La casa dalle finestre che ridono (1976)

Alternativni naziv: The House of the Laughing Windows
Žanr: Misterija | Triler | Horor
Režija: Pupi Avati
Glumci: Lino Capolicchio, Francesca Marciano, Gianni Cavina...

Priča:
Stefano je unajmljen od strane gradonačelnika jednog malog mesta da restaurira fresku Sv. Sebastiana koju je naslikao mentalno poremećeni slikar Buono Lenjani. Ubrzo, Stefano dobija pretnje da ostavi fresku i da ide iz mesta a zatim kreće i serija čudnih događaja.

Moj osvrt:
Braćo i sestre, pred vama je još jedno remek delo koje vam je lako moglo proći ispod radara. Ovo je toliko dobro napravljen film da mi nije jasno kako do sada već nema kultni status. Film otvara ubistvo gde čujemo krike osobe i vidimo način na koji je ubijena a zatim čujemo i glas koji priča o bojama i onome šta one znače za njega. Lako je shvatiti da to priča slikar ali ono što priča em zvuči jezivo, em postavlja dobar temelj za bilo kakvu priču o toj osobi. 

Sama freska koju treba restaurirati deluje prilično intrigantno i iz nje se vidi povezanost sa ubistvom sa početka filma. To ne samo da može da predstavlja ubicin modus operandi već opet otvara mnoge mogućnosti za razvoj priče. Stefano ubrzo dobija pretnje da napusti ovaj posao i vrati se nazad. Pretnje dobija telefonskim putem i glas koji se čuje je jeziv. Takođe, poznanik želi da mu kaže nešto što nije za svačije uši. Pogledajte šta sam vam do sada napričao, a to je tek sam početak ovog remek dela. Film lagano otvara pitanje za pitanjem i jasno je kao dan da ovde priča nije tako jednostavna. 

Kada film već postavi takvu misteriju i otvori vam gomilu pitanja, on onda ubacuje već čudne stvari zbog kojih gledalac kreće da sumnja u/na sve i svašta. Recimo u maestralnom Wicker Man-u imamo situaciju gde stranac dolazi u malo mesto ali likovi se tamo ponašaju izuzetno čudno. Ovde imamo nešto sasvim drugačije. Likovi su potpuno obični i to samo dodatno komplikuje situaciju. Naporedo sa pričom o samoj misteriji, razvija se priča i o slikaru koji je naslikao onu fresku. Bukvalno dve savršeno odrađene priče teku celim filmom, prepliću se dok se na kraju ne sklope u jednu, i to kakvu priču. 

Elem, kako već rekoh kada misterija i taj detektivski deo dođu do nekog vrhunca, ubacuje se malo čudnih stvari, malo likova koji možda i nose neku sumnju. Što se tiče likova, to se radi na veoma pametan način. Kao što rekoh, nisu čudni, ali za svaki od njih nam se daje neki detalj koji otvara sumnju. E sad, kada sam gledao Crvenkapicu tu sam našao baš odličan primer kako se ovo ne radi. Znamo boju očiju krivca i potom kamera se kao slučajno fokusira na svačije oči po nekoliko puta. Saberete 2 i 2 i jasno vam je čije oči nisu prikazane. Ovde je svakom liku dat neki detaljčić koji može da ga tereti da je možda uključen u celu ovu priču i zbog toga ne znate više na šta i na koga da sumnjate. E kada vam film uključi ove likove, onda vam servira i neke sablasne događaje koji vam  otvore još više pitanja. Dok se kreira misterija i uvode likovi, nikako se ne vidi neka pretnja ovom našem glavnom liku. Tek ovde, kada kreću neke sablasne stvari da se dešavaju, kako se na neka pitanja otvaraju odgovori, Stefano zaista dolazi u opasnost. 

Ono što je zapanjujuće je da je u celoj ovoj priči sve smišljeno do savršenstva... i priča koja je pokretač ovog što se dešava, i likovi koji su sve to pokrenuli, i uzrok zbog čega se dešava i suluda ideja, i motivi... sve nam je dato na dlanu i to je nešto što današnji filmovi definitivno nemaju. Najbolji dokaz da je sve to smišljeno genijalno je taj da na kraju imamo šokantan kraj, mali obrt a da opet sve deluje savšreno logično, da otvara oči i oduševljava u svojoj šokantnosti i temeljnosti. Zvuk je iskorišćen do savršenstva. Sve scene deluju užasno realno, zbog toga se Avati očigledno nije igrao sa sablasnim, nelogičnim zvukovima. Čovek je iskoristio zvuke prirode, životinja i stare kuće kako bi dostavio odličnu atmosferu. Na to se dodaje rad kamere i fenomenalna upotreba senki i svetlosti. Nekako svaka scena kao da nosi neku sablasnost tako da je atmosfera celim tokom na vrhunskom nivou. 

Ne znam šta bih vam dalje pričao, ako tražite dobru misteriju, ovo je svakako jedna od najbolje smišljenih, ako tražite sablasnu atmosferu, ovde ćete je sigurno naći, ako tražite dobar šok, dobar obrt, neverovatno smišljenu priču, i to ćete pronaći ovde. Remek delo koje toplo preporučujem svima.

Zanimljivosti:
Eli Rot smatra da je ovaj film odličan početak za ljude koje interesuje giallo žanr (italijanski žanr koji obuhvata misteriju, krimi i horor) poredeći ga sa delima velikih Arđenta, Bave i Fulčija.

Naj scena:

Rešenje misterije...

Moja ocena: 8/10