субота, 2. фебруар 2019.

Bohemian Rhapsody (2018)


Kod nas nazvan: Boemska Rapsodija
Žanr: Biografski | Drama | Mjuzikl
Režija: Bryan Singer
Glumci: Rami Malek, Lucy Boynton, Gwilym Lee...

Priča:
Priča o legendarnom rok bendu Queen i pevaču Frediju Merkjuriju koja dobija svoje finale u čuvenom nastupu na Live Aidu 1985.

Moj osvrt:
Kada radiš biografski film i odlučiš da menjaš činjenice, moraš da budeš pažljiv. Izmeni nešto što ne menja suštinu i iskoristi to da promovišeš ono što je dobro u priči koju pričaš. Recimo, pogledajmo kako je ovde predstavljeno upoznavanje Merkjurija sa bendom. To se nije desilo u stvarnosti ni približno kako je prikazano. Da li ovo šteti? Naravno da ne. Iako je malo klišeizirano, pokazuje kako Fredi razoružava svojim vokalom. Takvih stvari postoji brdo u filmu. Recimo menadžer koji odija da ih predstavlja zato što ne prihvata Bohemian Rhapsody. Taj lik nije postojao. Ne šteti ničemu ali je iskorišćeno dobro da pokaže kako su se kritičari odnosili prema jednoj od najvećih muzičkih bravura koja je izašla iz srca i glave čoveka. Ovakvih izmena u filmu ima dosta ali tek poneke smetaju. O njima nešto kasnije. 

Ima stvari koje su suvišne ali ne štete toliko filmu. Recimo klišeiziran odnos Fredija sa ocem, potom prozivke na nacionalnoj osnovi, pa onda prozivke zbog fizičkog izgleda itd. Ok, živimo u vreme kada nas politička korektnost ubija u pojam. Pisao sam o tome više u tekstu o filmu Moonlight. Razumem potrebu da se dodvoriš svima čak i u ovakvom filmu. Jeste to ovde nepotrebno, jeste smarajuće ali nije umobolno kako ume biti. Tako da recimo da je oprošteno. 

U filmu gde 90% saundtreka čini muzika grupe Queen a ostalih 10% još neke legendarne rock stvari morao bi da budeš jako izmešten u glavi da ne smatraš ovo epskim. Da se razumemo, Qeeen ne spada u moje omiljene bendove ali Merkjurija smatram za najveći jebeni vokal koji je postojao i nikad se više neko tako dobar neće roditi. Game Over rođaci. Fredi je nešto najbolje što se moglo dogoditi muzici i jednostavno, bez njega mi je ne samo Rock već i muzika nezamisliva. No posle o tome, da se još malo vratim na soundtrack i to one stvari koje nisu Qeeen. Neko bi se zapitao čemu to služi. Meni je to bilo sjajno. Postoji muzika koja je inspirisala i njih, koja je dovela i njih do toga što su postali. Film jako pametno koristi te "tuđe" pesme s vremena na vreme. 

Način na koji je predstavljeno nastajanje pesama mi se jako dopao. Dosta spontanosti, dosta kreativnosti, dosta zabave i onda se čuje prepoznatljiva melodija koja dodatno podigne atmosferu. Svaka od pesama nastaje u dobrom momentu (čak iako to nije baš istorijski tačno), svaka nosi neku emociju posle onog što gledamo i pokazuje način na koji se bend menja, napreduje, donosi nešto novo. 

Merkjuri jeste zaštitno lice benda, nema tu šta. On bi bio glavna faca u bilo kom bendu ikada. Naravno je da film posvećuje najviše pažnje njemu. Ali ono što film radi perfektno je što ne oduzima ni jednom članu nikakve zasluge. Svaki od njih je zaslužan za veličinu Benda, svaki od njih ima neizmeran doprinos za epske stvari koje dan danas slušamo. Queen bez bilo kog od ovih likova nije Queen. Film to respektuje jako dobro. Vidi se da imamo četiri jako velika kreativca koji prave čuda u muzici. Za razliku od većine biografskih filmova koji se uglavnom trude da maznu keš, ovde je neko jako želeo da proslavi ne samo Merkjurija već i Queen. Bravo 

Prvi veći problem je što iz celog Merkjurijevog života vidimo samo probleme. Čovek je imao strašnu energiju na sceni, pisao i stvarao epske stvari i jedino što vidimo po njemu je da ne voli svoje poreklo, da je jako usamljen, da ga non stop okružuju pogrešni ljudi, problemi i gluposti. Ok, bilo je toga, ali moraš da mi daš i druge motive, moraš da mi daš i druge događaje koje bi dovele do onoga što je Merkjuri postao. Ne postaje se veličina samo ako ti se sranja dešavaju i ne moraš kao glavni junak samo da se nosiš sa kolosalnim problemima. Uostalom, čovek ne bi napisao ni jednu veselu stvar da mu život nije bio ispunjen lepotama. Čovek je i voleo, smejao se, uživao a u filmu to vidimo samo kašičicu pri nastajanju benda. Njegov osmeh na sceni nije bio gluma, bio je snaga. 

Momenat u kom Fredi otkriva da je gej je nekako predstavljen kao prelazak na mračnu stranu. Čovek je bio gej, nije mu smetalo što je gej. Naprotiv. Ovde ispada da mu se od tog momenta počinju dešavati sva sranja u životu. Ne znam šta im je ovde bio cilj. Kao društvo izopštava gejeve pa mu zato ne ide. Ili je on jako usamljen zato što je gej. Čoveče, nemoj mi predstavljati to kao usud, kao neki pogrešan korak. Predstavi mi to kao najnormalniju jebenu stvar na planeti zemlji i učinio si mi uslugu. Nastavi priču. 

Nekako se predstavlja da je Merkjurijev pomoćnik svo zlo koje se desilo ovom čoveku. On ga je odvukao od svih, pa čak i od benda (izmišljene gluposti). Lik jeste loše uticao na Fredija ali ovde imamo još jednog Crvjezika koji je sjebao velikog Teodena. Fredi nije glup. Naprotiv. Reč je o genijalcu. Nemoguće da nije video neke stvari. Nemoguće da nije i sam donosio pogrešne odluke. Ovo je glup način da stvoriš negativca i da praviš neku nepotrebnu dramu od svega. Ovako kako su pokazali, ispada da Fredi nije odgovoran ni za šta loše što je uradio i što mu se desilo. Jebiga, navuko ga idiot.  

Prvi razlog zašto filmu nisam dao veću ocenu je izmišljena priča o raspadu benda. On se nikada nije dogodio. Razumem da su morali da unesu malo drame ali ovo je previše klišeizirano i previše patetično. Zajednički dogovor članova benda je bio da se odmore malo i to je zaista trajalo kratko. Fredi nije prvi član benda koji je napravio solo album tako da ovaj deo priče jako smrdi. Što je najgore, zbog ovakve smrdljive drame su jako degradirali Fredija. Servirali su neku priču o čoveku koji postaje ponizan, koji pada na kolena itd. Ne treba nam to. Treba nam Fredi. On sa svojim drugovima iz benda obara na kolena. Queen nije kula od karata, Queen je tenk. 

Druga stvar na koju ne bih imao ni trunku zamerke da je sve ovo fikcija je priča oko AIDS-a. Fredi nije znao da ima AIDS pre Live Aid koncerta. Članovi benda su to saznali pred njegovu smrt. Ovde im on to saopštava ranije. To jeste zasnovano na pravom saopštenju i to je sjajno. Kada im to saopštava, tek tu vidimo energiju koju Fredi donosi i scena jeste epska. Tu imamo Merkjurijevu snagu i jebeno nesavladivu veštinu nastupa. Ali ali ali ali, ceo Live Aid onda dobija drugu dimenziju. Nekako ga gledamo sa pomešanim tugom i oduševljenjem. Vrhunski je to odrađeno, ali sam Live Aid nije bio to što je ovde prikazano. Live Aid je pokazao veličinu izvođača a ovde je ona malko u senci lične tragedije i predstavlja neki nenadani povratak benda. Mislim da je to u filmu nepotrebno jer danas kada gledamo Live Aid, imamo taj utisak koji nam je film pomalo veštački kreirao. 

Jasno je da je Fredi imao i tu mentalnu borbu kada je saznao za bolest. Slažem se da je to moglo da se prenese za scenu. Ali evo zašto je to ovde loše. Live Aid je određen za veliko finale filma. Prvo, kreiraš mi slomljenu osobu i još jebeno stavljaš u pitanje njegove sposobnosti nastupa. U stvarnom životu čak i dok su radili solo projekte, ovi momci su snimili album. Imali su turneju pre Live Aida. Zašto uopšte stavljaš znak pitanja na glas čoveka koji je besprekorno pevao do smrti. Drugo, sve emotivne rasplete smeštaju u dan koncerta da nam pojačaju to finale. Live Aid je smatran za jedan od najboljih nastupa nekog benda ikada. Čemu ovo? Potom imamo taj veštački raspad benda i kao pitanje kako će da sviraju kada to nisu radili godinama (GLUPOSTI). I kao uprkos tome oni ojebu. U fazonu, u prkos svim teškoćama vidi šta umeju ovi ljudi. Ne pričamo o Nicklebacku ili tako nekom miki maus bendu. Aloe, pričamo o Queenu. To ima dovoljnu težinu. I na to dodaješ i ovo mirenje sa smrću pred Live Aid. Ne pravi mi mučenika od superheroja. Ne treba mi ta patetika. Samim tim što je bio superheroj, njegova drama je velika, njegova patnja neprebolna. 

Pomenuo sam Fredijevu energiju. To je ono što mi fali kroz ceo film i što vidim tek na kraju. Ceo film nam pokušavaju servirati usamljenog, povređenog, promašenog, urušenog čoveka. Pogledajte svaki nastup Queena. Da li je Fredi slomljen? O ne. Čovek dominira, blista, leti, čovek je superheroj i verovatno najveći šoumen na sceni ikada. Njegova energija je jedna od stvari koje su ga činile onim što jeste. Ceo film nam to krije i tek na kraju vidimo tu energiju na sceni. I uprkos tome što je vidimo, to je tek delić onoga što je Merkjuri zaista nosio. Pogledajte Live Aid nastup i videćete. Čovek je rođen za scenu. Ovde kada izađe, imate onaj momenat straha kada je seo za klavir. Ljudi poput Merkjurija imaju veći strah van scene nego na njoj. 

Umesto izmišljene drame, mogao si mi dati onu pravu. Imamo recimo scenu kada na hiljade ljudi u publici pevaju Love of my life. I to je scena kada Fredi može da vidi koliko je veliki, koliko ljudi je dotakao, na koliko života utiče. Sa te iste scene je celog života dirigovao ljudima, terao ih da skaču, vrište, smeju se, zaneme, plaču. Izbriši nepostojeću dramurdu iz druge polovine filma, ubaci još toga i film je čista desetka. 

Malek. Pre priče o njemu, hajde malo da budemo realni. Kada treba da glumiš nekog, zapravo ga oponašaš i skidaš pokrete. Tek onda dodaješ neku glumu. Što se tiče oponašanja, dole kapa. Što se tiče glume, sasvim je to korektno. Šta, očekivali ste da istovarim tonu smeća po momku? Budite realni malo. Uzmite npr. Redmejna koji je morao da otelotvori Hokinga. Uradio je to pristojno ali nije imao toliki pritisak. Nije morao da skida toliko pokreta i baza ljudi koji kuju Hokinga u zvezde nije tako velika. Kada kažeš Merkjuri, pričaš o verovatno najvećem vokalu ikada. Pričaš o jednom od najvećih šoumena na sceni. Hajde sad da se vratimo na priču o pritisku. Kako je bilo ovom momku dok je skidao pokrete i pokušavao da oživi Fredija. Kako mu je bilo dok je shvatao da će ga milioni ljudi osuditi i pre nego ga vide. Ne možeš ponoviti Fredijev scenski nastup ali Malek je prišao dovoljno blizu. E sada, vratimo se na prethodni pasus i priči o energiji koju Fredi nosi. Zbog tih propusta koje je film napravio, Malekov Fredi je često uplašen dečak kome fali dosta harizme pravog Fredija. Pravi Fredi je imao takvu harizmu da ga možemo nazvati superherojem pored kog Supermen i ostali deluju kao obične sisice.

Završne reči. Bez previše isforsirane/izmišljene drame i klišea, sa malo više dobrih stvari iz Fredijevog života, sa mnogo više energije koju je Fredi nosio, ovaj film bi bio čista desetka. Verujem da se mnogi neće složiti sa mojom ocenom ali isto tako verujem da ste zbog finala filma u stanju ovome zalepiti desetku kao kuća. No, to finale nije proizvod ovog filma, to finale je Queen a on je ipak iznad ovoga što vidimo. Volim što su se ipak potrudili da slave Queen, volim što su ispoštovali sve članove benda (osim početnih basista ali šta da se radi). Na kraju, film me je naterao da danas na poslu poslušam 2 puta Live Aid pa onda koncert na Vembliju. Film me je naterao da ponovo budem neizmerno tužan zato što je jedan od istinskih heroja prerano napustio ovu planetu. No, Fredi živi i živeće dugo posle svih nas. Duže od ovog filma svakako. Više volim Gillana, Planta, Ozija... ali čoveče, postoji samo jedan vokal koji može naterati svet da zaćuti. To je glas neponovljivog, legendarnog i večnog Fredija Merkjurija.

Zanimljivosti:
Malek je nosio protezu kako bi izgledao kao Fredi. Kada je snimanje završeno, on ju je pozlatio i zadržao. Majk Majers glumi menadžera koji je odbio Queen smatrajući da je Bohemian Rhapsody preduga pesma. Kada je glumio u filmu Wayne's World zahtevao je da u sceni dok se vozi sa drugarima oni slušaju tu pesmu. Čak je zapretio da će napustiti snimanje ako ne pristanu na to. Kako bi prezentovali Fredijevo pevanje, koristili su Fredijev glas i glas Marka Martela koji je navežbao glas tako da što više liči na Fredijev.

Brajan Mej i Rodžer Tejlor se pojavljuju u jednoj sceni tokom Live Aida. Kada Fredi u filmu leži pored Meri i odsvira uvod u Bohemian Rhapsody na klaviru koji mu je iznad glave, Malek je to zaista uradio. 2016 godine, grupa biofizičara je napravila istraživanja tokom kojih su utvrdili da se Merkjurijeve glasne žice kreću brže nego kod prosečnih pevača. Njegov vibrato je je izmeren na 7.04 herca dok se standardna frekvencija kreće od 5.4 do 6.9 herca. 

Queenov Live Aid nastup je smatran za najveći rok nastup ikada. Pol Pretner je u stvarnosti dobio otkaz tako što je svojevoljno napravio žurku u Merkjurijevom stanu. Merkjuri je bio oduševljen nastupom i stilom Džimija Hendriksa. Bio je na barem 14 njegovih nastupa. Pol Pretner je prodao tabloidima svoju priču o Merkjuriju za 32.000 funti.

Naj scena:

Live Aid

Moja ocena: 7/10

23 коментара:

  1. Hvala najlepše. Kada ovakav komentar dođe od "Petra Pana sa olovkom", to mi zaista laska :)

    ОдговориИзбриши
  2. Šta misliš kako bi izgledao da se snimi biografski film o Ser Aleks Fergusonu? I ko bi to po tebi mogao režirati a ko bi bio idealan za ulogu Fergusona?

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Mislim da bi film o njemu bio nepotreban. Možda kada nas jednog dana napusti treba napraviti dobar dokumentarac. Ako baš moram da biram ko bi ga glumio, možda Gleeson. Ali kažem, Fergusnon treba da bude tema dokumentarca sa dosta ljudi koji bi pričali anegdote o Ser Aleksu

      Избриши
    2. Ubio bih za film o najvecem treneru ikada kog ce da glumi Glison, iskreno :D.

      Избриши
    3. Nakon onog u Parizu prije dva dana, možemo reći da će Ferguson zauvijek ostati u Mančester junajted :)

      Избриши
  3. Moja recenzija koju sam napisao odmah nakog gledanja filma (sada bih mozda nesto i promenio): Bohemian Rhapsody
    Objektivno, ovo nije neki kvalitet, ali, kad izadjes iz bioskopa ostane ti to "nesto" sto nacini da sve lose malo izgubi na znacaju. Rami Malek ce verovatno dobiti oskara za ovo, cak mogu reci da je to ocekivano, a na mene je utisak ostavio i Gvilim Li koji je glumio Brajana Meja. Ja, iskreno, nisam cuo za ovog glumca pre, ali je covek fantasticno odradio svoju rolu. Film ima jako zbrzan pocetak ali, vremenom, stvari dolaze na svoje mesto i film konacno obrati paznju na bilo sta sem Fredija. Malo su mi sve te ljubavne price bile neupecatljive ali to je moj subjektivan utisak. S druge strane, sva ta prica oko benda je okej i mogu da kazem da me je ono sto smo vidieli zadovoljilo. Bilo bi bolje da su jos malo poradili na tome ali nema veze. Scene na koncertima: perfekcija. Muzika, naravno: perfekcija. Dijalozi su mi ipak jedan od slabijih delova filma. Ponekad su mi smetale neke "velike" recenice koje su malo vukle na patetiku, pa je zbog jedne takve upropastena jedna od, potencijalno, najboljih scena koju sam video u filmovima ("Ne verujem da je iko u publici razumeo rec onoga sto smo rekli, a opet su svi pevali. Hiljade njih. Zbog tebe.... (E tom zadnjom recenicom su me iznervirali. Mogla je da sa zavrsi kod "Hiljade njih." i pokaze moc muzike ali je reziser odlucio da napravi bolno pateticnu scenu i pokaze da uopste nije razumeo ovo sto je mogao da uradi.)). Za kraj cu se osvrnuti na ubedljivo najbolji deo filma: kraj. (SPOJLERI) "Live Aid" koncert je prepun memorabilnih scena koje su lepo prenesene na ekran, a momenat kada se koncert zavrsava i svi odaju pocast prvo bendu, a onda i Frediju koji se okrece ka svom bendu i pogleda ih, je vise od perfekcije i zasluzuje stojece ovacije. U tih kratkih par sekundi su nam pokazali kakav je covek bio Fredi, kakav je bend bio "Queen", i dostavili mi osecaj neverovatnog postovanja vise nego u celom filmu do tog momenta. Retko kad poslednja scena ovoliko povadi film ali to je ovde slucaj. (KRAJ SPOJLERA). Dakle, ovo je definitivno film koji treba pogledati, pogotovu ako ste postovalac lika i dela Fredija i "Queen-a". Ostavice vam utisak.
    Ocena: 3+/5

    ОдговориИзбриши
  4. Prođe ova dodjela. Boemska Rapsodija dobila sve za koje je nominovana, osim za film godine. Realno odlično. Green Book, pobjednik, se već pojavio u HD 1080p. Planiraš li ga uskoro?

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Nemam ga u preporukama pa ni u planu. Osim ako ne preporučuješ pa ću pogledati. Imam na čekanju 2 filma al me grip neki oborio pa čekam da popusti

      Избриши
    2. Stavi ga obavezno. Ja ću sačekati da izađe u bioskope. Ipak je pobjednik ove godine i svi komentarišu konačno još od Birdman pravedna dodjela. Pa kada mogneš odgledaj ga. Je li neko od ostalih čitalaca gledao?

      Избриши
    3. Ovo napisah kad sam ga gledao, negde u januaru. Ima jedan mali spojler pred kraj, stavicu ga u zagradu pa ga preskocite:
      Green Book
      Oskari ce ove godine biti jako zanimljivi. Jos jedan sjajan film koji je delovao kao "jos jedan film o rasizmu", ali nije to bio. Prvenstveno je prica o divnom prijateljstvu, a onda i odlicna kritika rasizma, predrasuda, muzike... Sve lepo dozirano, zanimljivo, lepo snimljeno i rezirano. Kada se Mortensen i Ali late glavnih uloga, i pre filma se zna da ce taj aspekt biti vrhunski. Film, pored svega toga, obiluje humorom koji me obarao sa stolice i terao me da ga zakocim par puta dok sam brisao suze od smejanja. Muzika - dzez nikad nece omanuti. SPOJLER: (Jedini minus mi je bespotreban detalj o Alijevoj seksualnosti, koji uopste ne lezi filmu.) Sto se mene tice, to je to. Samo neka nastave da snimaju ovakve feel-good filmove, meni ne smeta.
      Ocena: 4/5

      Избриши
  5. Gledao sam ja prijatelju i jako lep film je u pitanju. Dobra hemija među glavnim likovima i po meni film nosi Vigo Mortensen, iako dosta više hvale Maheršalu. Sve u svemu, svakome bih preporučio da pogleda,ali bez nekih ogromnih očekivanja, da ne otkrivam bilo šta drugo. Ubaci i "Roma" u listu

    ОдговориИзбриши
  6. Jel Malek samo otvara usta,lili zaista on peva?

    ОдговориИзбриши
  7. Možeš li da navedeš nekoliko tebi posebno dragih pesama od Deep Purple i Led Zeppelin?

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Auh, samo nekoliko je jako teško s obzirom da su mi to 2 od 5 omiljenih bendova. Hajde sad ću Deep Purple pa Zeppelin nešto kasnije. Kontam da nema potrebe da navodim one hitove, to je sve top. Sad da pričam kako je Child in Time kao i Bohemian Rhapsody nešto što je sinonim za muziku, nema smisla. Smoke on the Water je verovatno najpoznatiji riff ikada ali užvo mi je čuti to bio pravi doživljaj. Najiskrenije, mogao bih da pišem o svakom albumu i svakoj pesmi ovog benda naširoko. Deep Purple nema lošu pesmu ni u jednom periodu, albumu, sastavu. Uz napomenu da poslednja 3 albuma nisam još instalirao u venu, evo liste pesama od Deep Purple na koje sečem vene, verovatno ne spadaju u najveće hitove a za koje potencijalno niste čuli:
      1. Anthem (album: Shades of Deep Purple)
      2. Blind (Deep Purple) - ne mešati sa epskom When a blind man cries. Ovo je toliko epska stvar koju sve više volim na svako novo slušanje a slušam je često. Potcenjeni masterpis
      3. Pictures of Home (Machine Head) - ali live sa simfonijskim orkestrom
      4. This Time Around / Owed to 'G' (Come taste the Band)
      5. Wasted Sunsets (Perfect Strangers)
      6. Mitzi Dupree (The House of Blue Light)
      7. Anya (The Battle Rages On)
      8. Solitaire (The Battle Rages On)
      9. Sometimes I Feel Like Screaming (Purpendicular)
      10. A Touch Away (Purpendicular)
      11. Don't make me happy (Abandon)
      12. Watching the Sky (Abandon)
      13. Bludsucker (Abandon) mnogo više mi se dopada nego prvo izvođenje
      14. Walk On (Bananas)
      15. Rapture of the Deep (Rapture of the Deep)
      16. Clearly Quite Absurd (Rapture of the Deep)
      17. Après Vous (Now What)
      18. Say you love me (Days May Come and Days May Go)

      Избриши
    2. E baš ovakvoj listi sam se nadao :)
      Sve pohvale za obimnost, moći ću čitavu plejlistu da napravim. Inače koja su tri preostala benda od top 5, jedan je verujem Black Sabbath, i još koja dva?
      Šta misliš o tribute/cover bendovima? Ja sam ove godine npr. bio na Beat Box grupa Italijana koja svira i oponaša Bitlse i to na po meni neverovatno dobar način, kao i na Brit Floyd koji, da jasno je po nazivu, sviraju i oponašaju nastupe Pink Floyd-a i u oba slučaja su svirke stvarno bile vrhunske.

      Избриши
    3. Hitove ćeš lako i sam naći, ovo je već nešto što nije tako lako iskopati ako nisi fan. rekao sam 2 od 5 odokativno i tu sam mislio na strane bendove. Imam još tu dosta favorita, Black Sabbath, Pink Floyd, AC-DC, Queen, Metallica, Jethro Tull, Katatonia, Blind Guardian, Scorpions, 16 Horsepower/Wovenhand, Korn... Sigurno sam propustio gomilu sjajnih bendova

      Избриши
    4. Zaboravih odgovoriti za tribute bendove. Iskreno, nisam puno slušao ali kontam da je dobar fazon pogotovu ako su tribute za bendove koje više ne možeš da čuješ. Čini mi se da sam u nekoj emisiji na RTS-u čuo možda baš taj bend koji je posvećen Bitlsima i bili su odlični.

      Избриши
  8. Da, postoje te neke stvari koje ne ulaze u uho na prvo slušanje, ali su zapravo pravi muzički biseri. Za mene je to recimo Livin wreck sa albuma In rock. Pesma nije dovoljno 'hard', nema onih Blekmurovih gitarskih bravuroza, Gilan je jako skroman u "vrištanju", Pajs i Glover nisu akcentovani kao u ostalim pesmama sa pomenutog albuma. Jedino Lord u pojedinim segmentima pokušava orguljama da nadoknadi nedostatak Gilanovog vrištanja... Pa, ipak, kada se posluša pesma, vidi se da su sva petorica autorski prisutna, ali na netipičan način. Remek-delo, kao i ceo album In Rock.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. E baš ti hvala, sad moram da pustim to na uši :D
      Deep Purple je stvarno nešto posebno. Bio sam na dva njihova koncerta u BG, 2014 i mislim 2019. Imao sam utisak da su trajala po pola sata kako je vreme projurilo.

      Избриши
  9. Uh, progutao sam slovo-nije Livin, nego Living wreck. Inače, još od 80-tih, tj.pojave novog vala, prisutno je anatemisanje Deep Purple na ovim prostorima. Kad njih slušaš, kao da slušaš Mitra Mirića. Pa se tako desilo da se sa njihovim nastupima kod nas, poklope i nastupi grupa Blondi i Toto.Na TV i u novinama su hvaljene te grupe kao nešto nevidjeno u popularnoj muzici, dok se o DP svodilo na Dim na vodi. Kao da imaju samo tu pesmu. Jedino je jedna "novinarka" napisala tekst o njima i nije rekla ništa, pri čemu je Gilana konstantno nazivala Jan Dilan. Moja preporuka ti je da pogledaš, ako nisi, "Dilanovo" gostovanje kod Ivana Ivanovića. Videćeš koliko je čovek inteligentan i normalan.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ma naši novinari su haos. Za poslednji koncert kao čude se što nije izveden Child in time. Čovek od 70+ godina da ti izvodi Child in time??? Ne izvodi ga odavno. Ili kao "nije pevao Mistreated i Burn" a to su pesme koje on svakako ne peva na koncertima.
      Vrhunac gluposti je novnar Blica koji ga je pitao "da li mu je dosadilo da peva Smoke on the Water".
      Deep Purple je keva i ćale Hard Rocka. Grupa čiji su muzičari sam vrh u svom poslu, pogotovu Ian Pace koji je čudo. Nema puno revolucionara u muzici a oni su bili jedan od njih i bez njih ne bi bilo toliko drugih sjajnih bendova. Fascinantno je da u ovako poznim godinama i dalje drže kvaliteti i dalje mogu da kreiraju nešto novo i drugačije.

      Ian Gillan mi je uz Planta omiljen vokal. Nisam ni znao da je imao to gostovanje pa ću rado overiti.

      Избриши