Il buono, il brutto, il cattivo. (1966)

Kod nas nazvan: Dobar, loš, zao
Alternativni naziv: The Good, the Bad and the Ugly
Režija: Sergio Leone
Glumci: Eli Wallach, Clint Eastwoodf, Lee Van Cleef...

Priča:
Tri revolveraša različitih karaktera ulaze u trku za zlatom koje je zakopano na udaljenom groblju.

Moj osvrt:
Originalni prevod za ovaj film bi bio Dobar, Loš, Ružan ali bez obzira na tu promenu, ni jedan od ovih naziva ne pogađa tačan karakter likova u filmu. Braćo i sestre, pred vama je film koji možete gledati iznova i nikada vam neće biti dosadan, pred vama je najčuveniji vestern ikada snimljen, pred vama je jedan od najboljih filmova koji ćete pogledati. 

Obično muziku pominjem kada tekst odmakne ali ovde moram početi od nje iz prostog razloga što je Dobar, Loš, Zao nezamisliv bez verovatno najkompletnijeg soundtracka u istoriji. Za ljude koji možda to ne znaju, mada sumnjam da ima takvih, pomenuću da je za muziku zadužen veliki Enio Morikone. On ovde uspeva ono što nikom verovatno nije do sada. Muzika može da najavi opasnost, veseo događaj, da digne adrenalin, da stvori sablasnu atmosferu - tu ništa nije sporno. Bezbroj filmova ima takvu muziku. Morikone odlazi korak dalje. Osim što podiže atmosferu i pojačava scenu, on i muzikom najavljuje karakter - savršenstvo. 

Što sam stariji, sve sam zahtevniji što se tiče filma i sve više pazim na detalje. Tu me je ovaj film odmah pridobio. Način na koji nas upoznaje sa likovima je maestralan. Prvo vidimo grupu revolveraša koji deluju izuzetno opasno. Prepuni su ožiljaka, naoružani i onom na koga su se namerili se ne piše dobro. Oni ulaze u salon i odmah se čuje pucnjava i napolje izleće neko ko ne pripada ovoj grupi, držeći još u ruci ono što je jeo. Odmah znamo da je uvek oprezan, brz na revolveru i užasno opasan kada nekoliko ovakvih likova ide u lov na njega. To je bio zao (ružan). 

Potom, sledećeg lika upravo Morikoneova muzika najavljuje. Ono što čujemo nikako ne sluti na dobro. Fantastična pojava i gluma Li Van Klifa, kao i njegov jeziv, hladan pogled i misteriozan osmeh pojačavaju utisak tako da je jasno kao dan šta ovaj lik nosi sa sobom. Ono što je meni užasno dopadljivo, iako veliki zlikovac, na neki način je čovek od reči, što ga čini specifičnim. Potom upoznajemo lika koji je navodno dobar. U principu on je veoma lukav i inteligentan. Pronašao je sjajan sistem na kojem može da zaradi i primenjuje ga na veoma efikasan način. 

Kada posle nekoliko scena upoznavanja podvučemo crtu, ne možemo reći ni za jednog od ove trojice da je dobar. Surovost jednog smo već videli na delu, za drugog saznajemo iz gomile optužnica a treći ubija likove za koje nismo baš sigurni da li su zaslužili takvu sudbinu i uz to konstantno oslobađa ovog zlog. Zašto onda "dobar, loš, zao"? Tu se Leone odlično igra sa šablonima kinematografije. U svakom bogovetnom filmu moramo da imamo lika koji je pozitivac. Može on usput krasti, kinjiti slabe, šamarati nevine, ojaditi nekog, ali gledaoci na to nikada neće obratiti pažnju. U filmovima je pozitivac pozitivac u onom kontekstu u kom ga gledamo. Ok, ovde smo videli da su sva trojica ubice, samo je nivo detalja koji saznajemo neka razlika, ali ni jedan od likova nije "pozitivac" u pravom smislu te reči. 

Dobar je dobar zato što nam Leone tako kaže. Odvajkada je veo misterije oko nekog lika velika osobina, tako da svog pozitivca Leone upravo pokriva time. Daje mu sve karakteristike koje i današnji negativci imaju. Smrti hladnokrvno gleda u oči, prilično je inteligentan, strašan je strelac. Svaki negativac u drugim filmovima je takav da se trude da nam ih ogade. Leone to radi mnogo šmekerskije. Pođimo od navodno "lošeg". Prvo, Leone je usadio strahovitu inteligenciju u ovog čoveka. Li Van Klifova gluma to naravno savršeno prati. Uprkos tome što svi znaju koliko je opasan, ljudi ga zovu "Anđeoske Oči". Leoneov negativac nije namršten, ne ubija van cilja, ne zadovoljava se bespotrebnim ubijanjem. Ovaj čovek je uvek nasmejan. Na sve to kada dodam da je Van Klif opako dopadljiv (barem meni) lik, ovo je totalna suprotnost od generičkih negativaca. 

Kada je već ružan u pitanju, ovo je prosto rečeno, neverovatno. U jednom momentu čujemo kako je on siledžija, ubica, lopov i vlasnik takvih raznoraznih "titula". A opet, većinu njegovih pojava gledaoc prati smehom. Čovek je pojam zabave iako kompletna bitanga. On je "zao" tj. "ružan" zato što prikazuje najgore moguće ljudske osobine, a opet nam je serviran tako prihvatljivo da bi nam njegova pogibija verovatno najteže i pala. Tu Leone prikazuje moć filma, on nas tera da gledamo likove onako kako je on zamislio. Možda ova rečenica zvuči glupavo, ali sada ću da vam dokažem da to mnogi ne umeju. Recimo kada u generičkim hororima gledamo neke idote koji konstantno ponavljaju gluposti i beže od potencijalnog kasapljenja. Režiser je sigurno hteo da strahujemo za te likove, ali kako su to kompletni moroni, ja ne mogu da se saživim sa njima i obično navijam za glavnog negativca da ih što pre pokosi i skloni mi ih ispred očiju. O tome vam pričam braćo i sestre, retko ko ima ovu moć da vam servira likove na ovakav način.. 

Šta je glavni motiv ove trojice? Naravno novac. Ako pogledamo, u većini filmova koje gledamo pozitivci se vode time da brane zemlju, čast poštenje ili se svete sa velikim razlogom. Ovde i ovaj naš dobar, uključujući i lošeg i zlog imaju samo jedan cilj - doći do novca. Način na koji treba doći do novca ih sve povezuje na neverovatan način. Tu naravno prednjače dobar i loš zbog svoje inteligencije, ali oni i te kako zavise od ovog trećeg, ružnog. Lep pokazatelj da se nikada ne zna ko može da ti u životu zatreba. Kao što rekoh, nema ovde nekog časnog mrsomuđenja. Svi hoće lovu, svi će učiniti sve da dođu do nje. Jednostavno i bez preseravanja. 

Ako još malo zagrebemo u njihove karaktere, videćemo da dobar i loš kao preterano inteligentni postupaju kao surovi profesionalci. Jedini koji pokazuje pregršt emocija je ovaj zao (ružan). Tu upravo leži odgovor u dopadljivosti koju sam već pominjao. Upravo te njegove emocije su prednost dobrog i lošeg. Ok, nije on inteligentan kao pomenuta dvojica ali često se vodi upravo tim prejakim emocijama i to ga nikako ne odvede na dobar put. Upravo to mu bude kamen spoticanja u dolasku do cilja. Još jedan dobar pokazatelj da nekada moraš da zanemariš emocije da bi uspeo. 

Kao što rekoh, mnogo obraćam pažnju na detalje, tako da moram sada da prenesem jedan. U jednoj od scena u logoru, zarobljeni vojnici su naterani da sviraju i pevaju. Ta njihova muzika treba da maskira buku koja dopire iz barake u kojoj neko iz vojske brutalno tuče nekog od zarobljenika. U jednom momentu kamera zumira jednog od likova koji sviraju. Vidi se umorno i izmučeno lice koje zna šta se dešava u toj baraci. Braćo i sestre, iako ovaj čovek ne poznaje drugog čoveka koji trpi bolove, u stanju je da pusti za njim suzu. Iskreno, sada pokušavam da se setim tako nekog čovečnog gesta koji me je ganuo u filmu, i ne ide mi od ruke. Savršen detalj, iako možda nebitan za radnju, ali svakako za mene nezaboravan. 

Kada je sama avantura u pitanju, videćete ovde sve i svašta, i bićete svakako zadovoljni time. Lutanje kroz pustinju, simpatične obračune, ludačke strelce, dobre obrte u radnji, sjajnu dinamiku. Sve je toliko dobro da ovaj film možete gledati lagano pa da traje još tri puta ovoliko. Obično kada su klasici u pitanju, treba dosta strpljenja da bi se odgledali. Ovo mogu da gledam svaki dan i da mi nikada ne dosadi.

Leone se sjajno poigrao i vojskom i svim uzaludnostima rata. U početku on prikazuje gomilu ranjenika, jedva sposobnu vojsku. Posle toga prelazi na lešinare koji ne biraju sredstva. Tek na kraju, dolazi u vojsku koja oslikava sve vojske do sada kroz istoriju. Dve vojske se bore oko jednog mosta. I jedna i druga strana žele taj most netaknut. Savršen pokazatelj besmisla. I jedna i druga strana žele da to ostane netaknuto ali ne žele da zajedno koriste isti most. Takođe, most je odlično uzet kao simbol spajanja. Ako on ovde spaja ipak nešto nespojivo, zašto onda njegova sudbina ne može da bude drugačija. To je zato, braćo i sestre, što ljudi nikada neće videti uzaludnost rata. Uvek će masa biti glupa i pojuriće ne misleći glavom bez koje će na kraju ostati jer izgleda da i ničemu nije ni vredela. 

I onda je došlo finale. Braćo i sestre, ako bih birao najboljih pola sata finala u istoriji kinematografije, Dobar, Loš, Zao bi bez razmišljanja bio na prvom mestu. Zbog toga ova naj scena i jeste celo finale. Pre svega imamo dolazak do groblja. Od momenta kada krene Ecstasy of Gold i Valahova besomučna jurnjava po groblju, pa sve do poslednje Morikoneove odjave filma, mrzelo me je da trepćem. Ovo finale sam odgledao tri puta uzastopno pri čemu sam telefone isključio jer ovo nije zaslužilo nikakvo ometanje. Prvo imamo i muzikom i Valahovom savršenom glumom prenetu frku, ekstazu i ludilo. Potom imamo seriju obrta koji odlično legnu da pripreme finale i onda imamo najbolji revolveraški duel u istoriji filma. Imamo tri suludo dobra strelca. Svaki ima po jedan revolver. Zamislite se u toj situaciji, kada treba da potegnete a ne znate na koga prvo zapucati i ko će prvo zapucati na vas. Morikone je ovo začinio sjajnom muzikom koja diže adrenalin i napetost do krajnjih granica. Ne postoje reči kojim mogu ovo da vam opišem jer nije dobro koliko je dobro. 

Dobar, Loš, Zao je bez konkurencije jedan od najboljih filmova ikada. Realno, za koliko filmova možete reći da nikada više ništa takvo niste gledali.

Zanimljivosti:
U originalu je Van Klif trebao biti "ružan" a Valah "loš" ali je došlo do greške u prevođenju pa su permutovali nazive. Leone je tražio da Valah pokretom vrata pištolj koji mu je vezan za lanac zanese i smesti u ruku. Kada je Valah to probao, udario je Leonea u međunožje pa je ovaj tražio da od tada Valah nosi pištolj za pojasem. Zlato koje je na kraju pronađeno danas bi vredelo $10.975.715,94. Leone je slabo znao engleski a Valah italijanski pa su njih dvojica komunicirali na francuskom. Kada se Valah trgne zbog psa na groblju, to je realna reakcija jer nije znao da će se pas pojaviti tu. 

Istvud nosi isti pončo u svim filmovima o bezimenom. Kada Valah u prodavnici sastavlja pištolj, to je njegova improvizacija jer ništa takvo nije postojalo u scenariju. Sad Hill groblje nije pravo već je napravljeno za potrebe filma. Most je zaista dignut u vazduh. Problem je što je planirano da se taj most digne u vazduh pa kada su to prvi put uradili, zaboravili su obavestiti Leonea pa je vojska ponovo pristala da podigne taj most kako bi ponovo bio dignut u vazduh. U prvih 10 i po minuta filma nema dijaloga. Logor koji je korišćen u filmu je pravi. 

Eli Valah je glumac koji je najzastupljeniji u filmu. Obračun koji vidimo na kraju se naziva "Mexican Standoff". Zbog velike gužve u hotelima u početku snimanja, Istvud i Valah su jedne noći delili isti krevet. Skelet koji je pronađen u pogrešnom sanduku je pravi i pripadao je preminuloj španskoj glumici koja je jednom napisala da će glumiti i posle smrti. Zbog toga je Leone odlučio da njen skelet ubaci u film.

Naj scena:

Finale

Moja ocena: 10/10