Walkabout (1971)

 

Žanr: Avantura | Drama
Režija: Nicolas Roeg
Glumci: Jenny Agutter, David Gulpilil, Luc Roeg...

Priča:
Sestra i brat lutaju divljinom primorani da se snalaze potpuno sami. Uskoro susreću domorodačkog dečaka, koji se suočava sa ritualnim obredom odvajanja od plemena.

Moj osvrt:
Nikolas Roug nam je doneo jedan od meni najdražih horora Don't Look Now i mogao sam očekivati sporiji ritam i iznenađenja koja je servirao Walkabout. No možda je i ljubav prema pomenutom filmu dovela do previše očekivanja tako da mi Walkabout nije ostavio neki naročito snažan utisak. Film je donekle ostao neubedljiv i nedorečen na kraju. Ne mogu da kažem da je Walkabout toliko star da je na neki način postao žrtva vremena. Kao npr. kada gledate Most Dangerous Game koji je sigurno bio šokantan kada se pojavio a sada ga gledate sa nevelikom dozom uzbuđenja. No hajde da vidimo šta je dobro a šta je doprinelo tom polovičnom utisku. 

 

Najveći kvalitet filma i ono što najviše ostavlja utisak je zvuk. Od prve scene kada smo u gradu a čujemo zvukove muzike primitivnih plemena je jasno koji kvalitet zvuk donosi ovde. Na neki način nam film govori kako je grad zapravo jedna moderna divljina. Imamo i pesme koje nekako simpatično odudaraju od teme filma. Ne umem to bolje da objasnim, nešto kao Wicker Man kada čujete one pesmice, ostavljaju utisak nečeg pretećeg, nečeg skrivenog. I ubedljivo najveća stvar su prenaglašeni zvukovi prirode. Walkabout najbolje funkcioniše kao dokumentarac o prirodi. Svi ti zvuci divljine i njenih stanovnika su spektakularni. To su sve scene za uživanje čak i ako ne prijaju uvek stomaku. 

 

Rekoh već, kao i u Don't Look Now, Roug nam daje stvari koje deluju prilično iznenađujuće i čudno. Recimo kako ovi klinci završavaju u pustinji: otac ih odvodi tamo sa izgleda namerom da ih pobije a potom ubija i sebe. Da li je to samoubistvo planirano, zašto decu, šta se desilo, kako je došlo do ovoga, šta je sa majkom...? Možete postaviti gomilu pitanja - odgovora nema ili ga ja nisam video. Za nešto tako šokantno morao bi iskreno da mi daš razlog ako ne i opravdanje. I nekako sam očekivao odgovore na ova pitanja ali nisam ih dobio. To je scena koja šokira i zgrozi. Da li je ovaj ćalac kritika modernog, civilizovanog društva? Ako jeste - besmisleno je. Deca bi trebala biti užasnuta. Ali nekako su mi klinci bili u fazonu "au vidi ovo sranje. ništa teraj dalje". 

 

Ono što nam film govori sve vreme je da je priroda spas a civilizacija propast. Sva dešavanja u prirodi su spontana, priroda nam daje, naizgled ne tražeći ništa za uzvrat. Recimo sve ljudske tvorevine (kuće, automobili, mašine...) koje vidimo u filmu su se raspale, zarđale ili su uništene. Što je zapravo potpuni kontrast prirodi koja je prelepa u svim svojim varijantama. I to je nešto što ovaj film korektno servira. Realno ovakvo poređenje nije nikakva mudrost predstaviti. Malo zelenila i lepa muzika protiv srušene kuće i zarđale mehanizacije i preteće muzike. Zato kažem, korektno je ovo ali nije otrežnjujuće kako je film imao nameru. 

 

Drugi fazon je priroda koju nikako da istražimo do kraja. U svakom momentu nam donosi nešto novo, nešto zanimljivo, nešto lepo, nešto avanturistički. Scena koja najbolje opisuje to je paralela između ove dece iz grada koja istražuju prirodu i plemena koje pronađe olupinu automobila. I da, poruka jeste korektna ali opet, ne unosiš mi nikakvu dilemu niti mi pričaš ikakvu mudrost ovakvim poređenjem. Sve vreme mi izgleda da se film na silu trudi da bude pametniji nego što jeste. 

 

Jedna od retko besmislenih pojava u filmu su ljudi koji su van cele priče. Tu su neki meteorolozi npr. i neki nasumični likovi čiji dijalozi su besmisleni i čije želje se svode na seks. Čemu to služi - živ nisam. Da li to treba da nam pokaže koliko plitko razmišlja civilizovani čovek? Možda ali i ovo mi je totalno neubedljivo. Momak iz plemena živi u prirodi, ona mu je stanište, ima poseban odnos sa njom. I sada treba da ga poredim sa ljudima koji su se napalili? Ček, nije tu pravo poređenje, pa i momak izvodi ples kojim pokazuje kako želi da ima nešto sa devojkom zar ne? Da, tokom filma imamo blagu seksualnu tenziju između njega i devojke koja se izgubila gde odmeravaju jedno drugo. I na kraju to izgleda potpuno antiklimaktično, ne zbog toga šta se desilo ili nije desilo već zato što cela ta priča nije vodila nigde i ništa nam nije rečeno. 

 

Mali bata i velika seka su prepušteni sami sebi sve dok se ne susretnu sa momkom iz plemena kada se udružuju i kreću na zajednički put. Tokom tog puta mi otkrivamo lepote prirode. Pomenuh već one scene sa prenaglašenim zvukovima. Uz nas koji treba da otkrijemo lepote prirode na koje smo možda zaboravili zar i ovo dvoje ne bi trebali da shvate da grad u kom su odrasli nije ništa posebno u poređenju sa ovim. Da, ima tog nekog shvatanja na samom kraju ali je totalno neubedljivo. Ako ti je nešto ostalo u lepom sećanju, zar ti momenti ne bi trebali da budu očigledno lepi? Zar ne bi trebali da shvate kakve tu lepote postoje tokom ove šetnje? 

 

Jedina scena gde vidimo sjedinjenje čoveka iz civilizacije i prirode je ona u kojoj gola devojka pliva u jezeru. To je zapravo i najbolja scena u filmu. E sada, kako je devojka prelepa ja moram da odbranim svoj stav da ne bude da mi se scena sviđa zato što je ona gola. Ovde bih vas podsetio na onu moćnu scenu iz našeg filma Leptirica u kojoj devojka šeta šumom pa leže u travu. Nekako imamo utisak kao da su ona i priroda jedno. Upravo i ovde sam imao taj utisak. To je onaj momenat u kom sam mislio da će biti prepoznavanje šta smo dobili sa prirodom i okretanje leđa civilizaciji. To je trebao biti ključni momenat ovog filma. Ali ništa od toga. Ova scena na žalost nije promenila narativ niti raspoloženje. Priroda ostaje samo kao setno sećanje i to je to. 

 

Odnos civilizovanog čoveka prema prirodi je trebalo da bude predstavljen šokantno. I naravno da tu imamo lovce koji love, čini se, bez ikakvog razloga. Ali opet, videli smo to nebrojeno puta. Momak iz plemena ostaje šokiran ubistvom nekoliko životinja od strane lovca iako je on taj koji ubija najviše. Dobro, dobro, razumem, on ubija da se prehrani. Bezrazložno ubijanje jeste odvratno ali ako hoćete da pogledate film koji se zapravo ovim bavi na savršen način, pogledajte Cannibal Holocaust. Walkabout ne ostavlja ni mali deo utiska kao pomenuti film. 

 

Walkabout mi na kraju nije ostavio neki naročit utisak. Svakako je ok film, vredelo ga je pogledati ali čini mi se da se na silu trudi da bude pametniji nego što jeste. Poruke koje šalje su jako klišeizirane i loše ih je spakovao neubedljvim poređenjima da bi bile ubedljive. Scene prirode su sjajne, scene devojke koja pliva u toj istoj prirodi su sjajne, sve ostalo ide od OK pa sve do jako neubedljivog. Za nešto što se trudi da bude ozbiljan film sa porukom, previše klišea je očevidno. No ovo je bio nešto sporiji filmić. Mogli bi malo ubrzati sa sledećim, zar ne? Hajde da vidimo koliko žena može da pobesni ako joj pokvariš svadbene planove.

Zanimljivosti:
Dženi Aguter je stidela kada je trebala da snimi scenu u kojoj je plivala gola. Većina glumačke ekipe je sklonjena i scena je snimljena. Kasnije, kako bi se ona oslobodila, svi su se vratili plivali su goli a ona je gledala. David Gulpilil nije znao Engleski kada je film sniman. Scene su uglavnom improvizovane jer je scenario imao 14 strana. Luk Roug je Nikolasov sin. Ovo je prvo pojavljivanje na filmu Davida Gulpilila.

Naj scena:

Plivanje

Moja ocena: 6/10