Noroi (2005)

Alternativni naziv: Noroi: The Curse
Žanr: Horor
Režija: Kôji Shiraishi
Glumci: Jin Muraki, Rio Kanno, Tomono Kuga ...

Priča:
Čovek koji pravi dokumentarce istražuje naizgled nepovezane paranormalne slučajeve a svi oni vode ka legendi o drevnom demonu...

Moj osvrt:
Ono što su Paranormal Activity i [Rec] mogli biti, ono o čemu Paranormalni nastavci i Grave Encounters mogu da sanjaju, rame u rame uz The Blair Witch project od koga je čak možda i bolji je Noroi. Imamo standardni uvod o liku koji snima paranormalne događaje i prati priče iz naroda. Na početku svih današnjih horora na ovu temu imamo priču da su ovo pronađeni snimci a da likovi sa filma nikada nisu pronađeni bla bla bla. Ono što nam prikažu je i više nego dovoljno da prevrnemo očima potpuno ravnodušni. Noroi je ipak pravljen pre svega da bude film i taj uvod je neuporedivo kvalitetniji od onog što obično vidimo. 

Ovde vidimo simpatičnog novinara koji može da vas ubedi da je ozbiljan novinar. Recimo u Grave Encounters vidimo "fak jea" idiota koji izgleda kao da je deo pinkovske elite novinara koji ne da ne može da vas ubedi da zna to što radi, već vam je jasno da je manekenstvo jedino čime on može da se bavi. Vidimo i neke snimke koji su povezani za samu priču i vidimo događaje koji su epilog cele priče. Prilično realistično i dovoljno vas zainteresuje da rado nastavljate da gledate film. Ono što je dobro, film polako gradi priču. Kreće od toga da jedna žena kaže da čuje glasove beba i priča se polako kalemi na to. E sada, pogledajte Paranormal Activity I recimo. Tu imamo neku malu pričicu i to je to. Ne vidi se ni razlog, ni temelj cele priče. Eto tako, neki demon proganja devojku i to je to. Taj film je čak i sasvim ok, ali pogledajmo nastavke. Priča ne postoji, samo imamo snimke nekih tamo čudnih događaja. Ovde nam se polako gradi priča, dodaju nam se čudni događaji pri čemu nemamo blage veze zašto se oni dešavaju niti čemu vode. Što je još luđe, imamo nekoliko tih sablasnih slučajeva koji naizgled ne deluju povezano. 

Svaki od tih slučajeva se grade dajući malo po malo gledaocu i samim tim gradeći i likove. Recimo u drugom delu Paranormalne Aktivnosti vidimo savršeno izgrađen lik creva za prečišćavanje bazena. Realno svi ostali su zanemarljivi. Što se tiče tog građenja priče, [Rec] je mogao ostaviti mnogo bolji utisak da nije gradio tu priču u zadnjih petnaestak minuta. I takav, on je dobar, ali mogao je biti mnogo bolji. Što se tiče horor elemenata, Noroi vam tek povremeno nudi nešto čudno, zastrašujuće i šokantno. Time upravo doprinosi većoj realnosti priče a kada vam nešto dostavi, to je već majstorski odrađeno. To bude ili realan čudan događaj ili nešto šokantno i jezivo a šta god da se desi, prilično je logično za celu priču. Eto npr. u Paranormalnoj dvojci crevo u bazenu se pomeralo eto zato. Verovatno da bi jedan slabije pročišćen deo bazena izazvao kožno oboljenje kod ljudi koji plivaju - kako zajebano zao demon i veliki poznavalac dermatologije. 

Noroi zbog te devize "manje je više" stvori atmosferu konstante pretnje i samim tim scene postaju napetije. U Paranormalnoj aktivnosti smo znali da je pomeranje stvari/idiota jedino što može da se desi. Ovde će vam milion stvari padati na pamet jer ta konstantna pretnja vam budi beskraj opcija koje mogu da se dese. Kada se već pravi horor sa nekim tamo demonom, potkrepi priču o njemu. Recimo Paranormalna jedinica je mogla da malo proširi priču o tom demonu, da neku bolesnu legendu podeli sa gledaocima. Noroi tu  postavlja domaći zadatak. Ne samo da imamo celu pozadinsku priču o tom demonu, imamo priču i o narodim verovanjima i tradicijama vezanih za njega. Ne čini li to opasnost u filmu jezivijom kada znate toliko perveznih detalja o njoj? 

Još jedna stvar vezana za te horor elemente su detalji. Vidi se da ljudi znaju da naprave dobru stvar. Ne moraš da prikazuješ karakondžule niti da praviš specijalno zamračenu scenu da bi preplašio nekog. Ovde imamo toliko savršenih detalja da je to za svaku pohvalu. Evo jednog (mali spoiler): novinar se (u po bela dana) oprašta od žene i njene ćerkice pri čemu njih dve mašu. U tom momentu kamera se približi njima dvema kako bi vam osmeh preslatke devojčice još više pao u oči i tada se slika zamrzne i pojavi se poruka "umrle su dva dana kasnije". Kakav je to hladan tuš. O takvim bolesno jezivim detaljima vam pričam, braćo i sestre. Jedina stvar koja mi se nije dopala je lik vidovnjaka. Ne smeta mi njegova vidovitost, tj taj neki predosećaj nesreće koji ima, ali mi je lik delovao užasno iritantno. Mogao je pre biti to neki lik kao onaj čudni bata iz Kocke (Cube), lakše bi ga bilo svariti. Ovako mi je povremeno ubijao ozbiljnost priče i delimično kvario atmosferu. 

Sve te priče koje se grade vode ka jednoj. Ne pamtim kada sam gledao horor sa ovako kompletnom i kompleksnom pričom. Praktično je svaki detalj bitan i svaki delić priče vodi ka jezivom finalnom kolažu. Kada uporedite Paranormal Activity i njihovog demona o kom sve što znamo je da voli da trese šerpe i mrda crevo po bazenu, jasno vam je da je ovo ipak pravljeno da bude film, da ima temelj, da je jeziv horor, da ima likove, da ima priču po kojoj može knjiga da se napiše. Vidim mnoge komentare kako je ovo spor, prazan i dosadan film. Verovatno poklonici Paranormalnih Aktivnosti ne mogu da podnesu nešto gde treba uključiti mozak, nešto gde imamo dobro iskarakterisane likove, nešto što zapravo ima priču. Takvi neka uživaju u lupanju šerpa, mrdanju creva kroz bazen, osluškivanju da li je nešto šušnulo - ja ipak volim da gledam film, a remek delo Noroi za razliku od pomenutog smeća to svakako jeste.

Zanimljivosti:
Film ima alternativni kraj (koji sam ja i gledao) u kom na vidimo šta se desilo kada se Kobajaši osvestio posle udarca u glavu.

Naj scena:

Jurcanje kroz šumu. Scena koja je dosta toga povezala a uz to je i prilično jeziva. Podseća donekle na scene iz čuvene Veštice iz Blera. I sam kraj je odličan ali sam tu scenu za razliku od ove pretpostavio.

Moja ocena: 8/10