A tanú / The Witness (1969)

Alternativni naziv: The Witness
Žanr: Drama | Komedija
Režija: Péter Bacsó
Glumci: Ferenc Kállai, Lajos Öze, Béla Both

Priča:
Začinjen ali realan prikaz komunističkog režima, ovaj film je dugo bio zabranjen u Mađarskoj. Film prati život čuvara nasipa, Jozefa Pelikana, koji je nekoliko puta hapšen ali i nagrađivan od strane vlasti.

Moj osvrt:
Ovaj film je bio dugo zabranjen u Mađarskoj zbog kritike komunističkog režima. Postoje dve stvari koje su potencijalni kamen spoticanja u tome da nam se ovaj film ne svidi. Prva je da je film vezan za mađarsko podneblje i da nas sama tema ne dotiče. S obzirom na vlasti koje smo prošli i koje nas još uvek jašu, ova tema nas se i te kako tiče. Druga opasnost je to da je problem koji se kritikuje zastareo. S obzirom na vlasti koje smo prošli i koje nas još uvek jašu, ovo na žalost nije ni malo zastarelo. 

U centru priče je drug Pelikan, običan čova koji gaji svoju decu, trudi se da pošteno radi svoj posao. Recimo da je to tipičan prosečni čovek koji gleda svoja posla i ne razmišlja previše. Film planski ne uzima za glavnog lika nekog superinteligentnog protagonistu koji treba da kritikuje vlast već upravo čoveka iz naroda koji vlast doživljava kao nešto što se podrazumeva i kao nešto što treba da bude takvo kakvo jeste. Upravo to definitivno shvatanje vlasti je nešto što je poražavajuće. Ljudi koji vide da je to trulo će pričati da ta vlast nije dobra za običnog čoveka. Običan čovek će je prihvatiti najnormalnije moguće. Posmatraće je kao da je ona iznad, da je nedodirljiva i nepromenjiva. 

Od svakog prema mogućnostima, svima prema potrebama. To je geslo komunizma koje je trebalo biti sprovođeno. Ali jebiga, kao i svakoj potencijalno dobroj ideji, dese se gramzivi, pohletni i prokleti ljudi. Koji je razlog prvog hapšenja druga pelikana? Zaklao je svinju kako njegova deca ne bi gladovala. Koja je reakcija vlasti? Uništavanje te hrane i hapšenje čoveka. Da li se iko u filmu zapitao koja je logika tih stvari? Zašto je nelegalno hraniti svoju decu? Pelikan se to ne pita. Šta nam film govori? Da smo ovce? Jel moguće da mogu da nam urade šta god požele i da i dalje ne reagujemo? Jel moguće da i dalje smatramo da su oni iznad nas jer to tako treba da bude? 

Drugi razlog nije onaj koji će da nas ožuči već je komičan. Naravno neću spojlovati šta je to bilo ali u suštini drug Pelikan je poistovetio ljude sa vlasti sa običnim ljudima. Dao im je ista prava i iste uslove. Nakon toga se izvinjava. I gledajući sa strane, nama to izgleda užasno smešno. Zamislite samo kako bi u stvarnom životu bilo da naš cenjeni predsednik nešto zaista mora da radi? Ok, u njegovim godinama i nula dana radnog iskustva to je naučna fantastika. Ali sada zamislimo da on mora da radi, da radi za dvestotinak jura mesečno i od toga da prehrani svoju decu. Zamislimo ga u istim sranjima u kojima se nalaze mnogi od nas. Za njega bi to bila uvreda. Za nas bi to bila osveta. I jedno i drugo je poražavajuće. Umesto poraza i osvete, to da smo u istoj situaciji bi trebalo biti normalno. 

Pelikan upada u gomilu problema. Šta je glavni uzrok tome? Iskrenost. Čovek je samo iskren, govori šta misli, govori istinu i to ga konstantno košta. Najgore od svega je što on nama kao gledaocima izgleda glup. Vidite li koliko nam je sistem vrednosti poremećen? Dozvolili smo da se prevara pravda uspehom, da prihvatamo sve kako nam se servira, da uvažavamo titulu umesto čoveka, da nemamo sopstveni sistem vrednovanja već nam se govori kako da gledamo na sve, da se podsmevamo iskrenom čoveku. Najgore od svega je što ne shvatamo da treba da se stitidmo samih sebe. Lagano postajemo stado. Zna se šta se sa stadom radi kada dovoljno stasa. 

Posebna priča je to što ne vidimo u kakvom se sranju nalazimo. I to nam se diktira. Od kad znam za sebe priča se kako nam je sjajno i kako će nam biti i bolje a kako je tamo negde loše, kako smo bolji od svih ostalih. I dok sam slušao ta bulažnjenja, samo sam želeo da makar budemo kao ti svi ostali. Ovde vidimo predstavnika vlasti koji još kaže našem drugu Pelikanu da je čitao da ljudi u njegovom kraju žive lepo. Na to mu drug Pelikan nesigurno odgovara da mora da je tako, čim piše. I to su sve bajke i sva ta sranja u koja su ljudi spremni da poveruju dok imaju taman toliko da im creva ne krče i ne uvijaju se od gladi. 

Sa promenom vlasti uvek imamo i tu modu da se menja istorija, da se sve prekraja po novopečenim vođama i idolima. Odjednom se veličaju neke druge vrednosti. To ne bi bilo tako strašno da se one stare ne brišu. Odjednom neki stari heroji to više nisu. Stari umetnici postaju pajaci, na stare veličine se pljuje. I svi ti novi moroni koji imaju nameru da se samoproklamuju nisu svesni toga da će im ime blistati dok su ovce koje ih prate žive. Gospodo, po vama se ništa neće zvati. Ovaj film se ipak sprda sa tim i ide do besmisla da i kuću straha prilagođavaju vođama. 

I nekako dođe do toga da je drug Pelikan važan vladajućoj strani. Sa jedne strane to može da izgleda da vlast veruje običnom, vrednom čoveku. Ne zavaravajmo se. Pogledajmo šta je ta ista vlast do tog momenta radila čoveku. Uprkos tome što ih on ubeđuje da nije kompetentan za posao koji mu daju, oni ne odustaju od toga da ga upošljavaju na razne pozicije. Tu se na trenutak vratimo na onu iskrenost. Svi bismo rekli, ćuti budalo, imaš laku šansu za zaradu. I onda dođemo do toga da nam na odgovornim pozicijama sede budale koje nemaju pojma o onome što rade. Vidite kako ovaj film kroz sprdnju priča nešto ozbiljno. 

To da nikada nećemo naučiti je predstavljeno genijalno. Čovek kojeg smeštaju u zatvor kreće da hvali sistem koji ga je tu i smestio. To ide do tog besmisla da on hvali i uslove u zatvoru. Jako mali je korak od tog do onog da se zahvaljuješ nekom što te krade. Na žalost, svedoci smo i toga. Kako to zapravo uspeva? Tako što ljudima prodaš sliku uspeha. Čak i da je postojala dobra namera i da uspeha nema, predstaviće se da ga ima. Slika je važnija od stvarnosti. Film to genijalno prikazuje kroz "Mađarsku pomorandžu" i simboliku koja je propratna, gde za kiselo verujemo da je slatko. 

Pelikan je inače čuvar nasipa. Dok ga vlast šeta levo desno u nameri da ga iskoristi, šta mislite da se desilo sa tim nasipom? Dok ljudi sede u svojim domovima i blenu u parove, farme, pinkove, idolopoklonstvo vođi, dok su preokupirani širenjem idiotizma koji im se servira, šta se dešava oko njih? Da li se sve urušava? Kada će nam to konačno postati bitno? Kada ćemo zapravo verovati svojim očima? Ja polako gubim nadu. Ovaj film, koliko bio komičan, deset puta toliko je gorak. 

A tanu/The Witness je pametan film. Možda je istorijski bitno što je zabranjen zbog kritike, ali zabranu kritike prave glupi. Jasno je da one koje možeš da slažeš kritika neće ubediti u suprotno. Ta kritika je zapravo glas pobune od strane pametnih. Samo pametni je razumeju. Nije opasna za tupave. Stvar je u tome što će istorija pamtiti glas pobune protiv lošeg jer istina je na kraju nepobediva. A loše će biti obeleženo kao takvo. Ili se barem nadamo da hoće...

Zanimljivosti:
Neke od rečenica poput "Međunarodno stanje postaje intenzivnije" i "život nije torta sa šlagom" su ušle u svakodnevnu komunikaciju u Mađarskoj. Film je inače nadgledalo ministartsvo kulture i tražili su prekrajanje mnogih scena. No na kraju ta prekrojena verzija nije ni prikazana već je prikazana originalna kada je zabrana sklonjena.

Naj scena:

Šta je sa nasipom...

Moja ocena: 8/10