The VVitch: A New-England Folktale (2015)

Alternativni naziv: The Witch
Kod nas nazvan: Veštica: Narodna Priča Nove Engleske
Žanr: Horor | Misterija
Režija: Robert Eggers
Glumci: Anya Taylor-Joy, Ralph Ineson, Kate Dickie...

Priča:
1630 u Novoj Engleskoj, porodicu razdiru sile veštičarenja, crne magije i posednutosti.

Moj osvrt:
Pre izvesnog vremena, Davor Timotić (autor legendarnog bloga http://hororfilmovi.blog.rs/) mi je poslao kratke horor priče koje je napisao. Lepota njegovih priča je bila u tome što su zasnovane na našem folkloru. Davor me je u tim pričicama lepo počastio nekolicinom atmosferičnih, jezivih i nadasve memorabilnih scena. Zapitao sam se, zašto se niko nije toliko bavio folklorom u hororu. Još kao klinac sam slušao nebrojene priče od kojih mi se i dan danas diže kosa na glavi. Sem Leptirice ne sećam se ni jednog filma posvećenog tom nekom folkloru. Na moje oduševljenje, The Witch izgleda kao nešto takvo.

Priča se bavi porodicom koja se doselila iz Engleske u Ameriku. I oni se na neki način sve vreme bore: bore se da se priviknu na nov dom, bore se protiv nevremena, prirode, bore se protiv zla, bore se za očuvanje same porodice. Ta njihova borba (čitaj patnja) je prisutna od prve do poslednje scene. 

Naravno, najveći protivnik je zlo, zlo koje je sveprisutno. Možda najupečatljivije je kako zlo prosto izlazi iz same prirode. Vreme je tmurno i zasta stvara neku mučnu atmosferu. Usevi su truli i najavljuju glad. Šuma izgleda jezivije od većine čudovišta koja ste videli na filmu. Sam pogled na nju nosi kolosalnu pretnju i svesni ste zla koje se tu nalazi. Scene u šumi su prelepe scene horora. Setite se šume u Blair Witch project - ova je jezivija. Naravno to je izrežirano kako treba pre svega i zbog toga postoji taj utisak. Na kraju tu su i životinje koje nose deo svog horora. Ono što bih naveo kao možda mali nedostatak, bilo je potrebno još više ovih pretećih, jezivih scena. Ne kažem da ih filmu manjka, daleko od toga. Ali s obzirom na kvalitet filma, moglo i moralo ih je biti još. 

Naravno, porodica je jako religiozna i tema religije je neizbežna kroz celu priču. Ono što je za mene oduševljenje, to su molitve. Pazite, ja kao ateista sam u najboljem slučaju ravnodušan na molitve u filmovima. Ove molitve su bukvalno vrhunac scena u kojim su postavljene. Kada se neutešna majka moli, tu vidimo nepobedivu patnju. Kada se porodica moli nad bolesnim, posednutim dečakom, ta moliva izgleda kao egzorcizam a na to prikazuje beskrajan očaj ljudi koji se mole. Kada se otac moli za spasenje svoje dece, mene je kao roditelja to i te kako dirnulo. Iako je čovek prikazao vrhunsku glumu u celom filmu, veliko poštovanje Ralfu Inesonu za tu scenu. 

Skoro u svim današnjim hororima nemamo dramu. Ako je imamo, to je patetično serendanje koje je irelevantno za bilo šta. Ovde je druga priča. Imamo veliku dramu jedne porodice i imamo horor koji se rađa iz drame. Svi likovi su bitni. Svačija sudbina i uloga su bitni za priču. Svi likovi su odlično osmišljeni, napisani, odglumljeni. Njihova drama je užasavajuća. Pravi ljudski horor. Kao što rekoh, religija je jako utkana u samu priču i mene je sve ovo jako podsećalo na priču o Jovu. I ovde ćemo videti nešto slično no da li će i ovde poput Jova osoba moći da prihvati to i ne okrene se od Boga? Pogledajte, zašto bih vam odavao taj veličanstveni momenat. 

Pročitao sam dosta komentara da je film dosadan i razvučen. Ok, ako volite Conjuringe (skup horor scena bez jebene priče, logike ili mozga) onda ovo svakako nije film za vas. Ovo je pre svega film, pa onda horor. Ja ovde nisam video ni jednu jedinu razvučenu scenu niti scenu viška. Naprotiv. Meni bi bilo draže da je ovo dodalo još koju horor scenu i potrajalo još malo. Ako vas drama "smara" onda su gimici poput Bird Boxa i Quiet Placea vaša šoljica čaja. U tom slučaju nemojte mi pričati da je ovo sporo i dosadno. Vas priča ne zanima. 

Sam soundtrack nije bogat, ali su melodije pozicionirane i izvedene fantastično. Kada scena doživljava svoj vrhunac melodija počinje i onda zakuvava, zatamni, natera vas više da se plašite. Znate li šta je najlepše? Većina filmova bi vam ovde dala dlakavu bulju - tačnije ništa. Znate ono, zakuvava zakuvava pa se ništa ne desi ili nije to što misiliš. Ovaj film vam da svaku scenu do kraja. Videćete krv, videćete smrti koje vam sigurno neće pasti lako, na kraju videćete i Vešticu i to ne skriveno i ne samo u jednoj maloj scenici. Veliki respekt za ovaj film. 

Kada je sam kraj u pitanju, dopada mi se što jeste iznenađujuć ali nije došao niotkuda. Ne volim kada mi film sve vreme nagoveštava jedno i onda me kao iznenadi drugim, obično se pokakivši na sve što je pričao dotle. Ako se film zove Veštica, daj mi tu vešticu (dobijemo je u prvih par minuta već). Ako već gledate dramu kako treba, ako imate u vidu stanje u koje čovek dolazi posle svih onih dešavanja i kriza, onda je ovaj kraj prajsles. Odluka koja se donosi je velika. Možda je film trebao samo malo to da naglasi. No, odluka je jedna moralna dilema i teško je suditi o njoj. To kažem pre svega što je nepojmljivo staviti se u ulogu osobe koja mora da donese tu odluku. Ne možeš osuditi kakva god odluka bila. 

U moru šablonjara, glupavih Conjuringa, idiotskih Bird Boxova, rimejkova, tinejdžerskih sranja pojavi se ovakav horor. Odlična drama sa odličnim likovima, perfektno odglumljenim. Ne pomenuh da likovi pričaju tim starinskim engleskim koji je pričan u periodu u kom se radnja filma i odvija. Pogledajte onda koliki trud je tu uložen. Horor je odlično protkan kroz celu priču. Scene horora su, ako smem to tako nazvati, prelepe. Konačno je došao film koji nam nudi nešto originalno. Najlepše od svega, to je ona priča iz folklora koju sam toliko željno iščekivao. U moru današnjih sranja, neko se odvažio da napravi nešto ovakvo. I zbog toga, i zbog svojih kvaliteta, za mene je The Witch odličan film. Možda mu fali malo više dubine da bi bio epski ali bez obzira na to, uživao sam u svakom njegovom momentu.

Zanimljivosti:
Postojala je ideja da se snimi više scena sa Crnim Filipom ali životinja nije bila dovoljno istrenirana za tako nešto. Dijalozi su zasnovani na spisima nastalim u vreme u kojem se radnja filma odvija. Stiven King je izjavio da je prestravljen ovim filmom. Zec se često pojavljuje u filmu. U kolonijalnoj Engleskoj, zečevi su smatrani za magična bića. Neretko su povezivani sa vešticama. Hram Satane je bio oduševljen ovim filmom. Njihov predstavnik Džeks Blekmor je nazvao film "impresivnom prezentacijom Satanizma". Čarli (Crni Filip) je tokom snimanja jednom udario Inesona u grudi i naneo mu velike povrede. Filmsi debi Ane Tejlor-Džoj.

Naj scena:

Finale

Moja ocena: 8/10