There Will Be Blood (2007)

Kod nas nazvan: Biće krvi
Žanr: Drama
Režija: Paul Thomas Anderson
Glumci: Daniel Day-Lewis, Paul Dano, Ciarán Hinds...

Priča:
Priča o porodici, religiji, mržnji, nafti i ludilu u čijem centru je čovek koji napreduje u začetku stvaranja posla sa naftnim bušotinama.

Moj osvrt:
Jedini problem koji imam sa There Will Be blood je to što pokušava svaku tačku i svaki detalj da nacrta tako da ti duboko u glavu usadi sve što smatra da je bitno. Samim tim film ponekad deluje razvučeno pa i pomalo naporno. Zašto uvod krećem sa ovim? Zato što ipak moram da opravdam ovo. Svakako je ovo moglo i brže da se ispriča ali potreba Andersona da nam da temeljnu dramu nam je približila ne samo život glavnog protagoniste priče već nam je donela i sliku modernog čoveka. Na nama je da procenimo da li ka tome neminovno idemo i da li to želimo. Da li to posmatramo kao cilj ili neminovnost? Da li smo ipak nešto drugo?

Priča se u po;etku svodi na to da nam pokaže uspon Daniela Plainviewa. Zašto nam ne daje odmah moćnog, bogatog kopača nafte? Nije to cilj ove plemenite veštine. To nije vizija današnjeg čoveka. Instant bogataši nisu predstavnik vrste. Oni su njen tumor. Ovde je jako bitna Andersonova namera da ide polako korak po korak. Nema nebitnih detalja. Kasniji Plaiview koga gledamo ne silazi u okno. Ovaj sa početka to radi, rizikuje glavu, nastavlja i dalje uprkos teškoj povredi noge, nastavlja bez obzira na sve. Nemojmo o tome da kasniji Daniel to ne bi uradio. Naravno da bi uradio. Svi koji teškom mukom dođu do nečega poštuju način na koji se dolazi do toga i nikada im nije teško da zaprljaju ruke. To je nešto što mora da se poštuje. 

Ova priča nas uči da je za ovakav uspeh ipak neminovna velika žrtva. Žrtva Daniela Plainviewa je ne samo čovek već i porodica. Oni su sredstvo za dolazak do cilja. Na tome film jako potencira. Zapravo, na početku film pokušava da nas zavara visokim moralom glavnog junaka. Kada pregovara o kupovini polja na kojima bi tražio naftu, ljudi odbijaju njegove zahteve i on, reklo bi se sasvim mirno odustaje. Ono što pomisliš u takvom momentu je to da ovaj čovek jednostavno ne želi da radi protiv volje drugog čoveka. I taman kad si spreman aplaudirati ovakvom moralu svhatiš da je poenta u nečem sasvim drugom. Ljude koji se suprotstavljaju, koji imaju svoj stav ne možeš lako da iskoristiš za svoj cilj. Da vas ubedim u ovu tvrdnju: pogledajte radnike koji rade za Daniela. Da li se i jedan nekada žalio na nešto? Ne. Ko pravi prve probleme? Sveštenik koji ima svoje zahteve sa kojima se Daniel ne slaže. 

Ovde dolazimo do nove osobine Daniela Plainviewa. Pogledajte zahteve iritantnog sveštenika. Oni su nešto što Daniel može da ispuni lako. 2 minuta govora na otvaranju radova i suma novca koju može da isplati svakog momenta. Zašto on to ne radi? Zato što ovog puta on ne dobija ništa materijalno od toga osim malo mira. Ovo nije po njegovom planu. On ne želi mir, on želi svet koji je ogranizovan po njegovom planu. I ovde imamo jedan sukob nečeg što bi trebalo biti duhovno sa nečim što su principi i stavovi jednog čoveka. 

Samo nakratko da se vratim na onu žrtvu. Kada je porodica u pitanju, Daniel ih žrtvuje za svoje ciljeve. Očekivano je možda da se on neće osvrnuti na to ali tu je ovaj film suptilniji. Ovo i te kako ostavlja trag na njemu. Naizgled on ne želi da ostavi utisak da ga išta uznemirava ali budimo realni, čovek je socijalno biće i mora da ima nekog. Da, on žrtvuje porodicu za svoje ciljeve ali to i te kako ostavlja trag na njemu. I ovde dolazimo do jedne stvari koja mi se nije svidela a to je segment priče gde Daniel upoznaje svog polubrata. Daleko od toga da je ovaj segment višak, pogotovu što se tu vidi Danielova potreba da ima nekog bliskog uz sebe. Ova priča najbolje oslikava Danielovu slabost. I jako je efektan sam epilog ove priče. Ono što me je ubilo u pojam je jedan njihov razgovor gde Daniel priča o sebi kakav je čovek. Bukvalno svaku rečenicu ste već videli kroz priču i iz njegovih usta ona je suvišna i izveštačena. Ako dotle niste shvatili sve o čemu on ovde priča, ne znam u šta ste gledali. I onda mi taj dijalog izgleda potpuno prazno i užasno uspori ceo film. Ne volim baš to upiranje prstom u svaki detalj da bi publika shvatila nešto. Oni kojima je potrebno ovo da shvate svakako neće voleti film. Zašto onda zamarati ljude koji razumeju?

Još jedan bitan deo ove priče je ismevanje sna iz detinjstva. Sa jedne strane to je dobro, znači da smo postigli i više. Ali loše je što se tako odnosimo prema nečemu što nam je nekada bilo uspeh. To onda govori da nikada nismo zadovoljni sa onim što imamo i da uvek želimo više. No, zapitajmo se onda, nismo li uglavnom takvi. 

Celom pričom imamo sukob sveštenika (u tumačenju ovde odličnog Pola Dejna) i Daniela (u tumačenju vazda odličnog Daniel Dej Luisa). I uprkos tome što gledamo njihove razlike i razmirice, suštinski oni na neki način rade iste stvari. Obojica žele da se pitaju, da su bitni - tačnije obojica žele da vladaju. Obojica žele da su nad drugima. Jedan je nad radnicima drugi je nad pristalicama njegove crkve. Ni jedan ne želi da na neki način pripada svetu ovog drugog. I krajnji cilj, obojica žele ovog drugog za dužnika. Time što ćemo pokoriti drugog dokazujemo jačinu svoje ideje. To je jedna od velikih grešaka čoveka.  

Ovde dolazimo do moćne scene u kojoj Daniel pristaje da bude pripadnik crkve kako bi mogao da kupi određeni posed. I u masi laži koje izgovara samo da bi se ta procedura završila ima jedna bolna istina koju će uzviknuti. Ovo nije samo detalj, ovo je genijalno. Jako lep pokazatelj koliko istina ume da odjekne u moru laži. No hajde da se vratimo na sveštenika. Iako Danielu on deluje kao varalica, ne možemo se oteti utisku koliko on unosi sebe u svoje govore. Doći će i momenat kada će i sveštenik morati da izgovori ono u šta ne veruje. Videćete isto. 

Sad još jedan suptilni detalj. Sveštenik treba da bude neko ko je jako okrenut ka Bogu, religiji, moralima i principima vere. Vidimo kako ovaj ipak pada pred materijalnim. Simbolično, i Daniel će ga u jednoj sceni uvaljati u zemlju i blato. No nemojte misliti da ovaj film kroz ovakvog čoveka želi da kritikuje crkvu. Zapravo nisam se dobro izjasnio, želi, ali ne kao instituciju već kao čoveka koji tu instituciju koristi. Ali ovo nije jednostrano. Ako ovog čoveka izvrće ruglu zbog materijalnog, sa Danielom radi isto to. U jednom momentu nam se ovaj čovek gadi zbog odnosa prema ljudima. Ako pogledate sveštenika, koliko god bio odbojan, on je generalno loš samo prema Danielu (i ocu koji je opet pao pod Danielov uticaj). Ostali ljudi ga vole i jako su mu zahvalni. Kažem, postoje dve strane ove priče. To nikada ne treba gubiti iz vida. 

Dobar je momenat kada Daniel pokaže šta je njegov glavni cilj. Imamo scenu u kojoj on može da zaradi toliko da ne može da potroši. Ali on to odbija. Zašto? Zašto i odbija da bude deo grupe? Moć braćo i sestre, moć koja pripada samo nama. Ovaj čovek je gladan moći. I upravo on je taj čovek današnjice. Nisu to likovi koji jure za lovom. Nekom ludom srećom sutra možda postaneš milioner. Teškom glupošću prekosutra postaješ prosjak. Ali moć, braćo i sestre, to je nešto što se ne kupuje. To se zarađuje. 

I gledajte sad ovo, imamo sveštenika koji je na neki način uspeo da krsti Daniela ali imamo i Daniela koji je uspeo da krsti ovog sveštenika. Kako? There Will Be Blood (Biće krvi). Šta je krv ovde? Za sveštenika je jasno, on u svojim propovedima priziva krv. No šta je krv za Daniela? Čime Daniel krsti svog sina? Šta je Danielov cilj? Nafta braćo i sestre. Nafta je njegova krv. On je kršten u onome što on smatra krvlju. Kako su krstili jedan drugog? Sveštenik krsti Daniela u crkvi svojim metodama. Daniel je krstio sveštenika tako što ga je utopio u zemlju i naftu. Vidi se ko više ceni zemaljsko. Na kraju će se obojica utopiti u krvi. Samo je pitanje ko će u kojoj. 

Sveštenikova crkva se naziva Crkva Trećeg Otkrovenja (Church of Third Revelation). Prvo otkrovenje je vezano za Mojsija i obraćanje Bogu gde on dobija 10 zapovesti. Drugo otkrovenje je vezano za Isusa. Treće otkrovenje je sam čovek. Ovaj film nam daje dva čoveka i sve stvari koje ih vezuju. Nemojmo o izuzetnim primercima, o posebnima, o retkima. Pričajmo o onima koji imaju moć. Sveštenik i poslovni čovek. Svako je moćan, svako je dobar i svako je loš. Kada kažemo da je treće otkrovenje vezano za čoveka, koji od ova dva bi to mogao biti. Da li je očigledno? Ima li dobrog izbora? Ima li razlike? Jedno je sigurno. There Will Be Blood.

Zanimljivosti:
Dillon Freasier koji tumači Danielovog sina zapravo nije glumac. Pol Anderson je tražio dozvolu od majke da on glumi u filmu. Kako bi znala sa kim će glumiti, ona je pogledala Gangs of New York i jedva je pristala da dopusti momku da glumi pored Daniel Dej Luisa čija pojava u pomenutom filmu ju je zgrozila. 

Pol Dejno je inače trebao glumiti samo Pola, sveštenikovog brata ali je nekoliko dana pre početka snimanja Anderson ponudio Dejnu da glumi sveštenika. Zbog toga je scenario promenjen kako bi ova dvojica bili braća blizanci On je imao samo 4 dana da se spremi za ulogu za razliku od Luisa koji je imao tri godine. 

Govor koji Daniel drži stanovnicima Malog Bostona je Luisova improvizacija. Daniel Dej-Luis je glas i karakterizaciju svog lika zasnovao na glumcu Džonu Hjustonu. Kel O'Nil je trebao glumiti sveštenika ali je uloga otišla Polu Dejnu. Rasel Harvard koji glumi gluvu osobu je zaista gluv.

Naj scena:

I've abandoned my child! I've abandoned my child! I've abandoned my boy!

Moja ocena: 8/10