Gran Torino (2008)

Žanr: Drama
Režija: Clint Eastwood
Glumci: Clint Eastwood, Bee Vang, Christopher Carley...

Priča:
Džangrizavi ratni veteran pokušava da utiče na novog suseda, mladog Taoa koji je pokušao da ukrade njegov Gran Torino.

Moj osvrt:
Gran Torino, kroz svog glavnog protagnostu, starog, džangrizavog Voltera Kovalskog pokušava da ispriča nekoliko već viđenih priča, pokušava da obradi nekoliko životnih tema a sve to radi na takav način da od prvog momenta moraš da uhvatiš film za ruku i dozvoliš mu da te vodi kroz sve to što si video toliko puta. Gledali smo priče o sukobu generacija, ljudima koji ne vide druge ljude kako treba zbog gomile predrasuda, ljudima kojima je sukob način funkcionsanja i u svim tim pričama mi čekamo preobražaj, otkrovenje koje će promeniti čoveka. Gran Torino to radi mnogo lepše od većine i ima neke finese koje većina filmova sa sličnom tematikom nema. 

Film ima dve mane od kojih je ova koju ću sad da izložim ozbiljna. Ona druga i ne tako. Elem, Kovalski jeste težak čovek ali njegova porodica je sastavljena od samih idiota. Prvo, toliko nepoštovanja od sinova prema ocu mi je užasavajuće. Kada vidimo da su to uspešni ljudi možemo samo još više da pobesnimo. Ne moraš da imaš perfektnu komunikaciju sa ocem ali moraš da poštuješ to što te je podigao, što ti je brisao guzicu dok sam nisi naučio, što te je hranio dok nisi odrastao, što te je napravio čovekom koji si sad. Ne, toga ovde nema i što je najgore prikazano je na način na koji biste očekivali u najgorim sapunicama. Način na koji se iskazuje nepoštovanje je baš nizak. Klint je omanuo tu i u Devojci od Milion Dolara ali o tome neki drugi put. 

Kovalski je podigao zidove ka svima i neretko je nepristupačan i neprijatan bez ikakvog razloga. I to je lik koji bi trebao da nas nervira, zar ne? Stvar je u tome da ga ovde tumači jedini čovek na planeti zemlji koji može da tumači ovakvu ulogu tako da ga voliš u njoj. Klint briljira u svakom momentu filma. Budimo realni. Gomila dijaloga koje vodi sa momkom (Tao) su prepakivanje istih stvari. Ali kad ih Klint iznese na scenu to je urnebesno i spektakularno svaki put. Da je glavnu ulogu tumačio bilo ko drugi, film bi drastično izgubio na kvalitetu. 

Na samom početku film nam kroz priču jednog sveštenika postavlja pitanje šta je život a šta bi trebala biti smrt. Film uspešno daje odgovor na sve to. Ako gledamo kroz Kovalskog, tu imamo rušenje zidova prema drugim ljudima i veliku žrtvu koju podnosi za budućnost. Kroz celu njegovu priču imamo šta život jeste i šta bi mogao biti. Ne serviraju nam samo one lepe stvari. Priča nam prikazuje i promašaje u ovom čoveku ali opet daje neku sliku kako bi stvari trebale ipak izgledati. Ako uzumemo bilo koji segment filma, imamo odgovore na pitanja o tome šta je to život. Svaka emocija nam je doneta na ekran ali se jasno vidi koje su one lepe. Film pravi jasnu razliku između dobrih i loših poteza i pokazuje koliko dobri mogu da zasene sve ono loše.

Film nam jako brzo pokazuje zašto je Kovalski podigao zidove prema svima. Ovde me je Gran Torino podsetio na White Buffalo gde mi gledamo čoveka koji ima veliku težinu na grudima. Kovalski se ovde veoma brzo otkriva. Njegov put ka tom nekom iskupljenju i rušenju pomenutih zidova zavisi od oproštaja ali oproštaja koji mora sam sebi da da. No on ne ide ka tome planski kao što to donekle radi glavni protagonsta priče o Belom Bizonu. Kovalski na taj put izlazi pukom slučajnošću. Iako je on taj koji je nepristupačan, postupcima ipak lako stiže do drugih. U čemu je onda problem? Šta je rešenje? Rešenje je to što su drugi dospeli do njega. Drugi su uspeli da ga dirnu, da u uliju nadu u nešto bolje. Kroz prijateljstvo sa ljudima koje do nedavno nije mogao da smisli Kovalski nesvesno pronalazi put iskupljenja. Kovalski pronalazi mir. 

Kada zidovi padnu, tu vidimo pravog čoveka. Kovalski prestaje da bude namrgođeni kliše i postaje čovek kojeg želiš da upoznaš. Tu film počinje da nas miluje i uljuljkava. Kovalski ostvaruje prijateljstvo sa momkom iz susedstva (i njegovom porodicom) i ono što on uči momka, ono što pokazuje tim ljudima, svi ti divni i suludi postupci su njegova zaostavština. To je njegov način da učini ovaj svet boljim. Naizgled, to je jednostavno. Samo treba da pomogneš nekom. Pomoć je potrebna svima. Kovalski pomaže momku da pronađe i sebe i pravi put kojim treba da ide. No, teškoće su svuda oko nas. Kako da izguramo? E tu dolazi nešto veliko. Tu dolazi neko ko ti usadi veru u pravi put. Kovalski postupcima postaje voljen ali postaje i uzor. Voleo ga ili ne, neke stvari zaslužuju poštovanje. 

Kao što rekoh, film nas ovde uljuljka, mazi, češka gde najviše volimo pa i vodi ljubav sa nama. I tu imamo gomilu scena koje su praktično prepakovane ali opet, Klint te iste i slične monologe vodi na neki svoj način i njegove bravure će zamaskirati nešto što inicijalno ne govori mnogo. Nešto što smo čuli više puta u filmu je upakovano u prelepo ruho Klintovih genijalština. Kako to da ne voliš? Tu dolazimo do druge mane filma a to je klinac. Možda je momak samo meni antipatičan tako da to uzmite sa rezervom ali način na koji glumi je previše izveštačen, čak i za dete glumca. Sa druge strane, Ahney Her koja tumači njegovu sestru je brilijantna. Srećom, nemam problem sa likom u filmu već samo glumačkom izvedbom koja je u slučaju Bee Vanga, blago rečeno, ispodprosečna. 

Kao što rekoh, zidovi koje je Kovalski podigao padaju kada on stekne prijatelje i to među ljudima koje je prezirao. Ono što je lepo, ovo je dvosmerno. Isti ti ljudi nisu baš gledali blagonaklono na njegovo prisustvo. Ali su jedni druge kupili postupcima. I to je lepota - dozvoliš da ti predrasude padnu tako što uvidiš ljudskost sa druge strane. I ta ljudskost se ovde ne vidi samo kroz velike i lepe stvari već i kroz one ne tako sjajne. Kada vidiš da je onako užasan Kovalski spreman da oprosti i pomogne, film te ubedi da ima nade, ne samo za njega i ljude u filmu. Film te ubedi u nadu u bolje sutra, u nadu u bolje odnose među ljudima. U realnosti gledamo kako su nas vladaoci naterli da mrzimo jedni druge dok oni profitiraju od toga. U isto vreme ovaj film nam obećava nešto sasvim drugo - poništavanje podela. 

I tu smo. Do momenta o kome ću sad pisati film je bio prelepa limunada. Kao što rekoh, film nas uljuljka, utopli, ubedi u bajke, da nam samo dobra osećanja... I onda nas udari u stomak, otrezni, zaledi, baci sa krova višespratnice, zgazi dok ležimo dole bespomoćni. I upravo sva genijalnost ovog filma dolazi u tom otrežnjenju U momentu kada jednu potpunu nevinost vidite oblivenu krvlju, tada sve pada. Upravo kada pomisliš da je sve onako kako si poželeo, zlo te ubedi da ne spava. Zlo ti prikaže krv i poremeti ti rasuđivanje i svest. Spreman si učiniti korak koji nikada ne bi, nesvestan da možeš sebe zakopati, da možeš sebi upropastiti ostatak života. I tu dolazimo do genijalnog sukoba generacija. Zaboravite idiotsku porodicu Kovalskog i taj sukob. Ovde je sukob čoveka koji je preživeo sve varijante onog što dečaku može da se dogodi i dečaka koji tek treba da uradi pravu stvar i/ili pogreši. 

Na ovu genijalštinu dolazi još jedna. Klinta se pretvara u onog tihog osvetnika kojeg smo gledali u dobrim starim vesternima. Tu je sve, i stav i hladan pogled i to neko uverenje da će on izaći kao heroj još jednom. Atmosfera je prepuna takvih emocija, scene su prepune takvog naboja i imamo utisak da je to onaj isti lik. I on jeste taj heroj, jeste borac za pravdu ali ovde imamo dve stvari koje su drugačije. Prva, on je neminovno ostario. Šta on može da učini? Ubeđeni smo da može da pokaže i dokaže da je heroj. On tu ne može da omane. I neće omanuti, nemojte ni jednog momenta posumnjati u to. Heroji su besmrtni u svojim delima. No ovde on ima još jednog velikog protivnika - realnost. Surovu realnost koju ne možeš da poraziš brzim potezom, lukavim trikom i oštrim okom. Ne. Načini na koji se ovde boriš protiv zla se znatno razlikuju. Krv traži krv. Žrtva je neminovna. 

Vratimo se sada na početak, na pitanje života i smrti. Ako je ovaj stari čovek preživeo sve varijante onog što momku može da sledi, može li onda on da navede momka na pravi put? Može li da ga, barem sada, natera da on izbegne to? Eto ga pravi sukob generacija: šta mladi misle da treba da urade, šta stari misle o tome. Ali hajde da pričamo o krucijalnim stvarima a ne trikovima, efektima i šminkanju. Ovo je to. Ovo je iskustvo koje zna da prepozna grešku koju je napravilo i mladost koju instinkt vodi u nepoznato. Šta je život? Traženje pravog puta i stvaranje nečeg boljeg za one koji dolaze iza nas. Život je naša zaostavština ovom svetu. Smrt je zaključak koji zavisi samo od toga kako smo živeli i kakav nam je bio taj životni put. 

I opet, kada pomsiliš da te film umotao u crnilo, on ipak daje neku nadu. Ta nada je upravo Gran Torino. Gran Torino nije nagrada koju si osvojio. Osvojiti nešto možeš i pukom srećom pa i zaslugom drugih. To je nagrada koju si zaradio. To je nagrada koja te podseća da si napravio nešto dobro. To je nagrada koja je jedno od ostvarenja tvojih želja. Ta nagrada je san koji si uspeo da doživiš. I te stvari ipak ulivaju nadu da ima lepote i pravde na ovom svetu. Na tome moramo biti zahvalni i onima pre nas. No u isto vreme to nam je zadatak. Da one koje donosimo na ovaj svet izvedemo na pravi put. Da onima koji dolaze posle ostavimo bolji svet.

Zanimljivosti:
Klintov sin Skot se pojavljuje u filmu u ulozi Treja. Voltov pas Daisy je zaista pas Klint Istvuda. Volt u filmu puca iz oružja samo jednom i to slučajno. Iako je Gran Torino njegov auto, Volt ga nikada ne vozi u filmu. Dugo se mislilo da će ovo biti poslednji film o Prljavom Hariju. Bee Vang koji je tumačio Taoa je rekao kako su Hmong glumci uvek bili izolovani od drugih, nikada im nije bilo dozvoljeno da improvizuju i jednom, kada su svi iz glumačke ekipe išli na bejzbol, oni nisu bili pozvani.

Naj scena:

Krv...
Ne mogu reći da je ovaj deo filma najbolja scena ali ovo je momenat od kog film kreće da bude nešto više. Od ovog momenta pa sve do konačnog obračuna, svi scene su vrhunske.

Moja ocena: 9/10