среда, 5. децембар 2012.

Last Chance Harvey (2008)


Last Chance Harvey (2008) on IMDb
Žanr: Drama | Ljubavni
Režija: Joel Hopkins
Glumci: Dustin Hoffman, Emma Thompson and Kathy Baker...

Priča:
Harvi koji je pred gubitkom posla odlazi u London na ćerkino venčanje na kom se ne provodi baš najbolje. Kada sve izgleda izgubljeno, on upoznaje simpatičnu Kejt što mnoge stvari menja iz korena.

Moj osvrt:
Kada su romantične komedije u pitanju, slabo ko se odluči da za glavne likove uzme ljude u zrelim godinama. Ovako na prvu loptu ne mogu ni da se setim da sam gledao nešto na tu temu a da zavređuje pažnju. Kada sam video da je to ovde priča i da su u glavnim ulogama takvi likovi poput Eme Tompson i Dastina Hofmana, pomsilio sam da ovo ne može da ne valja. Braćo i sestre, ovo zaista ne valja. 


Prvih pola sata predstavljaju upoznavanje sa ova dva lika. Što se tiče lika kog tumači Ema Tompson, na njega nije utrošeno puno vremena i ono što se vidi je sasvim podnošljivo. Lik koji tumači Dastin Hofman su pisale 3 osobe koje u životu nisu progovorile ni reč jedna sa drugom, a sam scenario nije ni napisan jer postoji tek par originalnih i dobrih stvari. Prvo nas upoznaju sa tim Hofmanovim likom koji je naporan, džangrizav, nedokazan, nepažljiv, egocentričan. Na to nabace jedno od najvećih sranja u istoriji kinematografije, činjenicu da i pored njegovog prisustva, njegova ćerka traži od očuha da je isprati do oltara. Iz svega viđenog do tada, ne postoji razlog za ovakvo nešto. Koliko jadno može da bude ovako nešto i koliko patetičan i tolerantan čovek može biti da prihvati ovakvu baljezgariju. Posle tih pola časa upoznavanja, dolazi i napokon do konkretnijeg susreta dvoje likova. E tu smo. 


Lik koji tumači Ema Tompson je ok kroz ceo film i ne menja se ništa vezano za njega, ali posle ovog susreta, Hofmanov lik odjednom postaje opušten, duhovit, genijalan, smiren i potpuna suprotnost onoga što smo prvih pola sata gledali. Ček ček ček, pa da nisam možda u prvih pola sata gledao potpuno drugi film? Njihovi razgovori su sasvim dobri, ali problem je što to taman počne da bude dobro, idu scene gde ne čujemo te dijaloge. Zar neko nije mogao da se potrudi da napiše barem nešto malo više od ovoga? Sve je to podnošljivo, čak i sasvim dobro dok ne dođe do povratka na ćerkino venčanje gde imamo jednu konjsku dozu patetike koju treba nekako preživeti. I taman kada je sve bilo ok, jedan od likova kaže "Čekaj me ovde sutra u podne." Ma daaaaaaaaaaaaaaaaaj. Da li je iko u istoriji kinematografije stigao na vreme kada je rekao ovako nešto, ili se možda desilo da se sve bespotrebno iskomplikuje da bi imali na kraju klimaktičniju završnicu? Koliko šupalj možeš biti da primeniš istu stvar po gazilioniti put? 


Ok, pregurah i to nekako u nadi da će ta završnica ponuditi nešto zbog čega je vredelo trovati mozak ovom nesrećom od filma, nešto što bi smestilo ovaj film barem među one prosečne koje više neću pogledati u životu. Ne, ovo je tako neočekivano smešno, neubedljivo i traljavo finale da nisam mogao da poverujem. Na kraju, sve bih mogao da im oprostim da sam u glavnim ulogama gledao neke prosečnjake poput Ričarda Gira i Lore Lini, ali ovako očajno, jadno i bezobrazno iskoristiti Emu Tompson i Dastina Hofmana, kako moj najbolji prijatelj reče, zaslužuje jedan nagradni odstrel kamenjem.

Zanimljivosti:
Ema Tompson i Dastin Hofman su odlično sarađivali u filmu Stranger Then Fiction i zbog toga su rado prihvatili još jedan zajednički projekat. Kada dva glavna lika dođu na venčanje, devojčica koja im se obraća za stolom je zapravo ćerka Eme Tompson.

Naj scena:


Upoznavanje...

Moja ocena: 4/10

Нема коментара:

Постави коментар