Arsène Lupin (2004)

Alternativni naziv: Adventures of Arsene Lupin
Kod nas nazvan: Arsen Lupen
Žarn: Akcija | Avantura | Krimi | Misterija | Ljubavni
Režija: Jean-Paul Salomé
Glumci: Romain Duris, Kristin Scott Thomas, Pascal Greggory...

Priča:
Dok smeli lopov Arsen Lupen pljačka domove bogatih Parižana, policija sa svojim tajnim oružjem pokušava da ga se dokopa.

Moj osvrt:
Malo je filmova koji su pokušali ovakav miks žanrova, likova i tema poput ovog. Recimo sjajan primer kako ovo uraditi je Kill Bill. Arsen Lupen nije tog kvaliteta ali je u dva sata pokušao da nagura toliko toga. Malo je žanrova koji ovde nisu pokriveni. Film je u jednom momentu akcija, potom se pretvori u avanturu pa postane misterija pa koketira sa hororom pa dođe na ivicu fantastike pa prerasta u dramu. Na sve to dodajte gomilu šarenih likova. Film je povremeno jako stripolik u tome koliko se trudi da mu likovi budu specifični. Jako su se trudili da nam nacrtaju sve to što je dovelo dotle da se, kada je vizuelni aspekt u pitanju, u ovom filmu uživa od prvog do poslednjeg momenta 

Šta je onda problem? Pre svega to što nas bombarduju svim i svačim toliko brzo da je jako teško pohvatati šta se tu dešava, zašto se dešava i ko je ko. Čak iako uspete to da ispratite, film je sve jako zbrzao. To dovodi dotle da sve što vidite nema neku naročitu pozadinu, priču ili logiku. Ako već hoćeš toliko stvari da ispričaš, napravi duži film, film iz više delova ili seriju. Previše nam se ovde daje prostora da povežemo, da improvizujemo a to nije dobra ideja kada imaš previše otvorenih tačaka. 

Karakteristično je da radnja filma ne prati glavnog junaka već da glavni junak zapravo vodi sve nas kroz priču. Ovo se pretvara u Arsen Lupen film tek u poslednjih nekoliko minuta. Nije to loša ideja. Recimo Ninth Gate funkcioniše tako i rezultira vrhunskijm filmom. No za razliku od tog filma, Lupen nam ne daje vremena da priča zaživi, da uvidimo šta se tu dešava i zašto. Došli smo dotle da imamo savršene skice, odlično osmišljenu sliku ali nemamo dovoljno priče da podrži sve to. 

Kako popraviti sve ovo? Prvo nam dati Arsena Lupena. U kom smislu? U smislu da ne želim da prihvatim odjednom zašto je on postao to što je postao i kako je postao to što jeste. Evo, vratimo se na Kill Bill. Ok je da znamo da je The Bride vrhusnki ubica ali zar sve one scene u kojima ona trenira i prolazi kroz ceo proces postanka onog što jeste nisu neprocenjive. Onda ti lik postaje jači, realniji, dopadljiviji. Vidiš i odnos koji ima sa drugima. Ako me ostaviš bez ikakve potpore za lika, svi njegovi potezi su neubedljivi. Samim tim trpi i njegova lična drama koju film zapravo pokušava da nam ispriča. 

Drugi veliki problem je premalo vremena koje je posvećeno ostalim likovima. Ali hajde da prihvatimo sve ostale ali lik Kontese Kaljostro u tumačenju vazda odlične Kristin Skot Tomas je morao imati više vremena i više priča iz prošlosti (a zašto ne i sadašnjosti). Ako sagledamo bolje, ona je lik sa ubedljivo najviše potencijala. I šta se dešava: njen lik nam uvode u priču tako što je smatrana za vešticu ili nekog demona koji živi stotinama godina. Na to dodaju još detalja i golicaju nam maštu ne mož bolje. Pokazuje se koliko je manipulativna, opasna i smrtonosna. I šta dobijemo od svega - gospođu za koju ne znamo baš šta hoće i koja se zaljubi u mrljavog Lupena. Mnjah. 

I sama misterija u koju se Lupen slučajno umešao kreće odlično. Potrebno je sakupiti neka tri zlatna krsta kako bi se došlo do nečeg madrfaking misterioznog i očaravajućeg. I umesto da se potencira na toj priči, da nam se nešto nagoveštava, da nam se daje više detalja kako bi znali zašto su ti krstovi bitni, da imamo u vidu šta će se desiti ako padnu u pogrešne ruke, šta možemo očekivati kada sva tri budu u posedu jedne osobe itd, bukvalno ništa nam se ne pominje dalje. I na kraju to i rezultira mrljavim raspletom, toliko mrljavim da je postao i nelogičan. Sve vreme se nadaš da je borba oko nečeg velikog na kraju se ispostavi nešto sasvim obično. 

Da li je Arsen Lupen loš film? Nije. Ali morao je trajati barem još ovoliko. Prelepo izgleda, nema scenu viška ali su morali uložiti još truda. Morali su nam dati ubedljivije likove kako bi i mi bolje proživeli njihovu dramu i dobili temelj za njihove postupke. Morali su više dati mašti na volju kada je sama misterija u pitanju. Tako bi dobili nešto mnogo memorabilnije. Nije moralo biti epohalno, onostrano poput Ninth Gate ali je moglo zagolicati maštu. Ako ste čitali stripove o Martiju Misteriji (Martin Mystere) onda znate na šta mislim. Samo malo odstupanja od nečeg očekivanog, realnog ili onog što znamo. Ovako Arsen Lupen ima užasno ogroman potencijal koji je olako protraćen. On je prelepa fasada iza koje stoji kuća od pruća. Baš šteta.

Zanimljivosti:
Pjer-Žan Larok je napravio preko 500 različitih kostima za potrebe filma. 20 za Romana Durisa i 18 za Kristin Skot Tomas. Inspiraciju je pronašao u mnogim istorijskim likovima.

Naj scena:

Ko je zapravo kontesa Kaljostro?

Moja ocena: 6/10