Alternativni naziv: The Paramedic
Žanr: Krimi | Drama | Triler
Režija: Carles Torras
Glumci: Mario Casas, Déborah François, Guillermo Pfening...
Priča:
Anhel radi u hitnoj pomoći. Posle tragične nesreće njegov život kreće nizbrdo i počinje da sumnja u vernost partnerke.
Moj osvrt:
Paramedic je film koji ste videli nebrojeno puta. Prepun je klišea i neubedljiv je u svemu što je poželeo da ispriča. Pokušava da igra na kartu šoka ali sve u čemu uspeva je da nas vuče iz besmisla u besmisao servirajući gomilu neuverljivih scena. Ovo čak nije funkcionisalo ni kao glupava zabava. Biće spojlera ali ništa što ne biste mogli pretpostaviti.
Anhel radi u hitnoj pomoći. Vrlo brzo saznajemo da ima naviku da ukrade nešto od nastradalih pri čemu je jedne naočare stavio u kolekciju sa verovatno prethodno ukradenim naočarima. Neke predmete koje ukrade i prodaje. Deluje možda interesantno zar ne? Ok, šta je bilo na kraju sa tom pričom? Ništa. Pa čekaj, zašto on to radi? Zato što eto tako. Zašto mi serviraš ove stvari ako nemaju neki smisao, ako ne želiš nešto da mi ispričaš njima, ako one nemaju neko značenje. Veštački umetnuta scena u početak filma i od strane scenarista zaboravljena dva minuta kasnije.
Anhel je očigledna odbojna, osorna, neprijatna, arogantna budala. Verujem da ste sretali takve. Ovde ne želim da ulazim u to da on takav uspeva duži vremenski period da održi vezu sa devojkom pri čemu planiraju i bebu. U gomili scena on se loše odnosi prema njoj. Zapitao bih se zašto to ova žena trpi iako joj vidno ne prija, ali ženska ljubav je čudo. Veći problem je što kada on napravi prestup, jasno je svima da je prvi osumnjičeni. Lik je neubedljiv u svakoj svojoj laži ali hej, njemu sve to uspeva sa pola snage. Šta to govori o ostalim likovima?
Ne znam da li ste gledali film Deadbolt sa Adamom Boldvinom. Ovaj podseća na njega. Tu Adam glumi poremećenog degenerika ali on nije baš očigledan pa je jasno kako uspeva da se uvuče pod kožu. Anhelu na čelu piše sve. Ponašanjem ne uspeva da prikrije ništa. Anhel je debilčina koju niko normalan ne bi pogledao jer se prema svima odnosi kao da su niža bića. U jednoj sceni on ispička bivšeg školskog drugara kojeg nije video dugo. U drugoj sceni taj isti bivši drugar mu pomaže u nečemu za šta se ide u zatvor. Gde je logika? Zašto bi iko verovao nekom ko je očigledna budala i lažov? Kasas je odličan u toj glumi ali njegov lik je neubedljiv kao lažov.
Hajde da se vratimo malo nazad. Anhel posle jedne nesreće ostaje nepokretan. Recimo da bih mogao da vam prepričam 90% filma ne propuštajući poentu a da izostavim činjenicu da je ostao nepokretan, ne biste primetili razliku. Cela ova priča nema nikakve veze sa tim. Ne vidimo promenu u njegovom životu, ne vidimo uticaj toga što je postao takav, ne vidimo ništa što se ekstremno menja u ovoj priči. Svi sudbonosni momenti bi se desili i da on nije u kolicima. Što je najgore, to što je u kolicima i ne radi puno za kvalitet filma. Toliko je besmislenih stvari. Recimo - on u kolicima uspeva da se ušunja u stan koji prvi put vidi u životu i sakrije se u tuš kabini. Vidite o čemu pričam?
Ako gledamo filmove sa sličnom temom, pomenuti Deadbolt, Misery ili bilo šta što ima veze sa takvim držanjem u pritvoru, svi ti filmovi imaju više ili manje napetih scena. Paramedic nema ni jednu. Sve je toliko isklišeizirano, svaki događaj je najavljen, sve je nagovešteno mnogo ranije pre nego što se desi. Znate kada će da padne otmica, znate kada će da padne ubistvo, znate ko će šta da uradi jer ovaj film nema ni trunku originalnosti. A čekaj, ima. Kidnaper je u kolicima. U je. To niko nikada nije mogao da smisli. Kakva ideja. Kakav brejktru.
Ako bih pisao o neubedljivim i nelogičnim scenama i odlukama, ovaj tekst bi bio duplo duži. Neću ići puno na tu stranu. Želim samo da opišem jednu situaciju. Recimo da živite sami u stanu, da niste baš fizički moćni i čujete nešto što zvuči kao ubistvo u stanu pored. Vi ćete pod a)zvati policiju, ili pod b)otići do stana gde mislite da se odvija ubistvo i onome ko tu stanuje i za koga sumnjate da je ubica, reći da ćete zvati policiju. Šta mislite šta se u ovom filmu desilo?
Želim još nešto bitno da pomenem a to je motivacija svih ostalih likova u filmu. Motivaciju glavnog degenerika vidimo. Ona šljašti kao jedna od onih noćnih, svetlećih reklama. Šta je sa njegovom devojkom? Ona je užasavajuće mrljava i kao da nema svoje ja u njihovoj vezi. Pa i kasnije, nema nikakvu odlučnost u sebi. Ostali likovi koliko god sporedni bili, očekivana je neka akcija sa njihove strane. Svi su prokleti statisti. I sve onda izgleda kao partija šaha gde sve poteze vuče lik kome ne biste dali ni kamen da lupa. To nije priča koja ikog treba da zanima. Kad imaš takve likove, kad imaš nekog ko ti je žrtva, morao bih da marim za tu osobu. Ovde me je bilo baš briga.
Rasplet kao rasplet je ono što treba da oraspoloži publiku. I ima tu malo neke poetske pravde. Jeste to najsimpatičnija scena u filmu ali je užasavajuće nebitna i nerelevantna. Ako sam ceo film čekao na akciju određenih ljudi a ti mi je pokažeš u poslednjem minutu - debelo si okasnio. Priču i scene iz filma Paramedic ću zaboraviti za nekoliko dana. Sem Kasasove glume i tog finalnoh, tupavog "ha-ha" momenta, nema ovde ništa vredno gledanja. Za postojanje filma ću znati zbog odlične Un Sorbito de Champagne od Los Brincos. Poslušajte pesmu. Film gledajte na sopstvenu odgovornost.
Zanimljivosti:
Tokom jedne vožnje, na vestima čujemo izveštaj o virusu koji se pojavio u Vuhanu.
Naj scena:
Kretenski kraj koji barem izaziva blagi osmeh.
Moja ocena: 4/10
Нема коментара:
Постави коментар