Alternativni naziv: The Treatment
Žanr: Misterija | Triler
Režija: Hans Herbots
Glumci: Geert Van Rampelberg, Ina Geerts, Johan van Assche...
Priča:
Inspektor Nik Kafmejer dobija slučaj nestanka devetogodišnjaka i velika potraga se pretvara u iscrpljujući lov.
Moj osvrt:
Zašto praviti film sa istraživanjem ubistava pored toliko serija koje se sada pakuju. Čoveče, pa imamo i TV programe posvećene samo tim murder-investigation serijama. Ako već praviš film e onda bato to mora da bude nešto vanserijski. Homicide-Life on the street (Odeljenje za ubistva) mi je bio uvek reper sjajne serije na ovu temu. Ali u današnje vreme sve te serije su otišle dalje u smislu šta mogu da prikažu. Pa imamo gomile brutalnosti, suludih ideja, besmislenog ludila jer su godinama sve te serije postale inspirisane i stvarim događajima iz ovog našeg suludog sveta. Čemu onda film od dva sata kada mogu da gledam to isto u 45 minuta? Ako već praviš film na ovu temu, to mora brate da bude nešto neviđeno. Mora da bude Se7en, mora da bude Silence of the Lambs, mora da bude Memories of a Murder...
Ako nekom kroz glavu ne prođe Se7en posle uvodnih nekoliko minuta ovog filma, taj nije gledao Se7en i ne znam iskreno šta radi od svog života. Vizuelno, ovaj film ima sve preduslove da bude mračni triler poput pomenutog klasika. Sve izgleda tmurno, tamno, tonovi koje čujemo su mračni, glumačka postava deluje dobro, atmosfera je baš kakva treba da bude, tematika filma jeziva da jezivija ne može biti. Ali jebežga, preko dva sata gledam film i u svakom momentu mi nešto smeta. Il je besmisleno, ili vodi na pogrešnu stranu, ili je nedorečeno, ili je nelogično ili je nemaštovito. Kao da je neko krenuo da pravi šopsku salatu, nastavio sa voćnom, posuo čvarcima i stavio šlag od gore. A sve što je bilo potrebno je da otrebi i iseče dva krastavca. Niđe veze.
Od prvog momenta namera filma je da nas šokira. Ne možeš uraditi gadniju stvar nego mučiti i ubiti dete. Tako da film odmah želi da udari u stomak, odmah hoće da nas privuče najvećim mogućim zlom jer ćemo zgađeni njime jedva čekati pravdu. No film se ne zadržava ovde. On servira šok za šokom, gadost za gadošću. Ne mogu da kažem da imam nešto protiv toga ako je efektno, efikasno i smisleno. Se7en to radi perfektno. The Treatment to ne radi ni malo pametno. On samo pakuje sve te gadosti jednu za drugom ne mareći za to da ih uveže u neku skladnu celinu, u nešto smisleno i nešto što može da se nazove idejom. Vratimo se na Se7en. Šta je tu tema? Sedam smrtnih grehova. Ubistva su motivisana time i sve te gadosti i užasi su nekako logički sled ubičinog načina na koji izvršava sva ta grozna dela. The treatment nema nikakvu smislenu logiku. Ubičin modus operandi je totalno nelogičan, neobjašnjen, besmislen i nabacan kao i svi šokantni momenti u filmu.
Setimo se u Se7en kada čovek koji je bio primoran da spava sa prostitutkom noseći nož oko struka daje iskaz. Vidimo taj nož, slušamo njegov iskaz, zgađeni smo, šokirani, uzdrmani. Ovde imamo dete koje je mučeno i izgubilo je život. Ne poredim žrtve ali složićemo se da je ubistvo deteta najgnusniji čin koji može da se desi. Želeo sam da isključim film pre nego što je došlo do svedočenja roditelja jer sam i sam roditelj. Nisam bio siguran kako bih podneo ove scene. Hrabro sam ostao ipak uz film i dobio jedan najobičniji ispuvak od svedočenja. Nigde šoka, nigde nečega što bi mi okrenulo želudac, nigde opisa koji bi mi se urezali u glavu. A imamo dva takva svedočenja. Već tu je jasno da film ne daje pet para na priču, logiku, dramu, već samo želi da tovari šokove. Se7en je napakovao scenu svedočenja od koje mi se i dan danas okreće želudac. The Treatment je napakovao jedan prdež koji treba da svedoči o mučenju deteta. Prejadno.
Znate šta je najgore? Film nam konstantno nudi rešenje slučaja. Oooo da. Konstantno je rešenje pred nosom i mi ga vidimo (nemojmo se zajebavati da je kraj iznenađujuć) ali eto, svi ti detalji i svi ti "za malo" slučajevi govore da niko od detektiva nema tri grama mozga. Film ima TOLIKO logičkih rupa u istrazi da je to neverovatno. Samo obratite pažnju na prvu scenu kada pretražuju šumu detektorom telesne toplote. Zapamtite tu scenu upravo zbog tog detektora. Par minuta kasnije ćete biti počašćeni opasnom nebulozom. I takvi propusti se pojavljuju neprestano. Vratimo se na Se7en. Tu smo osetili svo beznađe i težinu slučaja i potrage za ubicom. Ovde osećamo svo beznađe odsustva inteligencije kod likova.
Najgore od svega, kada krenu da se dešavaju ti užasi, mali klinci kreću da pričaju priču o tzv. Trolu. Hm, ne gledamo horor zar ne? Ispostavlja se mnooooogo kasnije da postoji slučaj "Trol" u policiji koji je nekada bio aktuelan. Ali jebigica, kako očekujemo da to detektivi znaju a nekoliko klinaca i klinceza imaju sve potrebne informacije. Elem, po priči ovih klinaca, Trol je neko ko se jako brzo pentra po zgradama i drveću. Jedino logično je da očekuješ da je to mega snažni lik koji se bavi parkurom. Sačekajte kraj filma pa vidite koliko je cela ta priča o Trolu bila logična i imala smisla. Mogu da pričam još o gomili nelogičnih reakcija, npr. roditelji kojima dete plače jer je nekog videlo na prozoru pronalaze otisak dlana na staklu i zaključak je "mora da je ostalo od majstora koji su radili". Pa bravo idioti.
Pričali smo već o svedočenju roditelja nakon slučaja. Logično je da mora da se desi sledeći slučaj, zar ne. I kada se on desi, konačno imamo da vidimo nešto, konačno treba da se isprepadamo i zgrozimo, kon... Šta? Ček, skoro ništa se ne vidi? Šta se vidi? Žena vezana za radijator sve vreme. Hm. Pa šta se dešava za to vreme? Lik gleda porno filmove sa decom? Čekaj stani, kakve veze to ima ovde? Zašt... A ne, pa jasno je. Rekoh već. Film samo nabacuje gomile gadosti bez reda, smisla i logike. Se7en ima neuporedivo manje gadosti, na ekranu nam se skoro ništa ne prikazuje ali ono okolo što vidimo je surovo i brutalno. U životu se nisam zgrozio i isprepadao jedne kartonske kutije kao u tom filmu a nisam ni video njen sadržaj. Zašto? Zato što Se7en ima ideju vodilju, ima izgrađen slučaj, ima modus operandi, ima logičan sled događaja, ima likove, ima dramu. The Treatment sve adute polaže u šokove bez trunke ideje.
Ogroman deo filma zauzima pedofilija. I sada to je blisko povezano sa ubicom jelte. Kada vidite rasplet, jasno je kao dan da ubica nema baš puno veze sa tim. Njegove namere su druge prirode. Čemu onda služi pedofilija ovde? Kao i sve što nabacaju, pravi distrakciju i odvlači nas od glavne teme. Znate šta je odvratno - to što tema pedofilije uopšte ovde nije utkana u priču već je iskorišćena da nas šokira. Pa moramo da gledamo uvod u pedofilski porno film gde vidimo preplašenog dečaka. Čemu to služi ovde? Ima li to neke veze sa celom pričom? Nemojte molim vas o tome kako su oni povezali ipak to sa glavnim negativcem. Te veze su totalno isforisrane samo da bi gledaoci bili bombardovani ovim gadostima.
I tu je jedna lična priča našeg glavnog heroja koja ima veze sa njegovim bratom i pedofilom koji ga proganja. Mogli su film da zasnuju samo na ovome i naprave nešto ali naravno da nisu. Ovo je samo još jedan dodatak u moru glupih ideja. Ne služi ničemu, vodi nas daleko od priče, totalno je nebitno koliko god to glupo zvučalo. Jedino čemu to ovde doprinosi je mučenje glavnog lika. Iskreno, mogli smo znati da je taj čova preživeo tako neku traumu, mogli su nam dati par detalja a glumac je već odlično odglumio tu izmučenost i rastrzanost. Ali neeeeee, nema dovoljno bljuvotina ovde. Hajde da ubacimo još malo gadosti.
The treatment jeste imao sve uslove da bude vrhunski mračan triler ali jebigica, falio je neko tu ko će znati da nas uvuče u priču, da razvije priču, da priča priču. Ovako je cela priča formirana u fazonu "hajde samo da nabacujemo šokove bez smisla. ljudi su osetljivi na decu pa ćemo ovde decu da mučimo, kidnapujemo, silujemo, ubijamo. Koga boli patka što to nema veze sa idejom i temom priče. Povezaćemo nekako. The Treatment je obećavao jer se na otvaranju videlo da je atmosfera dobra, da su glumci na mestu, da sve to liči na sasvim dobar setup za film ove vrste. Kada glavni lik stoji pred mračnom šumom, oduševio sam se tom simbolikom ali od tog momenta koji je na samom početku filma, kasnije sve kreće nizbrdo. Kako reče njegoš, "Ko na brdu, ako i malom, stoji, više vidi no onaj pod brdom". Ovde i ovaj pod brdom vidi da je Treatment promašaj.
Zanimljivosti:
Film je zasnovan na istoimenoj knjizi Mo Hejdera koja je druga knjiga u serijalu o detektivu Džeku Kefriju.
Naj scena:
Pred šumom
Moja ocena: 4/10
Нема коментара:
Постави коментар