The Evil Dead (1981)

Kod nas nazvan: Zli Mrtvi, Zla Smrt
Žanr: Horor
Režija: Sam Raimi
Glumci: Bruce Campbell, Ellen Sandweiss, Richard DeManincor...

Priča:
Pet prijatelja dolazi u kolibu u šumi gde slučajno uspevaju da probude drevno zlo.

Moj osvrt:
Kao golobradi klinac sam postao fan horora. Voleo sam čudovišta, strah, mrak, tradicionalne horor priče tako da je ljubav prema ovom žanru bila neminovna. I onda je do mene tako mladog i balavog došla informacija da ima taj neki kultni horor po imenu Evil Dead. Pfff, to je moralo da se overi. Pogledao, razočarao se ne shvatajući u čemu je kvaka. Kakav je to bre horor film a da me nije uplašio ni jednog momenta. Dobro, realno je previše očekivati od klinca kome je Crvena Sonja opasan film da shvati bilo šta. Ali nekako mi se taj utisak zadržao do dana današnjeg - da ovo jednostavno nije moja šoljica čaja od nane. No film je iskočio nasumično iz vaše liste u želji da ponovo pokuša da me preplaši ili možda pokaže da je to vreme bez briga i pameti odavno prošlo. 

Kada pogledaš veliki broj filmova počneš da uviđaš šablon. I onda krene da te nervira zašto film ima toliki uvod, zašto su ti brljivi tinejdžeri svaki put u glavnoj ulozi, zašto donose tako kretenske odluke, zašto pročitaš svaku štrecalicu, zašto si na pola filma video krajnji obrt koji je idiotski. I onda pogledaš nešto drugačije i kreneš da ceniš tu jedinstvenost. Evil Dead ima nekoliko specifičnih stvari koje zaista prijaju. Ok, ima on nedovršenosti, ima polovičnih stvari, nema neku kolosalnu priču, nema toliko likova vrednih pažnje ali sve ono što nas nervira u tim šablonskim filmovima, Evil Dead ili ismeje ili zbrza ili baci akcenat na nešto sasvim drugo. 

Znate sve one silne najave da će nešto loše da se desi. Recimo ni iz čega nam se kaže da je lav pobegao iz zoološkog vrta. Naravno da će on kasnije da oglođe nekog seratora. Malo karikiram ali razumete šta hoću da kažem. Evil dead na samom početku ima sjajnu seriju najava ali nisu tako očigledne već su trenutna pretnja. Prvo nešto juri kroz šumu uz preteću muziku. Ne vidimo šta ali ne sluti na dobro. Potom je umalo izbegnuta saobraćajka, pa onda most koji se umalo nije srušio, pa onda ljuljaška koja lupa u zid kuće... Bukvalno nam sve govori da će se desiti nešto loše. Nismo ni stigli da se upoznamo sa likovima dotle a već smo spremni na njihovu patnju. 

Zašto nam likovi ne bodu oči? Ne znamo ih, tako da ne možemo reći da su dobri ili loši. Čak je jedan od njih očigledno jako iritantan. Zašto nam onda to ne smeta? Zato što niko od njih kroz veći deo filma nije glavna uloga. Ko je onda? Braćo i sestre, glavni lik, glavna uloga, glavni antiheroj filma je samo zlo. Zajedno sa zlom progonimo i pratimo ove likove, zajedno sa zlom ih prepadamo, jurimo i zakuvavamo atmosferu. Kako je Raimiju uspelo ovo kada ne vidimo fizički to zlo, kada se ono ne manifestuje kroz neko čudovište? 

Odgovor leži u najboljoj strani ovog filma a to je kamera. Celim tokom filma mi iz prvog lica gledamo ono što to zlo gleda. Scene u kojoj to nešto juri kroz žumu, obilazi oko kolibe, približava se preteći, juri za likovima dok obara stabla... to je neprocenjivo. Uživao sam u svakoj od tih scena. Da je u ovo čučnula neka realnija priča i tmurnija atmosfera, da film ne ide po ivici komedije, verujem da bih se isprepadao od ovoga. Ali to nikako ne umanjuje genijalnost ove ideje. Evil Dead ima gomilu sjajnih scena, suludih kadrova i svaki od njih je masterpis na svoj način. Ako se kamera kreće, jasno nam je da zlo vreba i da će nešto loše da se desi. Ako kamera stoji, stoji tako da nam nagoveštava da će neko zlo da iskoči svakog momenta. Vidimo par kako priča a kamera nekako drži i prozor iza njih u fokusu. Za očekivati je da će nešto uleteti kroz taj prozor ili se pojaviti na njemu. Nebitno je da li će se pojaviti nešto ili ne - bitno je da nas Evil Dead svakog momenta drži u uverenju da nešto može da se desi. 

I kada zlo zavlada i eliminiše skoro sve, tada imamo rađanje, kasnije će se ispostaviti, kultnog heroja u liku Eša. Film nas je toliko bombardovao zlom i pretnjama da nismo ni obraćali pažnju na likove. Tek na kraju kada ostane taj jedan, imamo heroja. Kažem rađanje jer on je tek zablistao u nastavku. Najlepše od svega je što on nije neki superheroj, neki opaki baja već je samo jedan sluđen i uplašen čovek koji se bori za goli život. 

Kada su efekti u pitanju, ovo je debelo zastarelo. Ali ja sam sucker za te stare efekte i uvek sam pre za masku i šminku nego CGI. Ovo je za mene čisto uživanje. Brutalnost i krvoliptanje je prepuno preterivanja. To nekako drži onaj ton filma gde smo na granici sa komedijom. Bez obzira na efekte koji nisu ubedljivi, ovo nije film za ljude sa slabim stomacima. Za mene je ovo filmska umetnost. Ako uzmete npr. Conjuring 2 gde imamo sjajne efekte i jezive scene i ako je to ono u čemu uživate, ovo neće imati ama baš nikakvu vrednost za vas. Nema tu poređenja. Ali isto tako nema poređenja u kvalitetu. Evil Dead je veoma dobar filmić. Conjuring 2 je teško đubre. 

Ponavljam, ovo je film kojim nisam bio fasciniran kao mlađi. Sad mi je utisak neuporedivo bolji. Isti takav utisak sam imao i za Evil Dead 2 kao i Piter Džeksonov Braindead. Možda je vreme i njih da repriziram. Evil Dead je minimalistički filmić koji je sa mizernim budžetom uspeo da donese zavidan kvalitet. In your face golobradi, bubuljičavi Outsideru

Zanimljivosti:
Na kraju snimanja, ekipa je zakopala "vremensku kapsulu" ispod kamina. Od tada, koliba je uništena i od nje je ostao upravo samo kamin. Po scenariju, likovi su trebali pušiti marihuanu kada prvi put slušaju traku. Glumci su odlučili da to zaista urade i ta scena je onda morala biti snimana kasnije zbog nekontrolisanog ponašanja glumaca. Na kraju snimanja, Brus Kembel se vraćao kući u prikolici kamiona jer je bio prekriven lažnom krvlju.

Lažna krv je bila kombinacija Karo sirupa, šlaga i crvene boje za hranu. Kembelova košulja je bila toliko natopljena da se stegla i posle pranja. On ju je obukao i ona se nije pocepala već je pukla. Tokom snimanja, 13 ljudi koji su učestvovali u pravljenju filma je koristilo kolibu za spavanje. Nisu imali tekuću vodu tako da se danima nisu tuširali. Bilo im je hladno tako da su pri kraju snimanja palili nameštaj da se ogreju. 

Brus Kembel je stavio svoju kuću pod hipoteku kako bi Raimi završio snimanje ovog filma. Endi Grejndžer, Raimijev i Kembelov prijatelj im je rekao "šta god radili, samo sipajte krv po platnu". I scena u kojoj se krv sliva niz projektor je posveta njemu. Raimi i Kembel su prijatelji iz srednje škole. Koliba gde je sniman film je bila napuštena. Kada nije bio u sceni koja se snima, Brus Kembel je pomagao ekipi u pripremi scena.

U sceni kada se kamera kreće nad vodom, Kembel je gurao Raimija koji je sedeo u čamcu. Snimatelj se okliznuo i kamerom udario Kembela u glavu tako da mu je izbio nekoliko zuba. Bela sočiva koja su nosili glumci su im stvarala mnogo problema tako da su morala biti skidana svakih 15 minuta.

Toliko je bilo hladno da su se kamera i kablovi smrzli nekoliko puta. Prvog dana snimanja, kada je snimana scena na mostu, glumci su se izgubili u šumi. Koliba zapravo nije imala podrum. Scene u podrumu su snimane na drugoj lokaciji dok je poslednja soba u podrumu zapravo Raimijeva garaža.

Naj scene:

Zlo vreba

Moja ocena: 7/10