Blood Diamond (2006)

Kod nas nazvan: Krvavi Dijamant
Žanr: Avantura | Drama | Triler
Režija: Edward Zwick
Glumci: Leonardo DiCaprio, Djimon Hounsou, Jennifer Connelly...

Priča:
Ribolovac kome je sin otet a žena i ćerka u izbegličkom kampu pronalazi veliki dijamant. U potragu za tim kamenom kreću jedan švercer i vojna jedinica.

Moj osvrt:
Blood Diamond je film koji se ubedljivo najbolje bavi temom Afrike. Nas u tzv. razvijenom svetu konstantno bombarduju slikama očaja sa tog kontinenta. Svi smo se nagledali gladne dece, propalih naselja, jadnih uslova za život... Za sve to postoji jedna bolna činjenica - svet zaboli dupe za sve što se dešava tamo. Oni razvijeni kao i uvek koriste situaciju, oni nerazvijeni se kriju iza svoje nemoći. Iskreno ne znam da li neko veruje da svet ne može da pomogne gladnima. To je lako rešiv problem, ali postoji ono pitanje "a šta je tu za mene". Blood Diamond se sa kolosalnim mudima upravo igra tim pitanjima, a sve to je smešteno u veoma pitku radnju. 

Ono što je sjajno, glavešine su praktično sklonjene sa strane. Film se na prvi pogled i ne bavi toliko njima, dok je na drugi pogled jasno da oni stoje iza svega. Ceo film se zapravo bavi čovekom i njegovom upotrebom u ovoj velikoj mašineriji, a fino je prikazano kako koji deo te mašinerije funkcioniše i šta mora da podnese. Krenimo od čoveka čija gluma po meni zaslužuje onog nekadašnjeg oskara koji se dodeljivao i samo još ponekad dodeli vrhunskim glumcima. Govorim o Djimonu Honsuu. Braćo i sestre, naježio sam se dok sam gledao neke scene. 

Ako pogledamo sa stanovišta glavešina, taj batica je najnebitniji lik. On je onaj donji sloj koji samo kopa, čiji život ne vredi ni pišljive pare. Znate šta je najbolje - to je lik sa kojim se svaki običan čovek može identifikovati. Šta vam to govori? Taj prost čovek je predivan u svojoj naivnosti: ne zna da laže, voli svoju porodicu i srećan je onim malo što ima, želi da mu sin jednog dana postane doktor. Genijalno prikazane maštarije prosečnog čoveka koji nema puno a svom detetu želi puno. Kada dođe do toga da njegovoj porodici preti opasnost, Honsu prikazuje takvu glumu da sam pomislio da je sve to već zaista preživeo ili video. 

Drugi bitan lik je taj švercer, bivši ratnik, snalažljivi bata. Sa stanovištva glavešina ovo je bitnije oruđe od onog jadnika. On je operativac koji jeste potrošna roba ali sve dok dobro obavlja posao i nije slabost i/ili opasnost po operacije, on je bitan šraf. Ipak takvi se ne nalaze tako lako. Za tog baticu je zadužen čova koga mnogi potcenjuju. Ok, ne smatram DiKapria kremom, tačnije ne spada mi u onu grupu besmtrnika (Hopkins, Paćino, DeNiro, Fon Sidou, Brando, Ajrons, Spejsi...) Ali čova je odmah ispod njih. Kao i u svakoj ulozi, i ovde pokazuje da je veliki radnik. Ako pogledate savršeno držanje akcenta kroz ceo film, onda povremenu ludost, pa profesionalnost koju pokazuje, dobijete to da vam karakter ovog lika prestavi na dlanu. 

Elem, ovaj čovek se nagledao svega, bio je u ratu i sada obavlja mutne poslove. Zna šta i ko stoji iza svega ali radi to što radi a sve sa ciljem da jednog dana pobegne sa ovog kontinenta. U jednoj sceni u razgovoru sa njegovim nekadašnjim pretpostavljenim, ovaj mu govori da nikada neće napustiti ovaj kontinent. Budimo realni, kada se preživi sve što je ovaj lik preživeo, kada se prođe kroz sve te ratove, sve te stresne i potresne situacije, kada se ima toliko krvi na rukama - nema tu više bega ni od čega. Koliko god bio fizički daleko od mesta tragedije, sama tragedija ostaje u tebi. To je još jedna jaka poruka filma koja se vidi na samom kraju. 

Treći lik je novinarka koja je uz ovu dvojicu pomenutih. Za nju je zadužena Dženifer Koneli, prelepa glumica koju cenim zbog svih kvaliteta koje poseduje. Obično ovako lepe glumice dobijaju uloge zbog svog fizičkog izgleda. To što veze nemaju sa glumom, nije bitno. Konelijeva je odlična u svakoj svojoj ulozi i spada u nekolicinu glumica koje zaista cenim. Elem, ovo je na prvi pogled onaj šablonski novinar koji želi veliku istinu, koji svojim člankom želi zaista učiniti nešto. Međutim, ovo devojče je svesno da su takve situacije samo bajka, tako da kako god izgledalo, ipak ona želi da nečim ostavi trag. Možda na prvi pogled ovaj lik nije toliko bitan, ali ako malo porazmislimo, ona će reći sve najveće istine koje svi ćute i ona u svojim rukama poseduje jedino koliko toliko jako oružje za kontraudarac. 

Kao što rekoh, film se sjajno bavi tom temom Afrike i kroz priče pojedinaca prikazuje jezivu realnost. Najjezivija u filmu je sudbina Solomonovog (Honsu) sina. Tu ćemo na najpotresniji mogući način videti kako se od dece pravi oružje. Prvo se poljuljaju njihova nedovoljno jako formirana stanovišta, potom im se u glavu usadi da su oni veliki, oni donose bitne odluke, oni nose prevagu, potom im se stavlja u ruku oružje a do tog momenta su i sami nesvesni postali opasno oružje u borbi protiv svega razumnog. Što se tiče ovoga, nisam gledao ni jedan ubedljiv film kao ovaj. 

Kada sam pričao o tome kako glavešine koriste sve ove likove, zaboravih pomenuti još jednu stvar. Ako pogledamo ova tri lika, jasno je kao dan da i tu svako svakog koristi. E, tu se postavlja jedno kolosalno bitno pitanje: kada zapravo čovek čini plemenito i dobro delo a da od toga nema ama baš nikakve koristi? Odgovor koji dobijamo od ovog filma je surov: samo onda kada mu ništa više nije preostalo. Blood Diamond je odličan film koji sjajno pokazuje upotrebu čoveka, pokazuje užasno stanje na delu Afrike, pokazuje koliko ljudima zapravo nije stalo. Blood Diamond nije dobio taj naziv zbog boje tog dragog kamena, on je dobio naziv zbog krvi koja se zbog njega proliva.

Zanimljivosti:
Dženifer Koneli je povredila vrat u sceni jurnjave automobilima. Kada Deni Arčer dolazi u Južnu Afriku, dve žene stoje na aerodromu i on prolazi pored njih. Te žene su DiKapriove majka i baka. R.U.F znači Revolutionary United Front. Di Kapriov lik je navodno zasnovan na čoveku koji je bio plaćenik i radio upravo na području Zapadne Afrike.

Naj scena:

Ponovni susret

Moja ocena: 8/10