The Sixth Sense (1999)

Kod nas nazvan: Šesto Čulo
Žanr: Drama | Misterija | Triler
Režija: M. Night Shyamalan
Glumci: Bruce Willis, Haley Joel Osment, Toni Collette ...

Priča:
Malkolm je dečji psiholog koji iste večeri kada dobija nagradu za svoj rad, prisustvuje samoubistvu Vinsenta, svog bivšeg pacijenta. Kasnije, on pokušava da pomogne dečaku koji naizgled ima iste probleme kao i Vinsent.

Moj osvrt:
Šta kaže ovaj film, čega treba da se plašimo? Mrtvih? Ne. On to ni jednog momenta nije rekao. Strah broj jedan je samoća. Reprizirajte film. Nađite osobu koja nije usamljena. Malkolm (Vilis) se udaljio od žene. Klinja je izolovan i izopšten od društva iz jednog razloga o kom ću kasnije. Klinjina majka - da li ste je videli da razgovara sa nekim van priče o svom klincu. Malkolmova supruga - sa jako malo glume vidite neopisivu tugu koju u njoj izaziva samoća. 

Strah broj dva - bezizlaznost. Krenimo od Malkolma. Doživeo je gubitak, izgubio je pacijenta i oseća krivicu. Pokušava da se iskupi tako što će pomoći klinji a nekako ni sam ne veruje da će ga to spasiti. Klinja ne veruje nikom, ne veruje da mu iko može pomoći a proživljava košmar. Klinjina majka kao roditelj proživljava tragediju sopstvenog deteta ne videći kako može da mu pomogne. Beznađe je očigledno. Ali kako ga rešiti? 

Kako rešiti problem ako sam ne možeš da se izboriš? Moraš pustiti nekog da ti pomogne. To nije lako, to nije mala stvar. Poklanjanjem poverenja neretko poklanjaš sopstveni život. Kome možeš pružiti ono što imaš i verovati da će da popravi pokvareno, zaleči bolno? U čijim rukama je ono što ti najviše vredi sigurno? Kako da veruješ? Kome da veruješ? 

Da bi prihvatio nekog, moraš da ga upoznaš. Upravo ta barijera je prikazana kao ključna u filmu. Malkolm kao doktor postupa kako mu profesija nalaže. Sa druge strane klinja postupa po instinktu, iskreno ali sa dozom straha. Malkolm je uspeo da dopre do klinje zato što mu je klinja dozvolio ali problem ne uspeva da reši iz prostog razloga što postupa po knjizi a ne po osećaju. Vratite se na prvu rečenicu u pasusu. Kada upoznaš nekog, onda imaš pravi osećaj za njega. I to je ključni momenat u odnosu ova dva momka, tada se priča otvara, tada Malkolm uviđa ono što bi trebao. 

I upravo tada nastaje pakao. Zašto? Prihvatanjem klinje Malkolm je prihvatio njegovu priču, veruje njegovom osećaju i tada nastaje strah. Strah je osećaj koji nastaje kada možeš da izgubiš nešto vredno, nešto do čega ti je stalo. Taj isti strah produbljuje odnos Malkolma i dečaka a u isto vreme servira nam pakao koji dete proživljava.

Moram da pomenem glumu Hejli Džoel Osmenta. Nije ovo graundbrejking. Ovo je ono što očekuješ od klinje ali tri stvari koje momak izvodi na sceni savršeno leže. Prva je njegov izmučeni lik. Samo iz toga je jasno da klinja proživljava nešto jezivo. Druga je piskav glas koji konstantno pokazuje da se momak plaši da kaže bilo šta. Treća su pauze koje pravi dok razgovara koje perfektno pokazuju premorenost. Sve je to savršeno okarakterisalo lik koji glumi. 

A sada suština. Zašto je ovaj film veliki? Zbog obrta? I da i ne. Ok, osećaj gorčine je tu. Svakako je to nešto što ostavlja neizbrisiv trag. No taj obrt upravo povezuje sve što smo gledali u jednu celinu. Nije ovaj film horor zato što priča o nerealnim strahovima. Nema ovaj film za problem duhove u konvencionalnom smislu. Nije ovo Gone Girl koji vam priča priču pa pljune na nju obrtom. Ne, on sve strahove veže u jedno i nazove ih pravim imenom. 

I see dead people. Walking around like regular people. They don't see each other. They only see what they want to see. They don't know they're dead. (Vidim mrtve ljude. Šetaju okolo poput običnih ljudi. Oni ne vide jedni druge. Oni vide samo ono što žele da vide. Oni ni ne znaju da su mrtvi.) Zamislite čoveka koji vidi samo ono što želi. Njemu ne možete prići. Njega ne možete upoznati. Nesvesni su svega oko sebe što znači da ne mogu da utiču ni na šta i ni na koga. Ne vide da postoje ljudi poput njih već vide samo svoj pakao. Ima li suštinske razlike između njih i mrtvih ljudi? Za šta oni žive? Vratimo se na strahove koje sam pomenuo na početku. Ovi ljudi su usamljeni. Treba im pomoć ali su se distancirali. Ne prihvataju i nisu prihvaćeni. Nazvati ih mrtvim jeste jezivo, jeste preterivanje ali je perfektna simbolika. 

No nije ovde kraj. Ako ti ljudi nisu prihvaćeni, ako su predaleki, zar vam nije palo na pamet da su neshvaćeni. I mi ih se plašimo takvih kakvi su samo zato što ih ne znamo dovoljno, što ih ne poznajemo. Možda smo ih mi izopštili i udaljili od nas samih. Koji je razlog zbog kog klinja nema prijatelje? Neshvaćenost. Možda je sve što je potrebno ovim ljudima jedan mali gest pomoći. Možda je potrebno malo pažnje. Možda samo treba saslušati i prihvatiti njihovu priču. 

Braćo i sestre, želim vam srećnu Novu Godinu. Neću vam poželeti mnogo dobrih filmova. Ako niste zavisnici od svežeg, već ih postoji toliko da ih nećete moći sve ni pogledati. Želim vam zdravlje, sreću a zajedno nam želim više druženja u ovoj godini. Koračajte odlučno, gledajte daleko i dišite punim plućima.

Zanimljivosti:
Na audiciji, Shyamalan je pitao Osmenta da li je pročitao tekst za njegovu ulogu, ovaj je odgovorio da je pročitao tri puta prethodne noći. Shyamalan je bio impresioniran kada je shvatio da je Osment pročitao ceo scenario tri puta a ne samo svoju ulogu. Doni Volberg je izgubio oko 20kg za ulogu Vinsenta Greja. Shyamalan je pisao lik Malkolma sve vreme imajući Vilisa u glavi za tu ulogu. Mnogi u Shyamalanovoj porodici su doktori. Zbog toga on ima ovde kameo kao doktor.

Naj scena:

Rasplet

Moja ocena: 10/10