Charles Manson Superstar (1989)

Žanr: Dokumentarni | Biografski | Kriminalistički
Režija: Nicolas Schreck
Glumci: Čarls Menson, Nikolas Šrek...

Priča:
Četrdesed godina Menson je preživljavao u onome što zove "hodnici svih puteva", popravnim domovima, zatvorima koji su mu bili dom i grobnica. Njegova vanvremena misao je rođena u samicama, bez uticaja društva. U svojoj ćeliji on stvara svoj svet, svoj jezik i svoje zaključke...
 

Moj osvrt:
Da li je moguće pronaći kvalitet u dokumntarcu koji ne iznosi najtačnije činjenice o polupanom idiotu poput Mensona? Da li je moguće pogledati skoro dva sata filma koji pokušava opravdati Mensona i predstaviti nam tog čoveka kao mesiju, genijalca, veličinu. Ok, stanite, nemojte odmah ovo gasiti. Imate primer u svakodnevnom životu gde se pravi kult ličnosti od bitange koja 50 godina nije imala dan radnog staža i samo je pretila sa govornica što i danas radi konstantno ulažući sve u svoju samopromociju. Tako da ne napadajte ljude koji veličaju Mensona. Mnogo je zavedenih ljudi na sve strane. Ono što hoću da kažem, koliko god se film trudio da nam ga veliča, mi vidimo daj podkontekst, vidimo kako on manipuliše i vidimo zašto bi se oni bez svog mišljenja poveli za tim da ga treba pratiti. 

 

Film funkcioniše po principu narator nam malo ispriča nešto i onda čujemo Mensonovo tzv. objašnjenje ili komentar na to. Film ne zalazi duboko u činjenice i servira samo ono što želi da čujemo neretko iskrivljujući istinu. Npr. kaže nam se da Menson nema veze sa ubistvom Šeron Tejt jer nije bio na licu mesta a dokazano je da su ubistva počinjena pod njegovim instrukcijama i od strane njegovih pratioca. Mensonovo opravdanje je da nije on kriv što neko koga zna je ubio nekog tamo. Pre i posle toga narator konstantno priča o kultu ličnosti i pratiocima Mensona. Povežite sve sami - lako je. Ne treba film da vas prevari da pomislite da je Menson nevin ili da je mesija. On to nije. 

 

Naratori zvuče užasno uspavano, kao da su na lakim drogama. To i nije toliki problem ali takvim glasom kada pričaš o činjenicama koje su pri tom nekad i netačne ili želiš da odvedeš ljude krivim putem, nije baš ubedljivo. Neretko se priča o nečemu i pridaje mu se veliki značaj i onda kada očekujemo Mensonov komentar na to dobijemo uglavnom besmislenu ili nebitnu rečenicu. Dosta je problematičnih stvari ali uprkos njima, ne mogu da kažem da ovo nije vredno gledanja. Jeste i te kako ali iz totalno drugih razloga od onih koje su ljudi koji su pravili ovaj film očekivali. 

 

Ima tu stvari koje su me prilično zainteresovale ali su otišle krivim putem. Npr. film kreće priču o povezanosti Šeron Tejt sa satanizmom i kultovima. I to je krenulo tako da mi nije bilo jasno gde ide ali se na neki način ispostavlja da je film tu imao želju da opravda Mensona na neki način, da ukaže da nije sve tako kako se tvrdi. No priča o kultovima se potom nastavlja i potencira se na uticaju koji su imali na Mensona gde opet on to složi u dve rečenice i ispada da smo izgubili dosta vremena u samom filmu ni na šta posebno. Postoje stvari kojima se film više posvetio, npr. uticaju nacizma na samog Mensona i njegova razmišljanja. Tu smo već videli njegov stav. Tu film nije lutao kao sa okultnim gde su morali pustiti Mensona da priča više o tome. 

 

E sada ono što mi je bilo dobro je što se jasno vidi tehnika kojom Menson manipuliše. Prva stvar koja je jasna, kada priča sa čovekom koji ga intervjuiše konstantno mu povlađuje, smatra ga za svog, konstantno ga uvažava, svojata i hvali stvari koje se uopšte ni ne vide. Ako kritikuje nekog prisutnog to nikada nije taj koji ga intervjuiše. Obratite pažnju, kroz ceo intervju ima to svojatanje. Neretko priča kako je na strani ugroženih, ugnjetavanih što je zanimljivo za jednog nacistu jelte. To su nekako te suptilne tehnike gde oni koji nemaju pojma o kakvom manipulatoru se radi mogu da nasednu na celu priču. 

 

Previše je opštih tema u njegovoj priči. Zalaže se za očuvanje životne sredine "solution to the polution", pa je onda jedno sa prirodom, pa voli životinje pa mrzi sistem i vlast. Budimo realni, to su sve opšte teme o kojima može da se drvi naširoko i on sam ne daje konstruktivno mišljenje već se veže za opštu temu i onda to zabašuri u rečenicu koja zvuči kao filozofija. Uprkos tome što je budala, Menson tačno zna šta radi. Tako da film tu ne greši - Menson nije glup. Ali da je mesija i genije, to nije. Ali i sami znamo da zabludele ne možeš odvratiti. 

 

Odgovarajući na pitanja Menson zapravo ne nudi odgovore. Ovo što radi mi je zapravo bila najbolja stvar u filmu. Njegov odgovor je složen tako da izgleda kao da sadrži određenu dozu filozofije. Zapravo vezuje se za ta opšta mesta i pokušava da fascinira stvarima koje nemaju logike ali te odlično nateraju da razmišljaš. Kako? Tako što odlično koristi simboliku i ti onda sam možeš njegovu repliku da složiš u nešto što misliš da je veliko ili dobro. Kada ga novinar pita ko si ti, on ga uzme za ruku i kaže "ja sam ova ruka". Ili recimo kaže "koliko zla je potrebno da bi se postigao mir u svetu". Vidite, poteže mir u svetu kako bi mislili da je pacifista i onda dodaje pitanje kako bi se mi zamislili. I to je zaista nešto oko čega možeš da se zamisliš ali to ne govori ništa o njemu. U jednoj rečenici kaže ga ne zanima šta ko o njemu misli ali pre toga se već bavio onima koji ga osuđuju i presudio im. 

 

On skoro uvek odluta u totalnu besmisao što jasno pokazuje da lik lupeta. Recimo kada kaže "kada hoću da razgovaram sa bušmanima, samo im pošaljem mentalnu poruku". Da majstore, obično to tako radi. I uprkos tim izletima, nelogičnostima, protivrečnostima, lik uspeva da ima veliki broj pratioca i sledbenika njegovih ideja. To je ono što mi je film otkrio. Mislio sam da su te zajednice male ali fascinantno je koliko ljudi uzdiže ovog (ne)čoveka i smatra ga za mesiju. O da - uspeli smo da od jednog ubice i teške budale stvorimo superstara. Dostignuće vredno ponosa. 

 

No Meson sam sebe smatra za nekog mesiju. Recimo kada priča o Elvisu i drugim velikanima, smatra ih za kopije ljudi koji pate a to su ljudi koji su u zatvoru. U zatvoru su svi originalni kreatori velikih stvari a svi drugi se koriste time. Praktično vuče na onu priču da je Isus stradao zbog tuđih grehova. I on je u zatvoru zato da bi neki drugi koristili njegov talenat. Ne samo on, već svi ti zatvoreni. I to su jako egoistične ali užasno opasne misli. Povedeni time će verovati da su ljudi nepravedno zatočeni. Menson je brutalni ubica. Zasluženo je u zatvoru. Sa njim su i druge ubice, silovatelji, zločinci. Ali eto, čovek ubeđuje onima koji imaju slobodu da je njihov put pravi. 

 

Ne želim da opravdam filmu pristrastnost niti iznošenje netačnih informacija. Jasno je da ekipa koja je pravila dokumentarac nema baš puno iskustva u ovome. Previše su lutali, nisu baš uspevali da povežu činjenice i Mensonova izlaganja ali sam Menson je polupan kada priča pa verujem da to i nije tako lako. Uprkos tim lutanjima, namerama i neprofesionalnošću, video sam Mensona onakvog kakav jeste. Uvek sam govorio da mi je nejasno zašto bi neko pratio takvog čoveka. Sada mi je jasno i film mi je dozvolio da vidim tog manipulatora. Znam da im nije bila namera ali hvala im na tome.

Zanimljivosti:
Ceo intervju viđen u dokumentarcu je snimljen u San Kventin zatvoru. Nikolas Šrek, režiser je ujedno i narator.

Naj scena:

Teško je izabrati ovo iz prostog razloga što Menson konstantno drvi o nečemu ali recimo kada je pričao o nacistima i Hitleru, tu je možda imao najsmisleniji i najiskreniji odgovor.

Moja ocena: 6/10