субота, 23. март 2013.

Taken 2 (2012)


Kod nas nazvan: 96 sati: Istambul
Žanr: Akcija | Kriminalistički | Triler
Režija: Olivier Megaton
Glumci: Liam Neeson, Famke Janssen, Maggie Grace

Priča:
U Istambulu, penzionisani CIA operativac Brajan Mils i njegova žena postaju taoci oca čoveka koga je Mils ubio kada mu je kidnapovana ćerka...

Moj osvrt:
Film se otvara u Albaniji sahranom Milsovih žrtava iz prvog dela pri čemu se jedan od prisutnih na tečnom engleskom kune da će pronaći i ubiti čoveka koji je doneo smrt njihovim bližnjim. Nemam problem sa ovim stvarima ali u današnje vreme deluju malo bezvezno. Ako se ne varam u prvom delu su Albanci između sebe pričali na albanskom, al ajde sad. Ono što je genijalno iz prvog dela to su Milsove osobine specijalca, kako sve pamti, povezuje, zaključuje. Međutim film se nije bavio njegovim usputnim osobinama. Realno koga je i bilo briga za njih. Ovde pokušavaju da njegov profesionalni život prenesu na lični pa imamo gomile besmislenih scena gde on čeka tačno 14h kako bi došao po ćerku, jer zaboga baš tada je rekao da će doći. 


Mislim ok, može to da bude i zanimljivo da ovog lika nismo gledali u prvom delu. Tamo je tačnost bila njegova vrlina a ovde on robuje tim osobinama. Ipak je to velika razlika. Naravno to pređe u kompletnu besmisao kada on ispituje pozadinu dečkića njegove ćerke. Ok, svaki normalni otac će imati zaštitnički stav ali biti ovoliko opterećen opet šteti onom zajebanom baji iz prvog dela. U prvom delu je jasna bila ljubav prema ćerci, jasna briga zbog realnih stvari, ovde kao da nisu imali ideju pa su do glavne akcije ubacivali besmislice. To opet šteti liku. U tih prvih pola sata filma imamo gomile preseravanja sa Milsom i njegovom porodicom. U prvom delu je to sve bilo lepo spakovano. Odlično je bilo što je Mils ne živi sa svojom ćerkom, što mu se žena preudala, nekako je sve to imalo efekta da pojača zaštitnički stav ovog čoveka prema svom detetu. 


Ovde su se ipak pobrinuli da sisice koje nisu zadovoljne što u prvom delu Mils nije skončao sa svojom ženom i kćerkicom budu zadovoljne. Ono što smo videli u prvom delu je lep život koji imaju i ćerka i bivša žena a ovde nam serviraju patetiku kako bi Milsić mogao da putuje sa njih dve negde. Mislim zar nisu mogli na put s njim u svakom slučaju. Sve ovo što sam naveo je napucano u jadnih prvih pola sata. E tu leži još jedan problem. U originalnom Taken-u, akcija počinje vrlo brzo i kada počne, zaboravite da ćete se odvojiti od ekrana. Ovde pola sata čekamo da se nešto desi. Mislim imaš napravljene likove, nadovezuješ se na radnju prvog dela i treba ti pola sata za uvod do akcije. To znači da baš i nemaš osećaja za to što radiš. 


Kada već akcija kreće, imamo žestoku eksploataciju Milsovih sposobnosti. Jasno je da nisu mogli da nabace onaj ludački tempo koji je original imao pa su morali već nekako da nafiluju film sa karakterističnim stvarima. Sve u svemu, nije to loše. Način na koji mils eliminiše protivnike je dobar, način na koji razmišlja, na koji odlučuje i na koji otkriva stvari je takođe dobar tako da nemam tu nekih većih zamerki. Ono što je prelomni momenat u prvom filmu je kada Mils kaže ćerci da će biti oteta. Ne znam zašto im je u tri života trebalo da to ponove ovde. Mils zove svoju ćerku i kaže joj da će on i njena majka biti oteti. Mislm daaaaaaaj. Klasično huljenje i kopiranje nečega što je bilo jezivo (i) dobro. 


U mnogim scenama se tenzija odlično kreira, ali tu imamo jedan problemičak. Svaka od tih scena se završava dobro po glavne likove. Svaki put za malo uspevaju da odrade to što su hteli. Posle nekoliko takvih scena više ni ne strahujete jer je jasno da se ništa na kraju njih loše desiti neće. Sledeća stvar sa kojom sam mislio da ću imati problem je to što Milsova ćerkica treba da pomogne u oslobađanju mame i tate. Ako bi ona izvodila tamo neke pizdarije, to bi lako diskreditovalo ono što je Mils radio u prvom delu. Za divno čudo ovde su se fino snašli. Pre svega, Mils joj govori da se utopi u masu i ponaša hladnokrvno što njoj ne uspeva. Od nje ne traži ništa kolosalno tako da sve ovo pije vodu. Još jedna dobra stvar, svo to njeno učestvovanje u akciji ne traje dugo. Jedini problem sam imao sa njenim vozačkim sposobnostima, ali ne bih sad o tome nešto posebno pisao. 


Veliki kvalitet prvog filma je bila dinamika radnje. Bukvalno, događaji i otrkića su se konstantno smenjivali i to vam nije dalo ni vremena da produženo trepnete a kamo li pauzirate film i odete do toaleta. Ovaj film nema tu dinamku radnje, ali ima dinamiku akcije. Akcione scene lako eksplodiraju i prilično su efikasno odrađene. Mils je i dalje brutalan, egzekucije su efikasne tako da tu film ima plus od mene. Kada imaš negativca u filmu, ako su njegovi motivi jasni, čemu neko prekenjavanje o tome. Ovde lik objašnjava kako mu je Mils ubio sina. Ok, to je dovoljno za motiv. Ali čemu povlačenje priče o pravdi, o tome kako je Mils uništio sreću njihovim porodicama zbog toga ako se zna šta su ti likovi koje je Mils smakao radili. Nije puno vremena potrošeno na ovo, ali mi je delovalo baš bespotrebno. 


Najveći problem ovog filma je postojanje prvog dela. Realno, da taj film ne postoji, ovo bi bio kvalitetniji film nego što je procenjen. Onako, pokazali su nam brutalno dobar film i onda servirali nastavak koji ne može da se stavi i u istu rečenicu sa njim. Ako se oslobodimo stega koje nosi prvi Taken, ovo je sasvim ok akcioni filmić. Bez prvog Takena, ako zanemarimo njanjav početak, ovde se nema naročito šta kolosalno zameriti. Nison je i dalje genijalan, zaista u nekim scenama samo grimasama ume da naježi, i on će dostaviti bilo šta što tražite od njega. Ostali su manje više ok, tako da nemam problem ni sa glumom. Sam kraj mi se takođe dopao. Mogao je biti i bolji jer je obećavao u jednom momentu dosta, ali ni ovako nije loš. Jedini problem je doza predvidivosti koju nosi. Generalno, očekivao sam mnogo gori film. Ako poredim sa prvim Taken-om, ovo nije naročito vredno pažnje, ali kao zaseban filmić, sasvim je ok za pogledati.

Zanimljivosti:
Kada Kim baci prvu granatu, Brajan izbroji 4 sekunde i izračuna da je udaljenost 4.5km. S obzirom na brzinu zvuka, ovo je netačno. Prava udaljenost je oko 1km. Da je udaljenost 4.5km zvuk bi morao da putuje 13 sekundi.

Naj scena:


Mils kreće u potragu

Moja ocena: 6/10

5 коментара:

  1. Zdravo,citam dugo tvoj blog i bas sam zadovoljan sa preporukama. Voleo bih da na tvom blogu procitam nesto i o sledecim filmovima ako ih vec nema ali mislim da ih nema: Intouchables,ako ga nisi gledao mozes ga pogledati,a voleo bih da napises i o Blade Runner,Psycho,City Of Gods,Mean Streets. Hvala na preporuci za Nowhere Man,serija je ubica,odavno nisam gledao nesto bolje!Inace moj cimer je jedan Rus koji takodje obozava tvoj blog,redovno mu prevodim sve sto ne moze prevesti preko neta i on je odusevljen. Pozdrav sa severa Svedske za tebe i sve posetioce tvog sajta!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Pre svega hvala na lepim rečima. Zaista je lepo pročitati ovako nešto i drago mi je što si se javio. Takođe ako imaš bilo kakvu kritiku ili predlog šta menjati, budi slobodan da izneseš. Sve što si predložio ide u listu i biće komentarisano. Pozdrav i za tebe i za tvog cimera.

      Избриши
  2. A daj jbt.Riba nema polozen vozacki, a kad bezi kolima od otmicara i policije, vozi kao Sumaher, a voznju polaze tek posle svih tih sranja.Mislim da su (malo) preterali u tome.Ovako je film skroz O.K. :D

    ОдговориИзбриши
  3. Bogami, vozila je bolje od ovih sto su je jurili, slupase se svi osim nje. :D

    ОдговориИзбриши