Žan: Akcija | Krimi | Triler
Režija: Quentin Tarantino
Glumci: Uma Thurman, David Carradine, Michael Madsen
Priča:
Nakon obračuna sa bivšim kolegama ubicama O-Ren Ishii i Vernitom Green u Kill Bill Vol. 1, Nevesta nastavlja da sprovodi pravdu na svoj način u nastavku Kill Bill Vol. 2, sa dva neprijatelja manje. Nevesta na svom spisku smrti ima da potraži još dva...
Uvod:
Braćo i sestre, dugujem vam veliko izvinjenje. Ne zato što nisam pisao dugo, to je normalna stvar. Izvinjavam se što nisam odgovarao na poruke i objavljivao komentare. Nekako sam uleteo u sulud period gde sam bio preopterećen poslom bačen u totalno nezavidnu situaciju. Uz to i na privatnom planu je bilo svega i svačega i samo mi je potreban mir. Elem, pošto sam navikao da u situacijama koje su problematične dam najboljeg sebe, uspeo sam da isplivam i iz ove. No u takvom raspoloženji i takvoj situaciji, nekako je bilo očekivano da ću izgubiti vreme, energiju i volju da pišem i gledam filmove. Danas sam se vratio sa posla, istuširao, seo, čitao strip i samo mi je kliknulo - mogao bih nešto napisati. I eto me nazad. Dopunio sam malo ovaj tekst o Kill Bill-u koji sam davno napisao. I dalje je jako malo vremena za ovo ali ono što će mi znatno olakšati je da u buduće preskočim sakupljanje i pisanje zanimljivosti. Znam, to je sastavni deo bloga od njegovog početka, ali vreme se menja i izbacivanje tog dela teksta će mi značajno olakšati i ubrzati pisanje. Tu možete i vi uskočiti. Ako mislite da ima smisla, dodajte nešto što je jako zanimljivo za ovaj film a drugi treba da znaju. No, idemo sad na tekst.
Moj osvrt:
Zapitao sam se o čemu bih mogao pisati ovde. Napisao sam tekst o prvom delu i svakako sve što važi za njega važi i za nastavak. Prirodno ih možeš spojiti u jedan film. Pretpostavka je bila da je Tarantino to uradio zbog dužine. Na kraju krajeva, trebalo je da pogledam oba dela i onda napišem tekst, zar ne? Paaaa i ne baš. Svakako sve što sam napisao za prvi deo važi i ovde i zbog toga će tekst sigurno biti kraći nego što ova filmčina zaslužuje. No pretpostavka da nema puno razlike između ova dva filma i da je suštinski to isti film nije baš na mestu.
Hajde da se vratimo na keca. Akcija, adrenalin, akcija, suludi likovi, akcija, posveta kung fu filmovima, akcija, posveta vestern filmovima, akcija, suludi likovi, akcija... Iako sam gledao ovaj film barem još 2 puta očekivao sam potpuno isto i kada sam napravio poređenje zapravo sam bio zapanjen detaljima i stvarima koje je dobri stari Kventin ostavio za ovaj nastavak. Jasno je, nismo lišeni akcije i adrenalina ali nećete ni primetiti da ih ovde ima neuporedivo manje. Zašto? Zato što smo videli već sve to u jedinici. Ovde je doneo nešto novo, nešto što je obogatilo sve što smo gledali u prethodniku. Šta je to?
Možda mi nećete verovati na prvu ali to je drama. Dokaz broj jedan - prvi Kill Bill je imao 62 ubistva koja vidimo na ekranu. Kill Bill 2, šokantno, nećete verovati, FOTO, VIDEO... čak 3 (slovima TRI), od čega je Beatriks Kidou zaslužna za jedno. Čekaj bre, kako, šta, gde AAAAAAAAAA? E pa tu smo. Ako je sa prvim delom Tarantino servirao nešto što je toliko zabavno da mu možeš oprostiti preterivanja, krvopljuse i čak ga podvesti pod glupavu zabavu, ovde je on doneo totalni dramski obrt. Ako je u prvom delu imao stripske likove i negativce, u drugom im je udahnuo ličnosti i ti likovi su mnogo značajniji. Hajde malo o njima.
Za razliku od keca gde imamo mašine za ubijanje, pored Bila, ovde imamo Bada (Bilov burazer) i Elle. Bad ne izgleda kao mašina za ubijanje, ne izgleda kao regularni klišeizirani negativac. Bad više liči na usamljenog, umornog kauboja sa kojim se saosećaš jer je izmešten u vremenu. Na sve to, iako je kriv on za Beatriks kaže "ta žena je zaslužila svoju osvetu". Važi brate. I odjednom ti stripski negativci postaju obični ljudi. Ne sprečava ih to naravno da budu ono što jesu a to je zli govnari ali imaju barem crtu ljudskosti. Znate da je ovaj lik opipljiv jer kada krene priča o njemu, može da ide u obe strane. Bad može biti i najbolji i najgori lik kojeg ste videli u životu. U svakom slučaju Tarantino nam ovde ne kreira bosa sa poslednjeg nivoa igre kao izazov, kao što je to bila O-Ren Iši u prvom delu. Ovaj zlikovac je realniji i njegova drama je, gle čuda, bitna.
Ceo film funkcioniše kao prikvel ali na spektakularno dobar način. Kao da nam Tarantino kaže "e, videli ste onu suludu akciju, sad ćemo da je oživimo i učinimo još značajnijom". Ne verujem da smo imali pitanja gledajući prvi deo jer smo konstantno bombardovani sjajnim stvarima ali da smo ih imali, sada bi dobili i odgovore. Nije li na taj način učinio značajnijim sve što se dešava i u prvom filmu? *Kada pogledaš prvi deo, sada su mnoge stvari jasnije, vrednije, očiglednije, upečatljivije. Planski nas je naterao da se izgubimo u svom tom ludilu i onda nam darovao sve te ljude kao mnogo realnije. Najveću vrednost ovih ljudi nismo uvideli kroz njihove veštine borbe već kroz njihove veštine preživljavanja i onog što ih čini ljudima.
Naravno, i ovde imamo dosta posveta. Ovog puta, meni najdraža, posveta starim "karate" filmovima kako smo ih zvali, gde imamo nekog ko nije baš vičan borbi i učitelja koji će ga podučiti. Naravno, Tarantino ovde uzima nešto što je davno pravio npr. Džeki Čen i ubrizgava mu steroide kroz evoluciju Beatriks Kido u vrhunskog ratnika. Podrazumeva se da ne bi to bilo to bez strogog a opet simpatičnog učitelja. Perfektna posveta.
Desilo se jednom da sam sanjao kako je supruga ostavila mene i ćerkicu. I to je jaka promena emocije da neko koga ste voleli i čiju ljubav ste osećali odjednom uradi nešto tako odvratno da osećate beskrajan bes. Ljubav koja je građena toliko godina je odjednom obezvređena i sa njom deo života. Ček, gde je tu Kill Bill? Upravo tu imamo vezu između Beatriks i Bila. Finale filma, njihov dijalog i Umina gluma koja je PERFEKTNA SVAKOG PROKLETOG SEKUNDA su zaista spektakl. Kada uzmete u obzir šta se sve dešava u toj završnici, razmislite samo o spektru emocija kroz koje ova žena prolazi. Prema tome rolerkoster više liči na ono kad vas je kao bebe mama ljuljala u kolevci ili naručju.
Verujem da se ima ovde još šta pisati ali verujem da sam pokrio to i tekstom o prvom delu. Iako mi Tarantino ne spada u omiljene režisere nekako mi je žao što neće još puno snimati. Nije mi svaki njegov film isto drag ili istog kvaliteta ali sa perfektnim Once Upon a Time in Hollywood je pokazao da može još mnogo da nam da. Pa zašto se ne bi vratio nekom sličnom ludilu poput Kill Bill-a? Zašto ga ne bi videli malo u horor vodama. Zašto npr. ne bi posveti jedan film muzici. Što da ne rock-u ili hevi metalu... Hevi metalu??? O tome sledeći put.
Naj scena:
- How do I look?
- You look ready
Moja ocena: 10/10