Black Death (2010)

 

Žanr: Istorijski | Drama | Horor
Režija: Christopher Smith
Glumci: Eddie Redmayne, Sean Bean, Carice van Houten...

Priča:
Radnja filma se odvija za vreme prve epidemije kuge u Engleskoj. Mladi sveštenik mora da istraži tvrdnje da se u malom selu mrtvi vraćaju u život.

Moj osvrt:
Dugo mi je ovaj film već na radaru i uprkos prirodnoj dozi opreza, imao sam očekivanje da ću sveukupno biti zadovoljan pogledanim. Tema je mračna - to volim. Koketira sa hororom - to volim. Glumi Šon Bin - to volim. Sjajan poster prepun simbolike gde je napolju sivilo a lik je okrenut pećini (tj. mraku) iz koje istrčavaju pacovi - to volim. Šta tu onda ima da se ne voli ako vam kažem da je ovaj film na kraju ispao jedan izbuljvak jedva vredan pažnje. 

 

Od pozitivnih stvari, sviđa mi se što niko nije u potpunosti dobar ili loš. Dobro, uglavnom su svi loši, u zavisnosti od aspekta. Time me je film konstantno "vozao", ne u tome da sam očekivao neki obrt već u tome što sam konstantno pokušavao da se stavim na nečiju stranu i onda shvatio da nema tu strane za mene. Ne mogu da biram između onih koji mi se gade, brate mili. Ima jedan divan izraz kada gledaš fudbal i igraju dva tima koja ne voliš. Onda ljudi neretko napišu "voleo bih da oba tima izgube". Srećom u životu, to je mnogo lakše nego u sportu. 

 

Prva polovina filma je bila sasvim korektna. Iako tu još nismo sigurni o čemu se priča i gde to idemo, film je imao dobru atmosferu i neku dozu misteriozne pretnje. I onda se film ogoli i skapiraš da je u centru priče usrani religijski fanatizam koji je proizveo 0 (slovima NULA) dobrih stvari na planeti zemlji. Zajebi me toga da je ovo duel Hrišćana i Pagana gde ja treba da nađem možda pravu stranu ili da kritikujem obe. U sukobu religioznih fanatika na žalost strada ogroman broj nevinih. No film se bazira na merenje piše ove dve grupe tako što jedni drugim pokazuju šta je pravi put NA ISTI PROKLETI NAČIN. Alo idiote, ti ne pokazuješ pravi put jer ubijaš. Sad ću ti pokazati pravi put tako što ću isto da ubijam. Da me maneš ovih sranja. 

 

Ali ali ali ovde se kritikuje institucija crkve. Gde, brate? Ja to ovde ne vidim. Ja vidim pojedince koji u nečije ime prave sranja. Crkva je na početku tu da neguje obolele i rešava se tela. Crkve nema posle sve do kraja filma. Moš misliti budale su izašle iz crkve ili u ime crkve prave sranja. Ovde nije bitno u čije ime je. Ovde je crkva irelevantna. 

 

Ono što ne mogu da osporim filmu je odlična atmosfera. Boje su tmurne, tamne, preteće. Tek ponekad priroda daje kontrast sivilu ali opet tu su ljudi da nas odvrate od prirode i učine svet gadnijim. Čak i sama kuga ovde dolazi kao metafora za propadanje društva, za kolaps ljudske moralnosti. Da li je iskorišćena do kraja - teško. Druge teme su preuzele primat. Kad smo kod neiskorišćenosti, brat Šon Bin je ovde odradio posao sa pola gasa u pola dana. Da budem iskren, njegovo ime me je prilično privuklo filmu. I on zaista čini scene boljim ali to je i dalje jako mrljavo. 

 

Kao što rekoh, film nas malo baca u te moralne dileme. Najviše pažnje i najbolje odrađeno je to sa Edi Redmejnom tj likom koji on tumači. Mislim na kraju je to mega usrano ali do tog kraja je bilo korektno i imamo te njegove sumnje i borbu za veru koja je za svaki respekt. Problem je što sve ostale likove doživljavamo kroz neki utisak koji stičemo iz par scena i dijaloga. Kako da znam da li je lik moralno posrnuo ili se uzdigao ako ne znam ni kakav je on? Rekoh već, propuštena je velika šansa sa likom koji tumači Šon Bin. Na kraju se ljudska priroda svede na ubijanje. Da je to prikazano upečatljivije, možda bih i brinuo o tome. 

 

I onda je film odlučio da krene u odbranu vere. Ako hoćete odličan film na tu temu, gledajte Calvary sa Brendanom Glisonom. Ja kao ateista sam uživao u tom filmu koji na najlepši i najbolji način pokazuje ono što vera treba da bude. Kako se ovde proverava vera - stave ljude pred izbor između života (odricanja vere) i smrti(predavanje veri). Sranje u svomu tome je što taj koji ti stavlja izbor je neki tamo treći lik kojem se to trenutno svidelo kao ideja. Ali evo da vam u jednoj rečenici dokažem koliko je ovaj način zapravo idiotski kao pokazatelj vere. Recimo neko vam kaže odrecite se vere inače ću vam povrediti dete. Nop, to nije način. To je jeftin trik. 

 

Dolazimo i do suđenja vešticama. Prvo nas film natera da pizdimo jer su jadne žene ubijane bez ikakvog usranog razloga. Tj imale su svoje mišljenje, hrabrost ili su rekle ne nekoj protuvi. Kul, solidna tema u kojoj možemo da pizdimo na lovce na veštice i sveštena lica koja su sprovela tu tiraniju. Ali onda nam film daje skoro pa PRAVU VEŠTICU. Čekaj brate, kritikuješ nešto što su idioti izmislili kako bi kažnjavali toliko drugih živih bića i onda nam daš fantastičan temelj za tu izmišljotinu. To je npr. kao kada kreteni izmisle neku glupost, neku teoriju zavere i onda se pojavi neki "doktor", daćemo mu recimo ime Saša B., reći ćemo npr da je blizak vlasti, reći ćemo da je dao podršku u nekoj levoj grupi ljubitelja životinja koju ćemo krstiti kao "impotentni nacisti", pa bi onda taj isti mogao biti u jako dobrim poslovnim, ružičastim vezama sa nekim televizijskim magnatom koji je gle slučaja ubica. E da, i sad kad smo osmislili tog lika, on krene da prosipa takvu gomilu laži (koje je prelako opovrgnuti ako imamo dve čiste u glavi) na koju se praznoglava masa primi. I onda daš za pravo idiotima tako što koristiš glupost drugih ljudi. Film daje odlično opravdanje tim idiotima. VI NEMOJTE. 

 

E da, kad pomenuh veštice. Kako se film odnosi prema ženama. Prva žena koju vidimo je skroz ok ali "tera našeg sveštenika na greh". Onda vidimo nekoliko žena lakog morala. Potom vidimo vešticu. I onda na kraju dođu žrtve. I sa treba da budem šokiran time. Druže, dao si opravdanje za mučenje tih žena. Jako si se potrudio da daš alibi bilo kojoj od tih budala koje su koristile moć da kažnjavaju to biće koje ih je zapravo donelo na svet. O čemu pričamo dalje? 

 

Da sam teoretski odustao posle prve dve trećine filma, mogao bih reći da je to nešto što treba pogledati i da ću rado da završim gledanje. Ne bih imao velika očekivanja ali deluje kao nešto što bi moglo biti solidno. No film na kraju toliko mrsomudi, toliko ne zna gde udara, toliko pokušava da nas šokira da se pretvara u gomilu splačina i gubi svaki smisao ili cilj. E e e, ali poster za film je i dalje sjajan.

Naj scena:

Obred. Simpatična scena koja obećava nešto ali na kraju krajeva ničemu ne služi.

Moja ocena: 4/10