Shaun of the Dead (2004)

 

Žanr: Komedija | Horor
Režija: Simon Pegg, Edgar Wright
Glumci: Simon Pegg, Nick Frost, Kate Ashfield...

Priča:
Dosadni životi jednog trgovca iz londona i njegovog lenjog cimera su uzdrmani zombi apokalipsom.

Moj osvrt:
Shaun of the Dead je simpatična komedija koja uz par pametnih poruka uspeva da nas zabavi. Hajde na brzinu da prođemo kroz ono bitno jer već dugo vremena čekam da završim ovaj tekst kako bih se posvetio narednom filmu. Ček zašto ne jurimo dug tekst? Trenutno nam ne treba. Ono što je trenutno bitno je ta neka duga šetnja, šetnja protiv nasilja, protiv zla koje se već dugo ovde odomaćilo, protiv egoističnog psihopate, protiv zlikovca kojeg i film retko viđa. Hm, da li je to dovoljno, samo biti protiv toga? Ne baš. Bitno je za koga šetamo. Šetamo za našu decu, za onu koju koriste za svoju reklamu a kojoj njihov smrdljivi sistem smešta metak u glavu. Za šansu da naše dete proživi normalan život lišen "njih" i "njihovih". Hodajte sa svim tim ljudima. Videćete lepotu, osmehe i nadu. Pridužite se gde god da ste. Ako jedan čova iz drugog grada sa bubregom manjka može da dođe i prošeta 20tak kilometara, zašto ne biste i vi. U protivnom, postoji šansa da ćete biti zombi koji obavlja već dobro poznatu rutinu. 

 

Da, zombiji, rutina. Ah da, film. Izvinjavam se. Zaneo sam se. Teško mi je da se fokusiram posle svih ovih užasa današnjice koje nas prate. Otud i ove pauze. No nije li upravo "upadanje" u tu dnevnu rutinu, ta potreba za odsustvom talasanja i štednjom akcije ono što nas i čini zombijima. Vodimo se plitkim, bazičnim, da žderemo nešto što nam se ždere, da ločemo nešto što nam se loče, da se što manje cimamo a budemo dobro plaćeni, da sve ono u čemu treba da uživamo uglavimo u neki šablon, u automatsku radnju. Upravo o tome priča Shaun of the Dead. Predstavlja današnje čovečanstvo kao skup zombija. Gde je tu Shaun? 

 

Shaun je na putu da postane zombi čini mi se. Da, njegov život nema neku trenutno poentu, on deluje kao neodgovaran i neozbiljan i sada bi on trebao da se uozbilji i živi kao i svi drugi, zar ne? Ne. Upravo to je ono što Shauna odvaja od drugih "zombija". Zato nam je simpatičan. Ne zato što je neodgovoran, što je "luzer", što je neozbiljan već što je u moru istih drugačiji, što je svoj. Zar nam ne bi trebao biti ideal neko čistiji, neko odgovorniji? Svakako, ali ne oni koji su svoj život posvetili rutinama. Takvi su nebitni. Šon ima čistu emociju. To kod drugih ne vidimo, vidimo samo potrebe. 

 

No čekaj, svi sada treba da budemo neozbiljni i neodgovorni da ne bi bili "zombiji". Ne, treba da budemo svoji pre svega ali ovde imamo i drugi deo priče a to je, gle čuda, u filmu o zombi apokalipsi - odrastanje. Ček ček, ovo je film o odrastanju? Ooooo da. Shaun odrasta u filmu i to na opako dobar način. Kako? Tako što preuzima odgovornost. Ne odrasta time što zna rešenje svakog problema već postaje zreo samim tim što se, nikada ne odustajući, bori sa svakim problemom na koji nailazi. 

 

Pomenuh emociju koja izdvaja Shauna od drugih. On voli devojku, voli prijatelja, voli majku i to je totalno bezuslovna ljubav. Pogledajte, svi mu ukazuju da mu je prijatelj budala, majka živi sa čovekom koga Shaun ne može da podnese, devojka mu postavlja uslove. U celoj priči Shaun je jedini čova kojem je bezuslovno stalo do svih ostalih. I sada odrastanje ga menja na taj način da će on možda postati odgovorniji. Da li to menja njegove emocije? Ne. On i dalje voli iste ljude i ista mesta. Znate kako se to zove jednom rečju? Iskrenost. 

 

Film se bavi i zavisnošću od mobilnih telefona jer konstantno provlači scene gde neko blene u telefon šta god se dešavalo. No ono što se više kritikuje je materijalizam. Navešću samo dva primera iako ih ima na tone. Dok beže od zombija, jednom od likova je jako bitno koji će auto uzeti. U sceni koja još blesavija, likovi napadaju zombije pločama ali biraju one koje su manje vredne kao da im od toga ne zavisi život. 

 

Još jedna stvar koja mi se jako dopala je sama borba protiv zombija. Svi filmovi koje gledamo proizvedu super iskusne borce koji eliminišu neprijatelje bez problema. Shaun of the Dead pokazuje koliko smo zapravo nepripremljeni za svako veliko sranje koje nam se desi. Na sreću ovo u filmu je prepuno humora i zabave. U stvarnom životu ne verujem da bi nam bilo baš tako zabavno. 

 

Još jedna stvar za kojom ovaj filmić poseže kao za rešenjem je humor. U svakom momentu u kojem je nekom jako teško, likovi pokušavaju da posegnu za humorom kako bi to prebrodili. Sve u svemu na Shaun of the Dead možete gledati kao na lekoviti humor. U isto vreme kritikuje današnje društvo ali umesto da nas natera da preziremo to u šta se ono pretvara, daje nam alternativu koju ludo volimo. Šta je bitno? Budite svoji, volite, budite iskreni, borite se za one koje volite, borite se za sebe, ustanite, budite hrabri braćo i sestre i hodajte, protiv zla, za sebe, za one koji dolaze posle nas.

Zanimljivosti:
Čuveni Džordž Romero je bio impresioniran ovim filmom toliko da je tražio od Simona Pega i Edgara Rajta da se pojave u njegovom Land of the Dead. Kada su Pega pitali zašto se odlučio za spore zombije umesto onih koji trče odgovorio je "zato što smrt nije energetsko piće". Shaun u jednom momentu poziva Fulčijev restoran. To je omaž čuvenom režiseru Luciu Fulčiju koji je takođe poznat po zombi filmovima. Dan zombi invazije u kom Shaun ide do marketa i ne primećuje zombije oko sebe je scena koja je snimljena u jednom pokušaju.

Naj scena:

Početak apokalipse.

Moja ocena: 8/10