From Hell (2001)

Kod nas nazvan: Iz Pakla
Žanr: Kriminalistički | Triler | Horor | Drama
Režija:  Albert Hughes, Allen Hughes
Glumci:  Johnny Depp, Heather Graham, Ian Holm...

Priča:
U Londonu Viktorijanske Ere, čudni detektiv istražuje ubistva Džeka Trboseka.

Moj osvrt:
Najveći plus od mene film ima za samu atmosferu i zbog načina na koji je uslikan. Naziv "From Hell" (Iz Pakla) je nešto što zvuči zaista jezivo. Recimo pisao sam o filmu Devil's Toomb i taj naziv jeste bio odličan ali sadržaj filma ga ničim nije ispratio. Ovde pre svega imamo forsiranje crvene boje koja ili preovladava ili se provlači scenom. Ako dodamo na to da se film najčešće odvija po noći, dobije se još jedna jasna asocijacija na pakao, tamnu stranu, zlo ili šta već. Na sve to, scene su odlično uslikane a i kvalitet zvuka je besprekoran, pogotovu kod scena ubistava gde čujete kako nož prolazi kroz meso i kosti - jezivo. 

Imamo simpatičnog detektiva koji je na žalost napola osmišljen. On voli opijate (ko je rekao Šerlok Holms), i na njima je zbog teške sudbine. Osim što je povremeno domišljat, ovo je sve što znamo o njemu. Prva stvar koja mi se tu ne dopada je ta što on ima kao neke vizije i mi ih povremeno vidimo. Em te vizije ne služe ničemu, em ne izgledaju nikako, em se non stop potencira da su te vizije velika prednost ovog detektiva. Kad sve prođe i izanaliziramo ovu situaciju, jasno je kao dan da su te vizije nepotrebne i da su teška glupost. Prvo osporavaju njegove sposobnosti kao čoveka, drugo ubijaju realnu notu filma. 

Ako film već teži realnosti, čemu mrsomuđenje oko nečeg "paranormalnog" i još na to, sve te scene napraviš tako da ne liče ni na šta. Sledeća stvar koja mi se ne dopada kod ovog detektiva je to što se više ništa ne zna o njemu. Džoni Dep jeste harizmatičan, ali ovde on nema neku veliku mogućnost da pokaže raskošni talenat zato što mu je lik potpuno neodređen. To ne bi bio naročit problem da je u centru filma Džek Trbosek, kao što nije, ili da je i trbosek odrađen do kraja kako valja. O tom čovi nešto kasnije. 

Potencira se na nekoj ljubavnoj priči između ovog detektiva i jedne dame noći. Jasno mi je zašto je to potrebno. Moraš nekako čoveka koji nema šta da izgubi načiniti ranjivim, sve ja to kontam, ali ovo je otišlo malo predaleko i film mi je tu postao neozbiljan. Moglo je ovde da se dođe do nekog rađanja simpatije što bi bilo sasvim dovoljno. Kada kažem da je otišlo predaleko, tu mislim pre svega na patetični kraj prema kojem sam ostao krajnje hladnokrvan. Jednostavno, umesto da više vremena posvetiš temi Trboseka i jezi kojoj ovaj čovek nosi, ti mi serviraš "Zgodnu Ženu" u Viktorijanskoj Engleskoj. Njaa. 

Sada na poslasticu. Film otvara rečenica koju navodno izgovara sam Trbosek a tiče se toga da će ljudi uvideti kako je on zapravo rodio dvadeseti vek. Ovo zvuči jako dobro i naravno podiže moja očekivanja. Kada već kreću ubistva, otvara se misterija. Nije kompleksna, nije nelogična što je svakako veliki plus. Ne ostavlja se njeno rešenje za kraj, ne tuče se gledaoc po ušima sa njom, što je još veći plus. Trbosek ubija dame noći. Ubistva su svirepa i jeziva, potkrepljena opasnim zvučnim efektima. E ovde se javlja jedan problemičak. Ako te dame noći vide da polako jedna po jedna iz grupe bivaju ubijene, trebalo bi da malo kefaju i krenu da se čuvaju. Ali ne, što ih ima manje, to su gluplje. Odbijam da poverujem da nekoliko osoba iz iste grupe može biti ovoliko glupo, pre svega jer nam tako i nisu baš predstavljene. 

E sada, imamo misteriju koja je ok, ali ništa spektakularno. Imamo ljubavnu priču koja je teško slepo crevo ovog filma. Imamo dramu gde se grupa žena treba sačuvati od smrti - e ovo uopšte nije loše ako zanemarimo glupost pojedinih. Kada neka od njih treba da nastrada, ne mrsomudi se puno. Eto ga Trbosek, malo ili nimalo priče, nož, cap, krv, mnogo krvi - i to je to. Te scene su takve da vas ipak nateraju da se naježite kada vidite u kakvoj su situaciji jadne žene. U centru svega toga bi trebao da stoji, pa recimo i da stoji Džek Trbosek. Ponavljam, njegova pojava je spektakularna. Veliki problem je to što on nije dobio priču kakvu zaslužuje. Ako imamo u vidu da on ovde čak i izgovara rečenicu da je rodio dvadeseti vek, ne mogu se oteti utisku da scenaristi baš i nisu razmišljali o ovome. Ok, imamo svirepa ubistva, ali da bi ostavio utisak, trebao je neki smisao, neko spektakularno otkriće, neki kolosalni zaključak. 

Ovde je sam Trbosek samo alat u toj misteriji. Po čemu bi ti majstore bio tako bitan onda ako nisi uradio ništa svojevoljno, nisi smislio ništa epohalno, nisi učinio ništa što mnogi pre tebe nisu. Iako možda zvuči čudno, da se u filmu ispostavilo da on ubija eto tako, svakako bi ostao bolji utisak. Za ovo što je on činio, nije bio čak ni potreban. Možda je ostavio neki rukopis u stilu egzekucija, ali bilo ko drugi je mogao obaviti ovako nešto. Umesto da na kraju izgleda kao teški psihopata, on više deluje kao pogubljeni ludak, a to je ipak nešto što ovom filmu ne mogu da oprostim. 

Iako sam više kritikovao nego hvalio, ovo je svakako simpatičan filmić. Da su se potrudili više oko Trboseka, mogao je ovo biti i spektakularan atmosferični horor. Ovako, ako zanemarimo malo krvoliptanja, imamo pitak romantičan filmić prisupačan svakome. Moralo je ovo mudadžijskije. Džek Trbosek je i dan danas misterija - trebao je tako i biti prikazan.

Zanimljivosti:
Veliki trud je uložen da bi lokacije ubistava delovale realistično, tačnije da bi se reprodukovala ista mesta kao i u stvarim ubistvima. Ne postoje pravi dokazi da su se žrtve zapravo poznavale. Kada je Trbosek ubio poslednju žrtvu, jedan od policajaca je opisao mesto zločina i iste te rečenice su korišćene u filmu. U filmu se ubistva dešavaju mnogo brže (nekoliko dana) nego što su se dešaval u realnom životu (3 meseca).

Naj scena:

Poslednje ubistvo

Moja ocena: 6/10