Gladiator (2000)

Kod nas nazvan: Gladijator
Žanr: Akcija | Avantura | Drama
Režija: Ridley Scott
Glumci: Russell Crowe, Joaquin Phoenix, Connie Nielsen...

Priča:
Rimski general otkriva izdaju pa čak i sam biva izdat. Pošto mu ubijaju ženu i dete, on završava kao gladijator...

Moj osvrt:
Braćo i sestre, repriziranje ovog filma je i te kako prijalo jer tek sada sam svestan o kakvom remek delu je reč. Ovo je doktorski primer kako napraviti savršen uslovno rečeno politički film, kako napraviti savršenu karakterizaciju i kako je staviti u službu cele priče a priču samu začiniti i ličnim stvarima likova. Počnimo od jednog od najbolje napravljenih herojskih likova u istoriji kinematografije. Maksimus je bez ikakve sumnje posle bezimenog lika iz filma Heroj koji tumači Džet Li najveće oličenje heroja u svetu filma. Svakako je simpatičniji i dopadljiviji od lika koji tumači Li ali ne bih ih poredio jer sam lik iz Heroja je nešto kompleksniji. Problem je što njegov gubitak nije prikazan kao Maksimusov u ovom filmu pa ljudi možda ne shvataju u čemu je veličina tog lika. U svakom slučaju ovo je tekst o Gladijatoru i hajde da se bavimo Maksimusom. 

Odmah je jasno kakav odnos sa svojim ljudima ima i kakav uticaj širi. On jaše sa njima u boj. Priznaćete da je drugačije kada vođa jaše sa svojom vojskom i ispred nje nego kada on sedi u pozadini i naređuje juriš. Odlično je to što je napravljen prilično prizemno i vidi se da je uprkos svemu on običan i dobar čovek. Blizak je sa svojim saborcima, u  njima gleda pre svega ljude, ratuje za više ciljeve ali pre svega želi kući. Tu imamo jednu genijalnu scenicu koja se ponavlja tokom filma a to su kratki prikazi njegovih osećaja kada je dom u pitanju. On rukama prolazi kroz žito koje se njiše na vetru, vidi vrata svog doma... To je savršeno iz prostog razloga što svako od nas, koliko god bio daleko od tog mesta, uvek pamti neki detalj ne samo iz doma već iz svakog mesta koja su nam draga, bilo da je to karakterističan miris za to mesto, neki detalj iz prirode, građevina... 

Pored Maksimusa imamo i lik glavnog negativca, Komodusa u izvođenju savršeno odvratnog Joakima Finiksa. Bez konkurencije jedan od najbolje osmišljenih negativaca. Pre svega njega je definisao odnos sa ocem. Taj odnos je bio predaleko od onog što je Komodus želeo. Tu imamo jednu kratku ali savršenu scenu razgovora između njih dvojice. Guma velikog Ričarda Harisa tu dolazi do izražaja i nema teorije ostati ravnodušan na ovako savršeno osmišljenu emotivnu scenu. Iako je kratka, iz nje vidite i više nego dovoljno razloga za stvaranje čudovišta koje je Komodus postao. Elem, Komodus je zbog takvog odnosa gradio sebe najbolje što je umeo a sve u cilju da učini oca ponosnim. U nedostatku očeve ljubavi lik traži ljubav od svih ostalih, neretko priča o tome kako neko treba/mora da ga voli i to mu je glavna preokupacija. Dolazi do apsolutne moći i šta radi... sve suprotno od onoga što bi šablonski napravljeni likovi uradili. Pre svega želi pažnju, želi da napravi nešto veliko zbog čega će ga narod voleti. Želi da bude upamćen po delanju i promenama ne shvatajući da nedelanje ili činjenica da neće ništa promeniti i nije tako loša. Iako je ovaj lik psihički nestabilan, on nije budala kakve nam obično serviraju kada su ovakve osobe u pitanju. 

Jasno se vidi manipulacija naroda kojoj on pribegava. Tu se jasno vidi ono što i danas ljudi na vlasti primenjuju, daj narodu šarenu lažu, skreni im pogled sa gorućeg problema tako što ćeš im dati hranu za oči i stomak. Lepo je prikazan i taj lak način manipulacije gde masa očas posla promeni mišljenje i potvrđena je dobra stara "narod je glup, pojedinac je pametan". Uz sve ovo, dosta se film poigrava sa njegovom seksualnošću. Možda to nije naročito bitno za samu priču ali ta perverznost je ovom liku dala sasvim novu dimenziju. Ono što je film lepo prikazao je činjenica da se rađaš kao vođa. Imamo Komodusa koji je teoretičar, pametan je, dobar borac koji se na sve načine trudi da postigne to da ga ljudi prate i vole, dok sa druge strane imamo Maksimusa kome ne treba mnogo da zadobije i vojnike, gladijatore i narod uopšte. Takve stvari se ne mogu naučiti, sa tim se rodiš i predodređen si za tako nešto. Jedino pitanje koje se tu postavlja je to da li želiš da vodiš ljude. Maksimus je navikao na tako nešto, Komodusu to nije prirodno stanje. 

Da film ima muda, i to silna muda pokazuje surovi događaj koji je opet jedinstven na svoj način. Kažem da ima muda jer dostavlja opako jezivu, šokantnu scenu. E sada, u većini filmova ta scena budi želju za osvetom i ceo film se svodi na osvetu. Retko koji film prikazuje pravo stanje svesti lika koji gubi ovako mnogo. Gladijator je tu otišao korak dalje. Maksimusov gubitak je takav da on gubi želju za postojanjem. Njega ne vodi osveta sve dok on ne dođe do mogućnosti da je sprovede, ali i tada on pre svega gleda neki viši cilj. To ga čini herojem. Najvećim mogućim gubitkom koji čovek može imati, Maksimus gubi smisao u životu, postaje prazan, nema cilj. To se najbolje vidi u njegovim borbama. Mnogi kažu da je nerealno koliko je on dobar u ringu. Hajde ovako: videli smo u prvoj borbi da on nije nerealno jak ratnik, ali da ume da vodi ljude. U toj borbi mu njegov vojnik spašava život i Ridli Skot je ovde zauzdao očekviano ratničko preseravanje heroja. Međutim kao general koji je u nebrojeno pobeda jahao rame uz rame sa svojim ratnicima on je prebogat ratničkim iskustvom i sposobnostima. Možda to u areni nije dovoljno, ali ne treba zaboraviti da on više nema šta da izgubi, da je prepun besa i jednostavno ne plaši se smrti. Veliki ratnik koji nema šta da izgubi, koji nema strah od smrti... zar to nije dovoljna prednost u ringu. Napomenuću samo da su sve borbe odlične. Ne traju dugo, nema preseravanja od matriksolikih vratolomija već samo brutalna i surova gladijatorska borba. 

Maksimusova veličina se vidi u još jednoj stvari a to je njegova besprekorna odanost Rimu, čak i kada ga je taj isti Rim izdao. To se najbolje vidi u odlaganju osvete. Dobio je priliku i ako se iko pitao da li je on tu osvetu odložio zbog klinje koji se tu pojavio, zapitajte se ponovo. On i u momentima kada ništa nije ostalo za njega prelama da treba da održi reč datu starom kralju, da Rimu dozvoli napredak a to nikako ne bi uspeo kao ubica Cezara, tada već voljenog vođe. Morao je da osvoji narod kako bi nejgova dela imala uticaja. Sećate li se kada sam pisao o Cloud Atlasu i njegovom prodavanju muda za bubrege kako mali gest ima veliki uticaj na budućnost bla bla bla. Naravno tamo to ili nije ni bilo ništa specijalno ili nije ni imalo logike. E, ono što je ovde uradio Maksimus a pogotovu ono što u filmu Heroj radi taj bezimeni heroj, to su dela koja utiču na budućnost. Lepo je rekao Maksimus u jednom delu filma, "ono što činimo, odjekuje u večnost". Naravno Gladijator to i dostavlja, Cloud Atlas samo prodaje muda za bubrege. Heroj je pokazao koliko odlukom možeš da utičeš na buduće događaje. Zbog odluke bezimenog da ne ubije generala koji mu je pobio sve što je imao, Kina je postala sila jer je u nameri tog generala da ujedini celu Kinu bezimeni video viši cilj od svoje osvete. Taj gest je povezao sve uslove da Kina postane to što jeste. Mi to ne vidimo, ali znamo. U Gladijatoru mi sve vidimo. Nije ovo priča o jednom čoveku i njegovoj teškoj sudbini. Ona je samo utkana u ovu glavnu. 

Film se bavi višim pitanjima. Imamo pregršt scena vezanih sa političku scenu Rima. Gleda se koja strana će prevladati, ko će voditi Rim u kakvu budućnost. Da bi se sve poklopilo najbolje po Rim, najveću ulogu je imao čovek čije ime neće ostati upamćeno kako zaslužuje. To je zapravo sav smisao heroja, viši cilj je iznad svega. Gladijator, general, strašan ratnik, veliki čovek, on je povezao sve. Ne pomenuh maestralnog Kroua čiji će Maksimus svakako ostati jedna od najbolje odglumljenih uloga ikada na filmu. Film po meni nema ni jednu manu vrednu pominjanja ali evo jedne stvari koja mi se baš nije svidela. Na kraju filma, Lusila drži govor o tome koliko je Maksimus veliki ratnik. Ona koja ceo film ćuti u strahu na kraju kada je neko drugi završio glavni posao osorno i hrabro drži govor o Maksimusovoj veličini i to je probudilo u meni želju da je neko žestoko opali preko usta. Sve to što ona priča, odlično se vidi i bez tog govora, i kada treba u miru i tišini da se prepustimo snazi te scene, ona izlazi i laprda i scena počinje da vuče na petetiku. Eto, to je taj jedan jedini detalj koji im baš nije trebao. 

Pri kraju, moram pomenuti savršenstvo muzike koja na najbolji način oslika atmosferu. Za kompoziciju je zadužen Hans Cimer. Moram pomenuti i jedan od najupečatljivijih ženskih vokala. Ko je gledao film Mist siguran sam da mu je prva pomsiao Host of Seraphim pesma grupe Dead can Dance. Vokal koji to peva i vokal koji se čuje ovde u filmu je Lisa Džerard i ona je bila ko-kompozitor. Na kraju moram da pomenem kako je ovaj film pokazao moje tanko znanje na početku rada ovog bloga jer lagano posle prvog gledanja nisam primetio toliko genijalnih stvari u njemu. Drago mi je da sam ga reprizirao jer Gladijator je bez ikakve sumnje jedno od najvećih dostignuća sedme umetnosti i kruna stvaralaštva velikog Ridlija Skota.

Zanimljivosti:
Snimanje Gladijatora je započeto 5 meseci posle završetka snimanja filma Insider. Za taj film, Rasel Krou se ugojio oko 20kg a do početka snimanja ovog filma on je skinuo svu tu suvišnu masu tako što je radio uobičajene poslove na njegovoj farmi u Australiji. Oliver Rid je doživeo srčani udar za vreme snimanja i preminuo je. Mnoge scene su snimane sa dublerima koji su nosili masku izrađenu po Ridovom licu uz poprilično korišćenje senki i snimanja iz različitih uglova. 

U scenama snimanim u Koloseumu, samo donji nivo je bio popunjen ljudima. Svi ostali nivoi su popunjeni specijalnim efektima. Povrede koje Maksimus zadobija posle prve bitke su realne. Konj je zbacio Kroua koji je pao na granje koje mu je povredilo lice. Glavna uloga je trebala biti poverena Melu Gibsonu ali ju je on odbio zato što je smatrao da je previše star za nju. U tom momentu on je imao 43 godine. Kada je posetio pravi Koloseum, Skot je izjavio da je ta građevina mala pa je za potrebe filma kreirana drugačija varijanta. Tokom snimanja, Krou je slomio stopalo, kuk i povredio oba bicepsa. Krou kaže da mu je ovo omiljeni film koji je snimio u Americi a Maksimus mu je omiljena uloga. Na Maksimusovoj tetovaži piše "SPQR" što je skraćenica za "Senatus Populusque Romanus," i što se prevodi kao "rimski senat i ljudi". U jednoj sceni Maksimus se trebao boriti protiv nosoroga ali kako je nemoguće bilo trenirati tu životinju a CGI efekti je nisu mogli realno predstaviti, odustali su od ove ideje. 

Krou je konstantno imao problem sa scenariom i često je napuštao set kada mu se ne bi svidele stvari vezane za njegov lik. Čak je i scenaristi zbog rečenice "u ovom ili sledećem životu, imaću svoju osvetu" rekao "tvoje rečenice su smeće, ali ja sam najveći glumac na svetu i kada ih izgovorm, čak i to smeće može da zvuči dobro". Ričard Haris je ignorisao promene u scenariju jer nije mogao ponovo da uči svoje rečenice. U stvarnosti, Maksimus je umro od kuge a Komodus je napustio tron voljen od vojske i nižih klasa. Obrve Dejvida Hemingsa su zaista njegove, samo su ofarbane za potrebe filma. 24 kočije su napravljene za potrebe filma ali na filmu se vidi samo 6 njih. Tokom snimanja, Krou je postao blizak prijatelj sa Ričardom Harisom dok se sa Ridom nije tako dobro slagao pa je jednom za malo došlo i do tuče.

Naj scena: 

"My name is Maximus Decimus Meridius, commander of the Armies of the North, General of the Felix Legions and loyal servant to the TRUE emperor, Marcus Aurelius. Father to a murdered son, husband to a murdered wife. And I will have my vengeance, in this life or the next. "

Moja ocena: 10/10