Unbreakable (2000)

Kod nas nazvan: Nesalomiv
Žanr: Drama | Misterija | Naučna Fantastika | Triler
Režija: M. Night Shyamalan
Glumci: Bruce Willis, Samuel L. Jackson, Robin Wright ...

Priča:
Čovek otkriva neverovatne stvari o sebi posle užasne nesreće.

Moj osvrt:
Svi ovi današnji Marvel i DC blokbasteri su nastali od jednog predivnog izvora zvani strip. Strip je nešto što je krenulo naivno ali sa sjajnom porukom. Danas je to napredovalo ali suština superherojskih stripova se ne gubi. Zapitao sam se jednom kako je moguće da mi se toliko filmova ne svidi a rađeni su po stripovima. Pročitao sam nakon toga stripove i bio jako zadovoljan pa čak i oduševljen. U čemu je problem? U tome što filmovi u moru efekata i akcije gube upravo suštinu, poruku, gube onaj momenat brige za heroja i dobre ljude kao i momenat svetlosti kada heroj pobedi. Gube poruku šta su zapravo prave vrednosti? Zbog čega? Zbog tone efekata, akcije i smešnih obrta? Da li je to toliko vredno? 

Iskreno, žao mi je što ovaj Shyamalanov film nije napravljen baš sada kada smo bombardovani tonom blokbastera na temu superheroja. Ovo bi bio klasičan šamar celoj seriji šareniša. No da krenemo od prednosti koje ovaj film ima nad današnjim proizvodima. Prvo, imamo heroja sa realnim problemima, problemima običnog čoveka, problemima svakodnevnog života. Šta su Thorovi svakodnevni problemi? Šta su svakodnevni problemi svih tih u seriji heroja? Ne vidimo ih. Vidimo samo trenutne, vidimo samo one koji su vezane za borbu koja sledi. Tako nećeš uspeti da približiš heroja ljudima. 

Kakvi su negativci u današnjim filmovima? Šta su im motivi? Jebiga zli smo pa radimo sve nakrivo. Uglavom je to to. Moć i vlast jesu validni razlozi, ali hej, daj mi razlog zašto bi taj neko želeo upravo to. To bi značilo da opet moraš i negativca da približiš ljudima. Što bi to radili kada možemo da ubacimo još 10 minuta eksplozija na sve strane. Unbreakable nas natera da se saživimo sa negativcem, da ga sažaljevamo pa čak i da ga razumemo. Ovo je sjajno na toliko nivoa. Negativac ne treba da bude samo trenutna prepreka heroja. On je njegova suprotnost, suprotnost koja ima potpuno druge principe i motive. I oni upotpunjuju jedan drugog i daju mu smisao. Kako? Zato što bez nepravde, nema ni pravde, bez zla, nema ni dobra, u svetu bez zla, heroji nisu potrebni. 

Naš heroj ovde nije svestan onoga što može i nije svestan svojih vrednosti i svoje snage. Zašto je to sjajno? Prvo i jednostavno, zato što na taj način svako od nas može da bude heroj. Svako može da u sebi krije ono nešto što ga čini posebnim. No hajdemo na još bolju stvar. U gomili superherojskih filmova, likovima su te posebne sposobnosti darovane ili su ih oni na neki način stvorili. I te sposobnosti nekako ostaju nepristupačne čak i onima koji bi možda i želeli biti heroji. Princip koji koristi Unbreakable je perfektan. Treba da pronađemo u sebi ono što radimo najbolje, treba da upotrebimo to kako bi unapredili sebe, druge i svet kojeg smo deo. 

No da bi pronašli to nešto u sebi, potrebni su drugi. Kako? Prvo, drugi mnogo lakše vide tu neku veličinu u nama. Možda je to što znamo i umemeo nešto što prihvatamo zdravo za gotovo a drugima izgleda impresivno. Drugi nas mogu podići i pomoći nam da shvatimo, da uvidimo to nešto veliko u sebi. Braćo i sestre, ako verujete u dobre ljude, slušajte ih - oni će pronaći ono najbolje u vama, oni će se tome diviti. Upravo to najbolje vas čini posebnim i baš to treba da koristite sve više. Ako svi budemo postupali tako, svet će vrlo lako postati bolje mesto. 

Šta je sa slabostima? Svaki heroj ih ima, zar ne? Supermenov kriptonit je prvo što padne na pamet. I opet, Unbreakable ovde drži predavanje. Slabost našeg heroja je sasvim obična, a to je voda. Šta nam to govori? Da se i heroj može plašiti najobičnije stvari. Ne čini te odsustvo straha herojem, već te herojem čini spremnost da se suočiš sa tim strahom kako bi napravio nešto. Ne kritikujem ovde ostale superheroje, daleko od toga, ali Shyamalanov film je prizemniji i upravo pokazuje suštinu superheroja, suštinu koju današnji filmovi retko uspeju preslikati iz stripova. 

Imamo dramatičnu scenu u kojoj je voljena osoba spremna upucati našeg heroja kako bi mu dokazala da je on zapravo neuništiv, da on jeste superheroj. Iskreno, ne mogu da verujem da neko kritikuje ovu scenu. Ona je upravo jedan veliki pokazatelj da ljudi veruju u superheroje. Današnja vremena ih tako očajnički traže. Ako verujemo u njih, verujemo u ljude koji jesu heroji ali i u one koji mogu to da postanu. Pomoći ćemo drugima da uvide koliko su veliki, pokazaćemo im da mogu da promene nešto na bolje. Nije herojski čin sukob sa čudovišnim, svemogućim neprijateljem, već je herojski čin spremnost da se suočiš sa njim da bi odbranio dobro. Herojski čin je sve ono što rezultira dobrotom. 

Pogledajte način na koji je ovo usnimljeno. Kada vidite kadrove, senke, pokrete, jasno vam je da to i te kako podseća na stripove. Iskreno se nadam da jako volite tu umetnost jer uz ovaj film se uživa neuporedivo više sa tom ljubavlju. Scena u kojoj heroj stoji na stanici dok drugi prolaze pored njega izgleda ok, ali sa tim nekim stripovskim osećajem, ona izgleda perfektno. Na sve to, Shyamalan odlično koristi muziku da momente učini dramatičnijim. I ti momenti, koji su naizgled obični, deluju spektakularno. 

Ne postoji superherojski film koji ovoliko dobro razrađuje temu heroja, koji je donosi na tako pitak, prizeman način i prikazuje dramu i onoga ko izgleda nepobediv. Shyamalan je ovde postupio kao svaki pravi, iskreni ljubitelj stripa. Stvorio je heroja kojeg bi pre zagrlili nego bilo kog drugog. Stvorio je negativca prema kom gajiš osećanje, kojeg se trudiš da razumeš i koji te zanima i van tupave akcije. Shyamalan je doneo besprekoran sukob negativca i heroja bez i jedne jedine akcione scene. Unbreakable je sve ono što bi svaki herojski film morao imati do finalnog konflikta. Sa svakom promašenom adaptacijom stripova, ovaj film dobija na vrednosti.

Zanimljivosti:
Shyamalan je od prvog momenta želeo Vilisa i L.Džeksona za dve glavne uloge. Stakleni štap je ideja Semjuela L. Džeksona. Ovo je Shyamalanov najdraži film od svih koji je pravio. On se trudio da mu kadrovi podsećaju na one u stripovima. Film je napravljen po prvoj trećini scenarija. Shyamalanu se ostatak scenarija nije tako sviđao i odlučio je da ga odbaci. Ovo je jedan od Tarantinovih omiljenih filmova. Sam Shyamalan se pojavljuje u maloj ulozi dilera kog Vilisov lik pretresa. Stadion na kom Vilisov lik radi je Franklin Field, univerzitetski stadion i najstariji stadion u zemlji.

Naj scena:

I had a bad dream...

Moja ocena: 8/10