikovac ima plus od mene i svakako pije vodu. Što se tiče ostalih, Dejmon je standardan a Džodi Foster previše teatralna što je svakako posledica loše osmišljenog i šablonski napisanog karaktera.

Cela priča je mogla biti znatno bolja. Recimo švajcarski Cargo je imao solidnu ideju ali se ipak svela na nešto matriksoliko što mi se nije baš dopalo. Ovde se cela priča bazira na bezosećajnim bahatim bogatašima i njihovoj borbi za moć i očuvanje samoživosti, i dobrim, ugroženim siromasima koji samo žele da su zdravi i veseli. Na stranu što su glavni likovi koje pratimo pljačkaši, na stranu što su verovatno svi svetski mozgovi na Elisiumu (po logici stvari). Jednostavno ova drama koja se pravi ne pije vodu i priča nema tu snagu. Sve je to začinjeno brdom patetike koja uvek proizvodi predvidivost. 

Film nije naporan za gledanje ali sam očekivao nešto originalniju priču i barem malo manje vređanja inteligencije. Može da posluži kao zabava ali ništa više od toga. Akcija jeste na vrhunskom nivou, scenografija je povremeno spektakularna, sama ideja ima potencijal ali je prepuna rupa, Šarlito Kopli kao negativac veoma dobar, priča je jedva prosečna a njena izvedba je baš ispodprosečna. Najveći problem su svakako rupe. 

Blomkamp se nije izdigao iznad Distrikta, nije naučio šta može da unapredi već je iskoristio ono što je stekao da nam servira jednu holivudsku priču koju ćemo zaboraviti za par dana.

Zanimljivosti:
Automobil koji Dejmon i Luna voze je modifikovani Nissan GT-R. Za vreme snimanja filma, Šarlito Kopli je nosio tamna sočiva. Radnja se dešava u istoj godini kada i radnja Avatara (2154). Lik koji tumači Džodi Foster je originalno pisan za muškarca.

Naj scena:

Okršaj

Moja ocena: 5/10