уторак, 7. мај 2013.

Flight (2012)


Flight (2012) on IMDb
Kod nas nazvan: Let
Žanr: Drama
Režija: Robert Zemeckis
Glumci:  Nadine Velazquez, Denzel Washington, John Goodman...

Priča:
Pilot spašava skoro sve putnike prilikom pada pokvarenog aviona ali istraga tog slučaja otkriva nešto zabrinjavajuće.

Moj osvrt:
Sećate li se kada sam pisao o izvikanom "nit smrdi nit miriše" filmiću Shame. Tu se sve svodilo na sledeće: manite se seksa i pornografije, zanemarujete živote ljudi oko vas, pa čak i najmilijih, bez obzira koliko svi sjebani bili. Ok, imao je taj film uvek odličnog Fasbendera ali van toga, sve ostalo je smešno. Flight je to isto, samo prepakovano u nešto pitkije, ali nešto mnogo rupičastije.  Film otvara buđenje para u hotelskoj sobici, malo sisića, malo guzića, malo pića, malo droge. Ubrzo otkrivamo da je reč o pilotu i stjuardesi. 

Uz tu priču ide jedna od najjadnijih usputnih koju sam video. To je priča o ženi navučenoj na drogu i razvoj tog lika je toliko jadan, da ne mora čak ni da se analizira. Sve što znamo o njoj da joj je majka umrla od raka i to je to. Vidimo je u jednoj sceni kako žarko želi dozu ali hej, posle jednog nesrećnog slučaja ona završava u bolnici i par dana kasnije sve je kao rukom odneseno. Niti postoji želja za drogiranjem, niti postoje više neki tako jaki problemi. Ona se sredila za dan dva, pa je sada čista i može da morališe. Da da, jedan susret i jedno leškaranje u bolničkom krevetu od par dana je sve što je potrebno da se sve u životu zavisnika okrene i da on prekine sa svim sranjima i počne da živi lepo. Buuuuulšiiiiit. Ne bih više o tom liku, nije vredan pažnje niti truda da pišem o njemu. 

Vratimo se ovom pilotu koji voli da cugne malo više. Sledi scena leta koja je za mene jedna od najboljih scena pada aviona. Prosto, ljudi se nisu toliko zamlaćivali efektima spoljašnjosti već vidimo sve što se dešava u pilotskoj kabini i samom avionu. Mi vidimo ono što piloti vide i iako sam film gledao iz udobnosti kreveta, osetio sam opaku nestabilnost jer ono što se vidi kroz prozore aviona deluje zapanjujuće dobro. Napeta atmosfera se sjajno kreira i zaista gledamo jednu spektakularnu scenu iz koje naš piću sklon pilot izlazi kao heroj. Gine 6 ljudi, ostali preživljavaju. Da sve ne bi bilo bajno, sjajno i najlepše na svetu celom, dolazi se do toga da neko mora biti okrivljen za pad aviona. Jasno je kao dan da je kvar uzrokovao pad ali kako se ustanovilo da je naš pilot bio pijan, on može da robija zbog ubistva iz nehata. Ja iskreno ne znam ko može da nasedne na ovu priču. 

Još jednom ponavljam, čovek koji nije kriv za kvar i pad aviona što je i utvrđeno, što je i potrvđeno, što je i dokazano, odgovara za smrt osoba u njemu samo zato što je bio pijan. Hm, ovo me tako neodoljivo podseća na Kamijevog Stranca, samo što je to delo i te kako smisleno, ovaj film je go prosek u najboljem slučaju. Diskreditovanje heroja ide do te mere da svi o spašavanju ovolike grupe ljudi počinju govoriti kao o Božjem delu. Jedina dobra stvar koju ovaj čovek čini u filmu, jedini njegov svetao momenat se pripisuje nekom drugom - iako je dokazano drugačije. Hajde da pričamo o pijanstvu glavnog lika. Svi prijatelji znaju da on pije, ali eto, nikome ne smeta to što je on pijani pilot. Još jednom, svaka čast onom ko nasedne na ovu priču. 

Druga stvar, zašto on pije? Mi samo imamo posledice, razveden je od žene, ne priča sa sinom, sad je u ovom problemu u kom je. Gde je tu uzrok? Ok, hajde da smo malo zaludni, hajde da nas ne zanima uzrok, ali presmešno je to što on u jednoj podužoj sceni, posle nesreće odlučuje da batali piće a bukvalno smešni razlozi ga teraju da ga ponovo uzme. Kreiraju se tako prejadni razlozi da mi zaista nije jasno (ponovo) ko može da popuši ovako nešto. Ali hajde da smo opet zaludni, hajde, neka on samo pije zato što eto tako, neka svi to znaju ali neka ga puštaju da upravlja avionom eto tako, neka i sam zna da mu je trezvenost sve što mu je potrebno za par sati, ali ipak će on ovog minuta da popije nešto. I sada mene treba da potrese što on pije bez ikakvog razloga, što imamo ono američko sranje od patnje za porodicom koju je izgubio zbog tog istog pića, što će umesto da bude heroj biti smatran ubicom. Buuuulšiiiiit. Nigde pameti u ovom filmu. 

Elem, kada već dođe to finalno suđenje, i utvrde se činjenice, dolazi se tu do nekog prelomnog momenta. Kao i kroz ceo film, stvara se neki presmešan i neubedljiv emotivni naboj i opet bez ikakvog razloga naš čova govori ono što govori. Ok, slažem se da je moglo ovde da se kreira nešto što bi ga nateralo na tu priču, ali ovo što je kreirano je prejadno. Čovek je mogao da kaže i "Ne" i "Nije mi poznato" ali on se odlučio za nešto drugo. Zašto - eto tako. Kraj je nafilovan patetikom, kao naučio sam lekciju, kao nisam više heroj iako jesam ali mi je jasno, neću više piti, biću dobar dečak, radiću domaće zadatke, mama i tata će me zvati zlato... Ma daj. Činjenice: čovek je heroj, čovek je teška pijanica bez ikakvog razloga i nije mi jasno kako je uspeo ostati pilot tako dugo (nerealnost), drugi lik u filmu je smešan, kreiran jadno, neubedljivo, njegov obrt smešan i prejadan, sam taj lik ne služi ničemu osim završnoj patetici. 

Umesto da se sve završi u fazonu "ok, heroj si ali si i pijanica, svaka čast za zasluge ali ideš u penziju" ovo je ipak otišlo na drugu stranu i postalo "ljudi, nemojte piti, upropastiće vam život" i "naučio sam svoju lekciju i sad će sve biti kako treba". Ovoliko nelogičnosti, ovoliko smešnih likova, ovoliko neubedljivih odluka i događaj je moralo rezultirati i nižom ocenom. Besprekorna gluma i savršena scena samog leta je ipak podižu gore. Shame i Flight nadam se zatvaraju blokbastere o ovom moralisanju i slanju poruka nama (ne)zabludelima. Još jedno ovakvo neubedljivo trabunjanje i kunem se, mesec dana gledam samo crtane filmove.

Zanimljivosti:
Kada se prvi put pojavi Džon Gudmenov lik u filmu, čuje se pesma Stonsa "Sympathy For The Devil". Ista pesma se pojavljuje u filmu Fallen u kom tumači i on i Denzel Vošington. Pad aviona je zasnovan na stvarnom događaju samo što u stvarnosti obrtanje aviona nije dovelo do toga da je on došao u stabilan položaj. U sceni u kojoj se Nikol drogira čuje se 'Under the Bridge' od Pepersa. Ta pesma govori o iskustvu koje je doživeo vođa benda kada se drogirao ispod mosta u L.A..

Naj scena:

Let

Moja ocena: 5/10

3 коментара:

  1. Ako bas dodje do toga da ces mesec dana gledati samo crtane filmove, onda neka to bude Zmajeva kugla! :D

    ОдговориИзбриши
  2. ocekivanja su mi bila veca pre gledanja ovog filma, btw dobio sam samo mlaku pricicu i zabavu, mogao je film da bude "bomba"
    Denzel ne mari ovde(u principu ne gotivim njegovu glumu), ostali jok!

    ОдговориИзбриши