петак, 5. април 2013.

Bronson (2008)


Bronson (2008) on IMDb
Žanr: Akcija | Biografski | Kriminalistički | Drama
Režija: Nicolas Winding Refn
Glumci: Tom Hardy, Kelly Adams, Luing Andrews...

Priča:
Mladić osuđen na 7 godina zatvora zbog pljačke pošte završava sa 30 godina provedenih u samici. Tokom ovog vremena njegova ličnost je "pojačana" alter-egom, Čarlsom Bronsonom.

Moj osvrt:
Braćo i sestre, iako je ovo film rađen po istinitom liku i zasnovan na istinitim događajima, on ipak nije samo to. Ovde imamo i ogromnu količinu inteligentno osmišljene simbolike i kada se sve to ubacilo u ovako blesavu priču, rezultat nije mogao da omane. Brzo ovde vidimo da imamo čoveka koji ima veliki problem sa disciplinom i autoritetom. Taj deo priče je prilično neobičan. Do sada smo navikli na likove čije su ličnosti iskrivljene društvom, lošim detinjstvom, a ovde ipak imamo jednog čoveka koji je takav kakav jeste bez nekog posebnog prikazanog razloga. Možete ovde tražiti i uzrok svemu, nećete ga naći, ali i nije suština u tome. Prihvatite to kako jeste, jer vas razlozi neće posebno ni zanimati, zbog toga što je ovaj lik jedinstven i sve scene u kojima on pravi frku su potpuno opičene. 

Ono gde je mene film počeo da pridobija je već prvo pominjanje fajterskog alter-ega. Zašto fajterski alter-ego? Potom imamo scene u kojima je on zatvoru i, što je suludo, on tvrdi kako je tu uživao, kako je radio šta je hteo, odbijao da radi što su mu zapovedali, unapredio svoje, da tako kažem, fajterske sposobnosti, ojačao sebe kao čoveka koji pravi frku. Kako je to moguće u zatvoru, mestu koje bi trebalo da ograniči i otkloni sve to što ovaj čovek propagira, pokazuje i želi činiti? E sada, koje je to mesto gde vi možete činiti ono što želite, gde možete unaprediti sve te svoje negativne osobine, gde možete raditi sve te zabranjene stvari, prkositi svemu? Jednostavan odgovor: vaša glava. Eto i odakle fajterski alter-ego. To je tamna strana čoveka koju svako ima, a koju tzv. dobri ljudi drže u glavi samo. Koliko ste puta pretukli, ponizili ili pobedili nekog u svojoj glavi, koliko ste puta u mislima samo radili nešto što na javi ne biste nikada? Eto ga odgovor. 

Zanimljiva je selidba iz zatvora u zatvor, gde imamo bukvalno promenu uslova i situacija koje čovek može da zamisli. Posle toga imamo nešto sasvim drugačije kada Bronson završi u ludnici. Imamo opšte neprihvatanje okoline, nemogućnost komunikacije, situacije u kojim Bronson ne može da reaguje, nema moć išta da promeni, potpuno je nebitan. Odlično prikazano kakvo mesto u društvu i kakav odnos sa društvom imaju ovakvi likovi. U zatvoru mu je odlično, u ludnici mu je očajno - jednostavno, čovek pronalazi sklonište i snagu u sebi, dok je u društvu ranjiv i nebitan. Kada Bronsona smeste u ludnicu sa kriminalno obolelim, tu bi on trebalo da bude među sebi jednakima, ali on jednostavno želi da iskoči. Tu dolazimo do jedne bitne osobine čoveka da želi da dominira, da učini nešto vredno pažnje, pamćenja i takve osobe uvek imaju to na umu bez obzira na situaciju. Naravno, i ono što oni žele uraditi zavisi od tipa ličnosti, da li će to biti nešto dobro, loše, ludo. E, u tome i jeste caka ovde, što imamo potpuno otkačenog lika i ne znamo šta već možemo očekivati od njega. 

Ono što je zanimljivo je kako Bronsona vidimo u pravom društvu. Kakav god da je, vidimo da ima upotrebnu vrednost, vidimo da ga koriste i da mu svaki put daju veći teret, a on samo i traži više. Naravno, mogao je ovde biti prikazan bilo kakav čovek, bilo bi relevantno, ali ovako otkačen lik daje draž svemu. Film se odlično sprda sa muško-ženskim odnosima. Upravo kada se Bronsonov lik činio nepobedivim,  neranjivim, kada je krenuo da napreduje, žena ga je povukla nazad. Te scene su opasno dobra sprdnja sa onim šalama da je žene užasno teško razumeti i da žena može da upropasti muškarca kao niko. Recimo u filmu Casino imamo kompletnog idiota od žene, gde njen muž, koji je opako inteligentan baja, trpi razna sranja sa njene strane, dok se vi kao gledalac pitate "Dokle više?". Ovde je to mnogo suptilnije, a takođe ima veliki uticaj na Bronsonov karakter. Bronson jedinu nesigurnost pokazuje upravo pred ženom i žena ostaje jedino što ne može da shvati. To neshvatanje na brilijantan način je pokazano sluđenim izrazom lica. 

Kada sam juče pisao za Train, rekoh da sadrži besmislenu transformaciju lika na samom kraju. Da se ne lažemo braćo i sestre, te transformacije su u filmovima najčešće teška vređanja inteligencije. Bronson se vrhunski sprda baš sa tim. Čak je napravio i sve preduslove za transformaciju, a ti preduslovi se baš sprdaju sa načinom na koji Holivud to radi, a opet dostavljaju nešto skroz dobro. Ipak, konačna poruka je da je čovek ono što jeste, on može da se menja i napreduje samo u granicama koje je sam sebi formirao. Nema tu teškog preseravanja, nema transformacija, pokajanja, karakternih obrta gde ipak lik pokaže nešto što nismo očekivali. Ne, braćo i sestre, lik trijumfuje tako što je bolji u onom što zna i radeći ono u šta veruje. Odlična završna poruka jednog otkačenog filma. 

Na kraju bilo bi neumesno ne pomenuti Toma Hardija. Nešto ovako ludo je baš trebalo odglumiti, pogotovu zbog razlika u scenama, u situacijama, a zanjući da je teret celog filma samo na njemu. Hardi jednom rečju briljira i njegov Bronson je svakako jedna od najdopadljivih izvedbi koje sam video u svetu filma. Kada bih cenio Oskara, rekao bih da je ova gluma materijal za njega, ali ovo je daleko iznad standarda potrebnog za tu obezvređenu nagradu. Tom Hardi od mene ima stojeće ovacije.

Zanimljivosti:
Pošto je sam Bronson prisustvovao snimanju nekih scena, izjavio je: "Ponosan sam zbog ovog filma, jer ako umrem noćas, nastaviću da živim i dalje. Nemam nikakvih problema sa filmom, zaista sam bio... užasan, nasilan, loš čovek. Nisam ponosan na to, ali se ni ne stidim zbog toga... Vidimo se na dodeli Oskara." U razgovoru sa režiserom, rekao mu je za film "Ovo je potpuno ludilo na svom vrhuncu." Originalno, Džejson Stetam je trebalo da glumi Bronsona, ali je bio zauzet na drugom projektu. Kako bi izgradio željenu figuru, Hardi je radio 2500 sklekova na dan. Bronson je rođen 5. Decembra 1952. pod imenom Michael Gordon Peterson. Režiser nije mogao lično da se sastane sa Bronsonom, ali ga je Hardi upoznao i sprijateljio se s njim. Samom Bronsonu nije bilo dozvoljeno da gleda film, ali je rekao da će biti zadovoljan ako njegova majka bude zadovoljna što je i bio slučaj.

Naj scena:

Finale

Moja ocena: 8/10

7 коментара:

  1. Totalno blesavo odradjeno sa totalno blesavo predobrim Tomom.Legenda Hardi.
    Treba pogledati svakako...

    ОдговориИзбриши
  2. Jel sam ti rekla da je vredno gledanja? :)))))))

    ОдговориИзбриши
  3. Hvala tebi!

    Imam jos jednu preporuku, samo sto je sada parodija u pitanju, ne znam koliko ih volis. U pitanju je francuski film "OSS 117 Cairo" i "OSS 117 Lost in Rio", parodija na spijunske filmove iz 50- ih. Glavni glumac je Jean Dujardin, dobitnik Oskara za ulogu u filmu "The Artist". Pa ako nadjes vremena, pogledaj. :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Idu u listu. Obožavam inteligentne parodije na filmove koji se samo štancuju. Jedan od mojih omiljenih filmova je prvi Ostin Pauers. Nastavci nisu vredni pažnje ali taj je dragulj

      Избриши
  4. Pogledaj ovo, mozda ce ti se svideti, mene je slatko nasmejao. Inace,glavni glumac jaaaako podseca na Konerija iz mladjih dana tj. iz vremena kada je igrao u Bondu. :)

    ОдговориИзбриши