Žanr: Akcija | Avantura | Biografski | Drama | Istorijski
Režija: Hiroshi Inagaki
Glumci: Toshirô Mifune, Mariko Okada, Kôji Tsuruta...
Priča:
Musaši Mijamoto se vraća u Kjoto posle nekoliko godina odsustva. Posle serije borbi protiv Jošioka škole, on izaziva njenog učitelja na duel.
Moj osvrt:
U principu mogu da vam kažem da pročitate tekst o prvom delu i završio sam najveći deo posla kada je ovaj tekst u pitanju. Tako da ću vam reći da pročitate taj tekst i završiću najveći deo posla kada je ovaj tekst u pitanju. Pročitajte tekst za prvi deo ovog filma. E sada kada sam završio najveći deo posla kada je ovaj tekst u pitanju, da dodam samo još nekoliko stvari koje su karakteristične za nastavak sasge o Samuraju.
Ako smo kroz prvi film gledali neki duhovni razvoj i razvoj ličnosti, pronalazak smisla i puta, sada gledamo Musašijev razvoj u ratnika. Jasno je da imamo mnogo manje tema nego u prvom delu tako da je film morao biti začinjen i drugim stvarima. Pre svega su tu muke sa ženama, tj. muke žena da dopru do Mijamota i privole ga kao i da razumeju šta on zapravo oseća. I zapravo to mi je jedina mana ovog filma. Na kraju nismo sigurni ni šta on hoće ni šta te žene hoće. Za mene skroz protraćen aspekt filma koji je trebao biti i fina ljubavna priča. No, ima nade da će to sve "sesti" kako treba u poslednjem delu.
Elem, što se tiče razvoja u ratnika, nije stvar u njegovoj ratničkoj sposobnosti već u tome šta on želi postići kao ratnik, kako se odnosi prema toj sposobnosti i šta zapravo predstavlja ratnička čast. Pa je i ovde film fino izgradio tu priču gde Mijamoto od impulsivnog ratnika polako teži ka tome da poteže mač malo smislenije. Naravno da mu je čast na prvom mestu. On ne beži od duela i ne pokušava ga dobiti prevarom.
Kada smo već kod te teme, ono što definitivno daje kvalitet ovom filmu je završna borba. Sa jedne strane Mijamoto pokazuje da je odličan borac tako što se sukobi sa brojnijim neprijateljem. Sa druge strane, on pokazuje da je veliki borac tako što zna i kada ne treba potegnuti mač. U toku borbe dolazi njegovo shvatanje šta zapravo poziv Samuraja treba da bude. Ne treba to biti neprestana trka za slavom već ta borba mora imati smisao. Zaboravih pomenuti u prethodnom tekstu, glavnu ulogu tumači Toširo Mifune tako da njegovo ime treba da bude dovoljan razlog da pogledate film.
Ovaj film sam po sebi mi nije bio epohalan ali i te kako mi je zagolicao maštu jer ostavlja toliko tema koje treba da se razviju u trećem, završnom delu. Pojavljuje se stari učitelj koji nije zadovoljan Mijamotom. Da li to treba negde da nas odvede u nastavku? Pojavljuje se jedan misteriozni lik za koga nismo sigurni na čijoj je strani ali sve vreme merka Mijamota kao velikog ratnika. Da li je to duel koji čekamo u završnici ili će se ovde izroditi prijateljstvo? Ko je zapravo ovaj lik i šta traži u celoj priči? Na kraju, valjda ćemo videti i taj rasplet Mijamotovog odnosa sa ženama. Malo me je film izmučio sa tom temom a nije mi dao satisfakciju na kraju već je čini mi se bespotrebno zakomplikovao situaciju.
Ono što je film započeo i što bih voleo da je razvio više je sam simbol mača. Vidimo da ga Mijamoto doživljava samo kao oružje i u jednom solidnom dijalogu sa čovekom koji bi trebao da mu popravi taj mač, pokazano mu je da on zapravo suštinski ne razume šta bi mač trebalo da bude. I film je nekako napustio tu temu ostavivši nam da se mi izborimo sa njom. Musaši je taj koji izrasta u samuraja, on treba to da shvati zajedno sa nama. Nekako je u pronalaženju puta ka pravom ratniku sam simbol mača donekle i zanemaren.
U filmu, glavni sukob je između slave i unutrašnjeg mira. I to je nešto čemu skidam kapu. Sve vreme Mijamoto odbija stvari koje bi ga čini mi se činile srećnim. Sve vreme on traži slavu, traži borbu kako bi izgradio sebe u nešto što mu se čini da treba da bude. I sve te borbe, prolivanje krvi i patnja su ga konačno naučile koliko vredi unutrašnji mir. Ono što nije baš najjasnije, čini mi se da ga on nije prihvatio kao nagradu već kao da se pomirio sa tim da ne može da se snađe u njemu. No, videćemo šta nosi finale ove trilogije.
Da zaključimo. Nastavak nije doneo ono što sam očekivao od njega, ne vidim veliki pomeraj u odnosu na prvi deo. No darežljiviji sam sa ocenom jer vidim toliko toga na čemu finale ove trilogije mora da poentira. Napravljen je sjajan temelj koji jednostavno mora da izrodi odličan kraj ove sage.
Naj scena:
Finale
Moja ocena: 7/10
Нема коментара:
Постави коментар