недеља, 24. мај 2020.

The Big Lebowski (1998)


Kod nas nazvan: Veliki Lebovski
Žanr: Komedija | Drama | Sportski
Režija: Joel Coen, Ethan Coen
Glumci: Jeff Bridges, John Goodman, Julianne Moore...

Priča:
Džef "The Dude" Lebovski, greškom zamenjen za milionera istog prezimena, zajedno sa svojim drugarima sa kuglanja, traži odštetu za svoj upropašten tepih.

Moj osvrt:
Braćo i sestre, razumem vaše oduševljenje ovim filmom. Isto tako, razumem i vašu rezignaciju istim. Ne pruža ovaj film vrstu humora koja odgovara jednim ili drugima. Recimo mnogi ne vole plitak humor pa im je Ted užasan film. Naravno da je to validno. Mnogi ne vole parodiranje pa ne vide veličanstvenost Ostina Pauersa. I to je ok. Ali sa Big Lebowski nije stvar u tome kako doživljavamo humor već način na koji razumemo život. Ne verujete? Želim da Vam ispričam jednu malu priču. Verujem da je mnogi znaju. Oni koji je prepoznaju, neka preskoče pasus.

Bogati biznismen je bio na letovanju i šetajući video čoveka koji u ritama sedi pored vode i peca. Prišao mu je i upitao ga:
-Zašto ne prodaš ribu koju upecaš?
-Zašto bih to uradio?
-Onda bi skupio novac i mogao da kupiš čamac i pecaš mrežom iz čamca i upecaš još više ribe koju bi mogao da prodaš i zaradiš još više novca.
-Zašto bih to uradio?
-Onda bi mogao da kupiš još čamaca i unajmiš još ljudi da rade sa tobom i upecaš još više ribe koju bi mogao da prodaš i zaradiš još više novca.
-Zašto bih to uradio?
-Onda bi mogao da kupiš ogroman brod pomoću kog bi mogao da pecaš ogromnu količinu ribe što bi ti donelo mnogo novca.
-Zašto bih to uradio?
-Bio bi toliko bogat da ne bi više morao da radiš i konačno bi mogao da radiš ono što želiš.
-A šta upravo radim?

Nije stvar u tome da razumete humor Lebovskog već da razumete njega. Ne morate da volite život koji on živi ali možete da naučite od njega da budete dosledni i da uvidite koje to stvari čine vaš život lepim. Dud nije uduvani degenerik koji ništa ne razume i u toj gluposti je srećan. Ne, Dud je shvatio neke stvari mnogo pre nas i prigrlio ono što ga čini srećnim. Dud je pametan, razuman, jednostavan i prizeman čovek. Problem je u tome što nas odbija ono što ne razumemo. Ne vidimo sebe u takvom životu i odmah ga osuđujemo kao pogrešnog. Nije stvar u njegovom životu kao takvom. Stvar je što je on prigrlio život kakav želi. 

Dud je dobar čovek koji nema kompleks niže vrednosti, koji ne misli ništa loše o sebi ali ni o drugima. Najbolji dokaz za to je način na koji razgovara sa drugima. Obratite pažnju na sve te dijaloge. On razgovara sa visoko obrazovanima, sa biznismenima, sa budalama, sa slučajnim prolaznicima, sa policijom, sa umetnicima sa ljudima iz svake moguće sfere. Ni jednog momenta ne vidite da je podređen u tom razgovoru, ni jednog momenta ne vidite da ima loš stav prema nekom. Ovakav Dud kome se možda podsmevate na samom početku je na istom nivou sa bilo kojim drugim sagovornikom. Ubacite sebe u taj položaj. Negde biste bili osorni, negde ne bi dozvolili nekom ni da vam se obrati, negde biste bili preplašeni, negde biste bili manji od makovog zrna. Zašto? Zato što robujemo imenima, položajima i statusima ne shvatajući da smo svi ljudi. Dud je to shvatio. Većina nas nije. 

Genijalno je što ne robuje ničemu. Pogledajte, cela priča kreće od toga da on samo želi svoj tepih. I onda prolazi kroz gomilu zamki modernog života. Sve su one kreirane da nas skrenu sa zacrtanog puta, da nas unize ili uzvise. Lako se upecati na tako nešto. Dud to lagano zaobilazi. Prva je naravno seks. Onog momenta kada se sama tema nađe ispred njega, njegov odgovor je urnebesan. Čovek i dalje drži prethodni kontekst u glavi. Većina muškaraca bi pala pred tim. Ali ne i Dud. Dud ima cilj u glavi i zna šta želi. I kada šetamo kroz njegove snove, puno je tu prelepih žena, ali u isto vreme svi ti snovi su nerazdvojni od kuglanja koje je njegova najveća ljubav.

Nije tu samo seks, gomila situacija je prisutna i Dud prolazi kroz sve to neokrnjen. U jednom momentu pred njim je i pornografija. Dud ne reaguje na nju kao i svi. Potom dolazi pred umetnost - ista stvar. I onda pomisliš da je otupeo, da jednostavno lik nema blage veze sa životom. Velika greška. Vratimo se na njegove snove. Sve je tu. Sve to u životu čoveka ima svoje mesto ali glavno je ono što ga čini srećnim. I pornografija i umetnost imaju svoje vreme, ali najveći deo vremena treba posvetiti onom što voliš. Šta god gledali, kulganje je sveprisutno. Dud nije opsednut nečim što je tamo neka sportska aktivnost. Kuglanje je ovde samo simbolika za nešto što čoveka čini srećnim. Mislite li i dalje da je Dud glup?

Hajde malo još o tom kuglanju. Koliko puta vidimo u filmu da Dud baca kuglu? Nula. Ni jednom. Neverovatno zar ne? Ali i dalje smo svesni da je to njegova velika ljubav. Eto, ušao je u polufinale tamo nekog turnira za koji ne znamo da li je veliki ili ne. Mora da je on dobar u tom sportu. Zašto onda ne dobijamo ni jedno jedino bacanje? Zato, braćo i sestre, što bi onda to preraslo u takmičenje. Onda bi nas zanimalo koliko je dobar i navijali za njega da pobedi. Nije u tome caka. Pobedio ili izgubio, on će i dalje da kugla. Šta je ono što vas ispunjava? Šta to volite da radite više od ičega? Da li je bitno da vam to čini zadovoljstvo ili da ste u tome bolji od drugih? I ključno pitanje, koliko često to radite? Hoćete da kažete da ste bolji od ovog čoveka?

Kada vidite Duda da je uzbuđen? Kada je njegov život u pitanju, kada je bezbednost njegovih prijatelja u pitanju i to je to. Da li vidite brigu za lovu? Koliko se on potresa kada izgubi kofer koji je navodno pun novca? Da li sanja o tom brdu love ili je samo želeo svoj tepih koji mu je tako lepo "povezivao sobe". Šta su vaši ciljevi? Gledajući u one ogromne, neretko potcenjujemo one male koji nas takođe ispunjavaju. Da li je Dud popizdeo kada su mu razvalili stan? Da li je bio ljut na ljude koji su ga bez razloga pretukli? Ne. Dud je iznad svega toga. Sve su to prolazna sranja koja ćeš zaboraviti. Male i velike stvari koje te čine srećnim su one oko kojih brineš. 

Najbolji prijatelj našeg Lebovskog je Volter koji je nekako sušta suprotnost od Duda. Još jedan nosilac sjajnog humora ovde je taj čovek koji vidi problem u svemu i svuda i prenaglo reaguje. Na neki način on je tužna a u isto vreme urnebesna posveta ljudima koji su izašli iz rata ali zapravo rat nikada nije izašao iz njih. I tu vidimo gomile vređanja, čarki i neslaganja između ova dva čoveka. Ali znate šta, na istom su nivou i pre svega između njih vlada prijateljstvo i poštovanje. I sve te uvrede koje šibaju jedan drugom, verovali ili ne, sadrže veliku dozu istine. Ova dva lika prevazilaze to jer i dalje ispred imaju samosvest, prijateljstvo i poštovanje. 

Film ima i jedno genijalnu posvetu sporednjacima. Treći prijatelj, Deni, zapravo ne uspeva ništa da kaže u filmu jer je konstantno ućutkivan od strane Voltera. Uprkos tome on je užasno spmatičan i tu naravno Bušemi koji ga igra ima najveće zasluge. Kada nas taj lik napusti, tek onda shvatamo koliko je bio nerazdvojni deo ekipe. I to nas čini jako tužnim. Njegov ispraćaj na koji dolaze samo Volter i Lebovski je u neku ruku i prelep i tragičan. Na neki način, film nam govori da nema sporednih likova. Svi činimo jednu suludu priču prepunu svega i svačega, kao i ovaj film.

Film je zapravo bravura dvojice, pa zašto ne reći i trojice glumaca. Bušemi jeste sporedan ali čovek je bolji od mnogih glavnih uloga koje ćete videti. Šta reći o Bridžisu i Gudmenu. I van ovih uloga njih dvojica su vrhunski glumci. Veličinu vidiš tako što nekom liku udahneš nešto svoje i po tome se kasnije ravnaju mnogi drugi. Ovaj Dud ne bi bio ono što jeste bez Bridžisa. Volter takođe bez Gudmena. Koliko god suludi njihovi likovi, dijalozi ili rasprave bile, koliko god neverovatne scene gledali, svo to ludilo izgleda sasvim prirodno na njima. 

Hajde i o tom vazda kritikovanom humoru. Ako ga doživiš kao humor uduvanih likova, nećeš uživati, nema tu šta. Meni je užasno prijao i kada su u pitanju rečenice koje se citiraju, što mi je od domaćih Mi nismo anđeli, to mi je Big Lebowski za Holivud. Lepota ovog humora je u totalnoj neočekivanosti ako smem tako da kažem. U gomili situacija očekujete drugačiji dijalog (kao u sceni kada se priča o seksu) u gomili scena drugačiji ishod (recimo kada Dud pokušava da na papiru uvidi šta je jedan lik napisao) i ono što dobijte je urnebesno. Dijalozi, monolozi, rasprave, sve je to prajsles. Uzmite bilo koju nasumičnu rečenicu i videćete koliko je sjajna ("Obviously you're not a golfer. ","Life does not stop and start at your convenience", "This is not ‘Nam. This is bowling. There are rules.", "This aggression will not stand, man."...) Gomila ovih stvari će vam i promaći. Zbog toga je ovaj film uvek dobrodošao za reprizu. 

U pozadini svega imamo tu neku priču o otmici u visokim krugovima, igri velikih igrača u borbi za lovom i prestižom. Kada glavnog junaka ubaciš u takvu priču, on to raskrinkava i valja u blato sve te zlikovce ili shvata da je poražen. Ali ne i Dud. On je uspeo da prokljuvi priču - još jedan dokaz da je čovek jako inteligentan. Ali Dud ne kažnjava zlikovce, ne gazi ih dok su na zemlji već ih vraća u sedište. Dud radi ono što najbolje može. Stavlja Cvidže i odlazi kao veći čovek. E sad, ako se to tebi brate ili sestro ne sviđa...Yeah, well, you know, that's just like, uh, your opinion, man.

Zanimljivosti:
Gudmen je izjavio kako je "human paraquat" jedina improvizacija koja je završila u filmu. Bukvalno svaka izgovorena reč je bila u scenariju. Pre snimanja svake scene, Bridžis je pitao Koene "da li je Dud smotao jedan pre" i ako je odgovor bio potvrdan, on je trljao oči kako bi bile crvenije. Većina odeće koju nosi Lebovski zapravo pripada samom Bridžisu. Gudmenov omiljeni film od svih u kojim je glumio. 

U ranoj fazi scenarija, objašnjeno je odakle Lebovskom novac. Po tom scenariju, on je jedan od izumitelja Rubikove kocke ali Koeni su odlučili da to ne prikažu u filmu. Dud izgovara reč "man" 147 puta u filmu. U verziji za TV, rečenica  "This is what happens when you fuck a stranger in the ass!" je zamenjena sa "This is what happens when you find a stranger in the Alps!". Bridžis, Gudmen, Bušemi i Sem Eliot su bili prvi izbori za svoje uloge. Torturo je mislio da će imati veću ulogu pa je bio razočaran kada je pročitao scenario. Koeni su mu onda dali da sam osmisli neke stvari vezane za lika pa je recimo ideja o glancanju kugle njegova. 

Ovaj film je inspirisao jedan religijski pokret 'Dudeism' i crkvu "The Church of the Latter-Day Dude". U Rejkjaviku je otvoren Lebovski Bar. Naslov se ne odnosi na Duda Lebovskog već na lik koji igra Dejvid Hadlston. Bend Autobahn je zapravo parodija na Kraftwerk. Jednog od likova iz benda tumači i basista Pepersa, Flea.

Naj scena:

Oh, fuck it.

Moja ocena: 9/10

10 коментара:

  1. Ovo je jedan od onih filmova koji mi nisu nikako legli na prvo gledanje, ali svakim novim mi je sve bolji, smešniji, simpatičniji...Sigurno i omiljeni film od braće Koen. I uopšte ovako mi njihov humor na početku nije bio ništa specijalno ali se sve promenilo nakon Farga pa sam overio skoro sve što su napravili i imaju dosta dobrih ostvarenja. A što se tiče humora nadam se da će se ovde sledeće naći nešto i od Britanaca kao npr: Life of Brian, Fish Called Wanda, Withnail and I, Ladykillers... I pošto pretpostavljam da će Stand by Me pobediti u anketi, ako se nađe ovde predviđam od tebe da će biti 10/10.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Isto. Jako davno sam ga gledao i ništa mi nije bilo jasno pravo da budem. Svako sledeće gledanje je bilo sve bolje. Sad mi je pravo uživanje da gledam.
      Što se tiče humora, britanski mi je uvek prvi izbor :)

      Избриши
  2. kad bi sav filmski humor stao na jednu stranu, ne bi mogao da nadmasi scenu sa pepelom. ono je nesto neponovljivo.

    ОдговориИзбриши
  3. Reck FUCK je izgovorena 260 puta.Obicno i to stavis, cudi me da sad nisi. :D

    ОдговориИзбриши
  4. Turturo je genijalan u ovom filmu. Scene sa njegovim likom sam vraćao po nekoliko puta. Nobody fucks with the Jesus!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. To je to. Kao što rekoh, koliko god puta gledao, svaki put me svaka od scena oduševi nečim novim. Vi to potvrđujete u komentarima :)

      Избриши
  5. Negde sam citao listu FILMS WITH THE MOST "F" WORD, i ovaj drzi visoko mesto, ne secam se koje. :D

    ОдговориИзбриши
  6. Ali epizoda Sema Eliota.. da postoji oskar za epizodne uloge, lagano bi ga uzeo ovde :)

    ОдговориИзбриши