Prince of Darkness (1987)

Kod nas nazvan: Princ Tame
Žanr: Horor
Režija: John Carpenter
Glumci: Donald Pleasence, Lisa Blount, Jameson Parker ...

Priča:
Tim naučnika istražuje misteriozni cilindar u napuštenoj crkvi. Njegovo otvaranje bi moglo da znači i kraj sveta.

Moj osvrt:
Od prvog momenta filma je jasno da postoji konstantni osećaj pretnje. Karpenter je to pre svega postigao muzikom koja se naizgled provlači kroz svaku scenu. Čak i u scenama gde vidimo najobičniji dijalog, stiče se osećaj da će neko megasranje da zadesi likove i da je apokalipsa na pomolu. 

Sledeća velika stvar je upoznavanje sa pretnjom. Nije u centru zbivanja opasnost po pojedinca, serijski ubica, neka zaraza ili Vučić na svakoj televiziji. Ovo čime se preti je mnogo više od toga. Ovo ide na globalno. I u samom početku Karpenter je tek zagrebao ovu temu. Vidimo ljude koji više nemaju svoju volju i to je sasvim dobar početak. Tera te da se zapitaš šta je sledeće, šta će se desiti, ko će se pojaviti, ko to tamo peva. Najbolje od svega je što postoji taj osećaj da ako dođe do najgoreg, spasa nam nema i lijte kiše, hladne vode... 

Samo zlo o kom se ovde radi je odvojeno od čovekove volje. I to je jezivo u smislu da smo nemoćni prema nadolazećoj katastrofi. Zlo je poseban entitet protiv koga nema odbrane, pred kojim volja i svest padaju. I sa svim ovim navedenim do sada Karpenter je napravio takav uvod i takvu predigru da samo možeš da mu kažeš "uzmi me, tvoj(a) sam". Šta realno ovde može poći po zlu? Imaš ovakav uvod i priču u rukama čoveka koji je režirao takve klasike poput The Thing-a i Noć Veštica. A šta, nije Noć Veštica već Sveti Trifun? 

Najavljuje se to mega zlo, apokalipsa, propast sveta i štatijaznam a dobili smo malo pojedinačnih tragedijica, nešto ludila i bukvalno ni traga od onog globalnog. Film se pretvara u borbu grupice ljudi protiv nečeg nepoznatog a lošeg. Mogla je ova grupica da se i izbori protiv tog lošeg a da imamo osećaj šta bi se to zapravo desilo svima nama. Ali ne, Karpenter se zadržao na tome da nam da borbu dosadnih likova protiv dosadnih zlih likova koji nemaju baš kefalo i vođeni su nečim mračnim ali tako bleje sa strane ili se nakazno blamiraju. Što je najgore, oni bi trebali predstavljati nešto a zapravo su mrsomudi. Ne, ne pričam o naprednjacima.  

Sa jedne strane, nije loša ideja da se dovedu naučnici da istraže zlo koje preti. Na neki način ne želiš da naučnik ili ateista ili kogod zanemaruje zlo koje je najavila crkva samo zato što ne veruje u nešto. Ovde su želeli da to zlo naprave dostupnim svima. Neko vreme to radi posao, dok nam objašnjavaju za šta je to zlo sposobno (mada je to moglo da se uradi kroz nekoliko efektnih horor scena). Sa druge strane napravljen je overkill jer ti njihovi dijalozi na kraju krajeva počnu da zvuče toliko dosadno i glupavo da ne možeš da poželiš da već jednom čika Satana izađe, ponabija ih na trozubac i strpa ih u sarmu majku im dosadnu. 

Likovi su priča za sebe. Ovo je toliko mrljavo, toliko nebitno i toliko generički napravljena ekipa da vremenom postane nepodnošljivo. Izuzeću dobrog starog Donalda. Ostali su užasno neubedljivi. Neki su čak nepotrebni i tri dana posle gledanja filma sam se zapitao "čekaj bre, jel ovaj glumio tu i ako jeste, čemu je služio". Na žalost, nisam ga poznao ni po mraku po pjesmama ni meraku a ni po lepoti što ne prolazi. Nikakve priče, dosadni generički dijalozi, patetični odnos brkatog pornstara osamdesetih i zamišljene deve sa epilogom Đurđevdan je a ja nisam s onom koju volim. Na sve to dodaj užasno iritantnog azijata koji priča vic demonima bez ikakvog razloga. Ne zezam se, lik je zaključan u nekoj prostoriji i kroz prozorčić priča vic posednutim devojkama i altimet zlu koje je u susednoj sobi. Mada se tu i postavi pitanje zašto altimet zlo ne može da reši zaključana drvena vrata ali hajde sad. 

Postoji jedna kratka sekvenca koju likovi sanjaju. Ona najavljuje nešto što se može desiti. Kada sam to video, brk mi se nasmejao. Da je film imao jajca da anlišuje zlo kako treba, oprostio bih mu prejadne likove i njihovu užasnu glumu jer bi završili pod kopitama nečastivog. Što je najbolje (ili najgore) ova scena se plasira nekoliko puta i svaki put mi deluje sve sablasnije. Karpenter je na kraju čak i nju uspeo da izvrne zbog jeftinog trika. 

Ne mogu da ne zažalim kada vidim u šta se film pretvorio a šta je mogao biti. Očekivao sam jako crn film, očekivao sam neku nenormalnu apokalipsu a dobio sam Walking Dead pri čemu zombiji vladaju samo u jednom dvorištu. Očajni likovi sa očajnom glumom i očajnim odnosima i očajnim dijalozima svakako ne pomažu kvalitetu filma. Da ne budem crn, film nije ni jednog momenta dosadan, ali kako prođe ovaj velelepni uvod, svesni ste okrnjenosti nečega što je trebalo da stoji čvrsto. Na kraju moram da pomenem i niskobudžetni End of The Line. Šteta što ti likovi nisu pored jajca imali i malo budžeta. Njihov film bi mogao da bude ispravljena verzija ovoga.

Zanimljivosti:
Piter Džejson je povredio rame u sceni u kojoj treba da provali vrata i kaže da mu se i dan danas taj bol vrati. San koji vidimo je snimljen i onda prikazan na TV-u i onda je tako snimljen kao finalna verzija. Bicikl koji koristi Alis Kuper u filmu je iz njegove opreme koju koristi na koncertima.

Naj scena:

San (prva varijanta)

Moja ocena: 6/10