Lion of the Desert (1980)

Kod nas nazvan: Pustinjski Lav
Žanr: Biografski | Drama | Istorijski | Ratni
Režija: Moustapha Akkad
Glumci: Anthony Quinn, Oliver Reed, Rod Steiger ...

Priča:
U vremenu pre Drugog Svetskog Rata, Benito Musolini šalje generala Gracianija da se obračuna sa libijskim braniocima. Gracianijeve trupe nailaze na veliki otpor vojske beduina koje predvodi Omar Muktar, "Pustinjski Lav".

Moj osvrt:
Lion of the Desert je film o sukobu Libijaca protiv fašističkog okupatora. U priču se uključujemo kada su sukobi već u jeku. Tačnije traju već 20 godina. Ono što je propušteno na početku je neka pozadina svih tih događaja. Recimo, ako bi se snimio normalan film o Boju na Kosovu gde bi videli samo bitku, mi iz Srbije bi je svakako dočekali emotivnije nego neko drugi. Za ljude koji nisu istorijski vezani za to, moraš da daš neki uvod. Upravo tim uvodom Lion of the Desert bi nas još više privoleo borbi i što je najbitinije, liku "Lava" kojeg pratimo kroz priču. 

Film su bez ikakve sumnje obeležile dve sjajne glumačke izvedbe. Prvi je vazda sjajni Entoni Kvin u ulozi "Lava", Omara Muktara. Drugi je Oliver Rid u ulozi Gracianija. Ova dvojica svaku scenu čine još boljom. Nedostatak koji sam naveo u prethodnom pasusu nadomešćuju perfektnom glumom ali upravo zbog takve glume nam je krivo što nam nisu dali jaču pozadinu tih likova. I kada se vide scene borbenih i verbalnih duela ove dvojice ne može da se ne oseti glad za više takvih sekvenci. Ok, njihova dela jesu u cilju strana kojima pripadaju ali ima ovde i te kako ličnog. 

Ne očekujte spektakl u bitkama. Italijani koriste oklopna vozila i tešku artiljeriju. Libijci imaju puške i konje. Ono što možete očekivati je realna borba i dosta strategije. Videćete duel dve dobre vojskovođe, videćete dobru taktiku na obe strane ali vas scene borbi neće fascinirati. Realno u ovakvom odnosu snaga bi fascinantne borbe bile bajkovite. Uostalom, ovaj film nije ni imao cilj da oduševi borbama već je želeo poslati poruku. 

Jedina mana ovog filma je što su Italijani povremeno predstavljeni kao egocentrične budale. Neretko deluju kao gomila pajaca. Mislim ok je to kao neka kritika ali svakako da ne leži ovakvom filmu. Graciani je veoma sposoban vojskovođa ali da bi on izgledao još bolji, drugi su predstavljeni smešinim. Sa druge strane, imamo nekoliko opasno dobrih scena u kojima neki od Italijana pokazuju čovečnost ali su te scene pomalo oskrnavljene nekim šablonskim ljigavcima. 

Rekoh već da je cilj filma da pošalje neku poruku o pravdi, o borbi za slobodu, o pravima. To je odrađeno sasvim korektno. Problem je što ponekad to zvuči pomalo pesnički. Recimo kao kada Car Lazar u filmu Boj na Kosovu kaže da ne gleda silu koja ga napada već svetinju koju brani. Mislim ok je to uprkos utisku preterivanja koji ostavlja, ali ako preforsiraš sa takvim stvarima izgubićeš šansu za odličan dijalog. 

Film na žalost nije punom snagom pokazao tragediju jednog naroda. Tačnije jeste ali samo u nekoliko scena opsade. No ono što ostavlja utisak je jedna tragičnoa scena vešanja civila. Mislim da je film trebao još takvih da donese. Ipak su Libijci oni koji su ovde propatili. Mogli smo videti kakvo uništenje je doneo rat. Nekako je gledalac ovde uskraćen za kompletnu sliku tragedije jednog naroda. Ovde to više izgleda kao da Italijani ratuju sa malim plemenom. 

Film ne ostavlja neki epohalni utisak jer me je povremeno podsećao na mnoge druge koji imaju slične teme. Recimo Paths of Glory se mnogo bolje igra sa onim nepravednim suđenjima. Braveheart uspeva da dostavi pravi osećaj nacije koja je potčinjena i koju viša sila ugnjetava. Ovaj "Lav" nije nipošto slabija ličnost od filmskog Vilijama Volasa ali oko Vilijama je uložen mnogo veći trud. 

Osim one jedne jedine mane koju sam naveo, film ne radi ama baš ništa loše. Ono što svakako fali je širina i podloga za ono što gledamo. Morali su dati još više prostora fenomenalnim Kvinu i Ridu. Njihova gluma i likovi su perfektni u svakoj sceni u filmu i svaka od tih scena je bila pravi praznik za mene. Lion of The Desert je ono što je želeo da prikaže, prikazao odlično. Sve što vam u ovom tekstu zvuči negativno, uzmite sa velikom rezervom. Ako vas to slučajno odbije, moguće je da ćete propustiti vrhunski film. Ako niste neko ko obavezno gladuje za ratnim spektaklom, ovo upravo može da bude vaša šoljica čaja.

Zanimljivosti:
Broj Beduina koji je ubijen u ratu je oko 200.000. Snimanje je koštalo oko 35 miliona dolara a film je zaradio samo 1. milion i tako ostao upamćen kao jedan od najvećih finansijskih promašaja u kinematografiji. Zbog ovog finansijskog sloma, Mustafa Akad je morao da odustane od svog drugog planiranog filma - Saladin. 

Libijska vojska je pozajmila oko 5000 vojnika za potrebe snimanja filma. Pošto su bili opsednuti autentičnošću, unajmili su istog berberina koji je brijao i šišao samog Musolinija da obrija i ošiša Roda Štajgera koji je tumačio ovu istorijsku ličnost. Kamere su zbog peska čišćene na svaka 2 sata. Muamer Gadafi je naveden kao finansijer filma.

Naj scena:

Vešanje civila

Moja ocena: 7/10