The Passion of the Christ (2004)

Kod nas nazvan: Stradanje Hristovo
Žanr: Drama
Režija: Mel Gibson
Glumci: Jim Caviezel, Monica Bellucci, Maia Morgenstern...

Priča:
Film prikazuje poslednje sate pre raspeća i samo raspeće Isusa Hrista.

Moj osvrt:
Braćo i sestre, verujem da već znate moj stav prema religiji, ali kroz ovaj prikaz želim da vas ubedim u nekoliko stvari. Pre svega da poštujem svačije mišljenje i opredeljenje osim ekstremnih stavova, a potom želim da se na neki način obratim nerealnim ljudima i njihovim komentarima na ovaj film. Mene kao ateistu ovaj film ni malo ne vređa. Ako neki ateista izađe sa tvrdnjama da je film loš jer se ne poklapa sa njegovim verovanjima, onda čemu uopšte gledanje filmova ako nećeš prihvatiti nešto što je drugačije od onog u šta veruješ. Ako neko ko je ateista izađe i kaže da je ovo hrišćanska propaganda, ja mogu na to samo da kažem da je ovo jedna strana priče u koju možeš da veruješ ili ne. Ako ja kao ateista mogu da kažem da je ovo vrhunski film, mislim da je to dovoljno da potkrepi ove tvrdnje. 

No, prvo o filmu i o pogrešnoj percepciji. Najglasniji kritičari ovog filma ga napljuvaše zato što neke stvari nisu istinite. Verovatno su bili prisutni pa znaju šta je i kako bilo u događajima o kojima postoji toliko različitih izvora i tumačenja. Najubedljiviji njihov argument zašto je film loš je taj da su Jevreji prikazani loše. Ako smatrate da je ovo validna činjenica, kako biste recimo snimili film o drugom svetskom ratu u kom bi glavni akteri bili Hitler i njegova družina? Zašto praviti tako maloumnu i idiotsku generalizaciju? Zašto poistovećivati sve ljude sa nekim ko je činio nešto? A znate šta je zanimljivo, jedna od definitivnih činjenica iz istorije je upravo to izglasavanje gde je oslobođena jedna bitanga umesto Isusa. I to je ta čuvena ubedljiva činjenica. 

Nemam apsolutno ništa ni protiv koga, bez obzira na versku, nacionalnu niti bilo kakvu drugu pripadnost. Jedini protiv kojih jesam su ograničeni idioti koji ne mogu da prihvate tuđe mišljenje. Evo mog ateističkog gledanja na celu ovu temu. Isus je čovek koji je propovedao stvari u koje veruje. Ljudi i tada i sada su se pronašli u tome, našli su neku nadu, našli nešto u šta će verovati. Ja ovde ne da ne vidim ništa loše, nego je ovo čak i dobro. Neću se baviti čudima, u ovakva ne verujem, to ću rado prepustiti vernicima među vama. Znači imamo čoveka koji je svojim stavovima pomogao drugima ne učinivši im nikakvu štetu, već im donevši neki unutrašnji mir, nadu... čak i da su ti stavovi laž, doneli su mnogima dobro. Moja presuda kao ateiste i kao realnog čoveka je da je ovaj dobar čovek nevin. To je istina. 

Sledeća velika istina je da je Mel Gibson veliki... i kao glumac i kao režiser. Evo šta on prikazuje, a šta mi se dopalo. Crkva ismeva i osuđuje Isusa zato što on po njihovom mišljenju bogohuli, smatra sebe za nešto što nije... Čak i da je tako, krivica ovog čoveka ne postoji, a crkva koristi svoj uticaj da u ime religije i Boga čini najgora moguća dela. Braćo i sestre, zar to nije nešto što i danas postoji. I dan danas ako kažete nešto što se ne slaže sa stavovima crkve, ako ih pitate logična pitanja, ne sledi vam ništa dobro, a mnogi svoju sramotu i nedela kriju iza te iste crkve i koriste je kao zaštitu. Pogledajte uopšte šta se u ime Boga radilo kroz istoriju. Ubijani su ljudi zato što nisu hteli da veruju u ono u šta jedna strana veruje. Nije li to korišćenje religije u neke druge svrhe. Problem je što su ljudi ovce kojima je lako zamazati oči. Čika Mel i to pokazuje gde se ljudi prodaju za tamo neke novce samo samo da bi po mišljenju crkve bogohulnik bio osuđen. Bravo za Gibsona. 

Svesni smo da samo retki imaju hrabrost da donesu promene, da prikažu nešto drugačije, novo i težinu svega toga da nose na svojim leđima. Svesni smo da retko ko, ko prati te ljude ima toliko hrabrosti i da čim stvari krenu loše, teško da će ostati uz vođu. To i ovde vidimo. Isusa ne samo da napušta narod već njegovi učenici koji ga se odriču, koji ga prodaju, koji mu ne prilaze... na kraju krajeva imamo i čuvene reči kojima se Isus obraća Bogu i pita ga zašto ga je napustio. To je klasična slika i prilika retkih ljudi koji imaju snage da se bore za svoj cilj. Mnogi su imali problem sa scenama sa Judom gde on vidi čudne stvari. Meni je to sasvim ok jer se tu simbolično vidi kako ga savest muči, kako za njega nema nade i to sve vodi ka onom neminovnom. Još jedna simpatična stvar je i to što je Gibson pokazao da čak i budala vidi Isusovu nevinost, i to je pokazano kroz scene sa kraljem koji nije baš najsrećniji sa glavom. Samo čovek koji je slep od od svoje ograničenosti, nemoći i zla tu ne vidi šta se dešava. 

Ono što je prikazano možda i najbolje u svetu filma, to je fizička patnja koju vidimo. Neću pričati o jezivim scenama u kojim Isusa bičuju, jer to je užasno teško za gledanje. Iskreno, da niste tražili ovaj prikaz, nikada više film ne bih ni pogledao. Čak i scene kada Isusa vuku u lancima deluju jezivo a sam zveket tih lanaca je mučan za mene kao gledaoca. Skoro od prvog do poslednjeg momenta film je klasični udarac u stomak koji se jedva izdržava. Za ljude koji misle da je ovo preterivanje sledi pitanje: Kako se zove ovaj film... da... Hristove patnje. Ok, shvatam, svi žele ono lepo videti, uskrsnuće, pobedu dobrote... ali zar je to dovoljno da se patnje kroz koje je prošao ovaj čovek zaborave. Pogotovu su mi tu nejasni vernici koji smatraju da je ovo preterivanje... Ok, niko ne može 100% tvrditi šta se i kako desilo, ali upravo ovim Gibson želi da skrene pažnju i na nešto što ljudi zaboravljaju, za nešto što i vernici primaju zdravo za gotovo, a to je stradanje čoveka koji im je doneo nešto u šta veruju. 

Imamo ovde i usrksnuće, ali braćo i sestre, ono ne može da popravi jezu koja vam je pretnodno doneta. Zašto? Zato što konačna pobeda nad lošim, nad zlom ne postoji, zato što i danas imamo budale koje drugima žele zlo... Ne može jedno čudo nikako da izbriše gomile nedela. To je genijalno recimo i zbog biblijske priče o Jovu, gde Bog kako bi pokazao da čovek može da mu bude odan do krajnjih granica, ubija Jovu celu porodicu i dokazuje da mu je Jov i dalje odan, da mu se moli. Potom mu Bog daje nove članove porodice. Ova tralalala lepa verzija koju svi očekuju od ovog filma bi se na priči o Jovu oslikala tako da je Jov sada srećan i sasvim ok, da ne pati za tolikim ranije pobijenim članovima porodice, jer eto, sada ima nove... Iskreno, mislite li da je to moguće, da neko eto tako preboli ovako nešto? U tome je genijalnost ovog filma jer Isus nije usrksao zbog ljudi, već je zbog njih stradao. 

Ono što je zanimljivo, Gibson se odlučio i na fizički prikaz Satane. Pre svega, vidi se da je ta pojava bespolna, ne možete da odredite da li je muško ili žensko. Potom imamo dve scene koje smatram genijalnim iz sledeće činjenice. Ispravite me ako grešim, ali po Bibliji Satana se trudi da čoveka odvede na krivi put, ali i on u isto vreme kažnjava grešne. Prva ključna scena je na početku i u njoj Isus razgovara sa nečastivim gde ovaj pokušava da Poljulja Isusovo verovanje. A na kraju imamo scenu u kojoj se ovaj lik prikazuje kao neko ko donosi na neki način kaznu grešnima. 

Možda sam dosta puta odlutao od filma u ovom prikazu, ali tema je takva da jednostavno ne dozvoljava konstantnu koncentraciju na film. Naj scenu neću birati jer ceo film je jedna užasno velika patnja dobrog, nevinog čoveka.

Zanimljivosti:
Gibsonova ideja je bila da ne ubaci prevod u film, da ga pusti na armejskom a da dela likova govore za sebe. Međutim kasnije je promenio odluku. Kavizel je dva puta zaista bio udaren bičem i jednom je iščašio rame. Film je imao najveću predprodaju karata u istoriji. Posle snimanja ovog filma, mnogi članovi glumačke i filmske ekipe su prešli u Katoličanstvo.

Moja ocena: 9/10