Cube (1997)

Kod nas nazvan: Kocka
Žanr: Drama | Misterija | Naučna Fantastika
Režija: Vincenzo Natali
Glumci: Nicole de Boer, Maurice Dean Wint, David Hewlett ...

Priča:
6 potpunih stranaca različitih osobina su bezvoljno smešteni u beskrajni lavirint smrtonosnih klopki.

Moj osvrt:
Cube može da se uzme kao odličan primer za mnoge stvari. Prva od njih je kako napraviti odličan uvod. Za ovo malo vremena koje se troši na uvod, film nas prvo šokira, potom zaintrigira šta smo to zapravo videli. Ovaj uvod jedino može da odbije ljude slabog stomaka i nikoga drugog. 

Druga stvar je vidno nikakav budžet. Evo pogledajte kolike se pare bacaju za današnje Sci-Fi Interstelare, Marvele i ostale pizdarije a po kvalitetu i ideji ni jedan od njih ne može da prismrdi Cube-u koji je napravljen za manje love nego što je tamo dato za klopu za glumce. Ako nekog zanima, ta cifra je 350.000 dolara.

A šta reći o glumi i preglumljivanju. U filmu od pizdilion dolara takve stvari jako idu na nerve (ko je rekao Legolas). U ovom filmu to primetite ali vas priča i ideja vode dalje. Želite da pronađete izlaz i želite odgovore na pitanja. A da, ima i onih koji to ne žele, kojima prodaš da je ljubav nova dimenzija koja nas vodi u nove pobede. 

Ako na Cube gledate kao film gde likovi prolaze kroz zamke opasne po život samo da bi našli izlaz i preživeli, ne gledate ga dobro, verujte mi. Cube nije prolazak kroz lavirinte i borba sa zamkama. Cube je život predstavljen na prelepo brutalan način. 

Pričajmo prvo o tome kako svako od nas ima neku ulogu. Svi smo dobri u nečemu i svi možemo doprineti nečemu boljem. Zamislite sada da svako radi ono u čemu je dobar, ne bi li svet funcionisao besprekorno. Hajde sada da uskočimo u kocku sa ostalima. Kada je sve funkcionisalo besprekorno? Upravo tada kada su se ljudi držali zajedno i svako je radio ono što najbolje zna. Tada su lako prolazili kroz zamke. 

Pa šta je onda problem? Problem je to što čim se neko odvoji desi se nešto loše. Sada neko može da kaže "pa dobro, i bez nekih od likova, ovi drugi su nastavili dalje". O da, jesu, to je tačno. Ali kakvi su bili posle sukoba sa tim zamkama na koje možemo gledati kao na velike životne probleme? Goli, premoreni, gladni, žedni, povređeni, nikakvi. Šta se desilo sa onima koji su se odvojili na neki način? Da li su završili dobro? 

E sada, kako od takvog sistema koji savršeno funkcioniše napraviš ovaj koji se raspada? Tačnije pitanje je zašto bi neko izašao iz tog sistema? Imate takve primere na svakom koraku, braćo i sestre. Sve što je potrebno je to da neko kolektivni cilj doživljava kao njegov lični, ali takav da samo njemu pripada. Kada neki cilj smatraš samo za svoj, svi ostali koji žele biti deo toga su ti neprijatelji. To je želja za samoisticanjem i prisvajanjem veće nagrade. Još malo o tome ubrzo. 

Koliko puta se ovde pominje neka zavera, neka šira slika, neko traganje iza toga ko stoji iza cele priče? Da li smo dobili odgovor na to? Ne ako pitate one koji traže CIA-u, multimilijardere koji hoće da se igraju i tako nešto. Odgovori su ovde, samo ih treba naći. Ali ovaj film odlično pokazuje kako ljudima možeš da prodaš bilo šta, oni će smatrati da tamo neko rukovodi svime i da su oni nemoćni u tome. Evo vam odličan primer. Prodaju nam priču kako su granice naše države nacrtane još odavno od strane moćnika. I kada te teoretičare zavere pitaš "zašto bi to neko uradio, šta mu je dobit" siguran sam da nećete dobili validne odgovore. Ali to verovanje u zaveru je užasno. Onda oni koji su zaista odgovorni izbegavaju odgovornost. 

Pala mi je na pamet jedna paralela sa filmom The Beach. Tamo praktično imamo raj i u njemu sve funkcioniše kada ljudi sarađuju. I naravno ljudi i naprave sranje što ispada kao dokaz da raj ne bi funkcionisao sa toliko ljudi. Čovek nije konstanta, ne ostaje isti sve vreme. Cube ispada kao pakao, pakao u kome se nalazi grupa ljudi. I to daje veće mogućnosti. Možda ne šalje jaču poruku kao Beach ali svakako poentira na bolji način kasnije. 

Hajde da se malo približimo poenti. Likovi ovde konstantno odmotavaju svoju prošlost i preispituju život, ono što im je najvrednije i ono za čim žale. Kada čovek to radi? Kada dođe do kraja. Zašto je nužno da je Kocka kraj. Braćo i sestre, Kocka je konačni ispit. Nešto kao čistilište iz kog bi moglo da se ide u pakao. Mislite li da je ovde to skriveno, da sam to izvukao tek onako? 

Kako se u većini dela (filmova, slika, čegaveć) prestavlja raj? Kao bela svetlost. Šta se vidi kada se otvore poslednja vrata, vrata ka izlazu? Bela svetlost. Zašto kažem da je Kocka poslednji ispit? Ko je ušao u tu svetlost a ko ostao u paklu kocke? Da li je baš slučajno da je jedna jedina osoba koja nije učinila čak ni najmanji loš gest upravo ta koja je otišla u svetlost? Ne bih rekao. Posebnu dimenziju ovome daje za mene najbolja scena u filmu. 

Naravno, površni uvek traže jednostavnije odgovore pa za njih su i napravljeni nastavci. Tu je zadovoljena njihova orgazmička želja za većim igračima koji vode igru, za totalnim rasvetljenjem. I to je ok ako te mrzi da misliš. Tako će ti prodati bilo šta tupavo ali biće jednostavno i bićeš zadovoljan. Ali onda nećeš videti genijalnost skrivenog i nečega što treba da otkriješ sa malo truda. Kocka upravo to i jeste. Zanemarena i potcenjena genijalnost koja na žalost nikada neće dobiti zasluge koje joj pripadaju.

Zanimljivosti:
Film je snimljen za 20 dana i najveći deo je snimljen kamerom iz ruke. Kompanija za specijalne efekte C.O.R.E. je besplatno odradila efekte u filmu. Samo jedna kocka je napravljena za potrebe snimanja. Jedino su menjani paneli drugih boja. 

Nikol de Bur, koja je u filmu odličan matematičar, u privatnom životu kaže da je bila očajna u školi kada je taj predmet u pitanju. Glumci kažu da im je najlepše bilo u beloj kocki dok u je u crvenoj najgore. Svi veći dijaloz i žučnije rasprave su se odvijale u crvenim kockama.

Naj scena:

- What is out there?
- Boundless human stupidity.

Moja ocena: 8/10